Alpina ( Alpska koza)
Ovde postoji velika zabuna jer ova rasa potice iz Svajcarske. Moze da bude u bilo kojoj boji osim cisto bele i svetlosmedje sa belom lisom kao sto je Togenburska rasa. Cesto je u crno-beloj boji sa sivim prelazom tako da je zadnji deo tamniji a plecke i vrat beo pa se za takve koze koristi naziv Cou Blanc, beli vrat.
Postoji francuski naziv za svaku varijantu sare. Najinteresantnija je crna sa belim lisama, znaci izgleda kao crni togenburg i za nju se koristi oznaka boje Sundgau sto je naziv mesta sa Svajcarsko-Francusko-Nemacke tromedje. Pored toga karakteristicna boja je i svetlo srnasta, svetlija od tzv. srnaste alpine koja je takodje dozvoljena kao i sve kombinacije.
Srnasta lepotica ima 10 godina i ne pomislja na penziju jos 2 god. Kao sro rece Brundalo to vazi samo za izuzetne.
Ova koza se iz Svajcarske rasirila prvo po Francuskoj i Nemackoj a zatim po celom svetu. I tako pocinju konfuzije sa imenom. Englezi su pre stotinak godina nabavili nekoliko komada , crnih sa belim lisama i uz dobru selekciju dosli do visoke mlecnosti. Danas oni ovu “svoju” kozu nazivaju British Alpino.
Slicno se dogodilo i u Americi. Tamo su Alpine stigle iz Francuske pa su ih oni zvali a i dalje ih zovu Francuska Alpina. Godinama uz dobru selekciju dosli su do svog tipa alpske koze koju nazivaju American Alpino i razlikuju je od Francuske mada ne zanam kako i naravno medjusobno ih ukrstaju jer rec je o istoj rasi. Ovaj tip americke alpine poznat je po produzenoj laktaciji pa nije retkost da se neke koze muzu po 500 dana u kontinuitetu!
Inace Francuzi su se opredelili i poslednjih 50-ak godina forsiraju Srnastu Alpino kozu koju kod nas manje vise svi zovu francuska alpino koza.
Postoji jos zabluda kada je rec i ovoj rasi. Uvrezeno je misljenje da se treba ugledati na Francuze. To je tacno kada je proizvodnja sira u pitanju ali kada je proizvodnja mleka u pitanju treba videti sta postizu Britanci i Amerikanci. Nije lako doci do podataka ali izgleda da Britanci postizu bas dobru mlecnost pri cemu oni ne insistiraju mnogo na eksterijeru koza pa sam video da neke vrhunske mlekulje imaju nepravilna vimena. Kod Amerikanac stvar je mnogo bolja. Na sajmovima i izlozbama ocenjuju se kozice pre prve laktacije iskljucivo na osnovu eksterijera. Kasnije se procenjuje i mlecnost i eksterijer pa dobijamo vrhunske koze za koje se vode podaci nekoliko generacija unazad i na kraju jarad tih sampionki prodaje se 1000-1200$ a koza koje su dobile odlicnu ocenu 600-1000$. Iz ovoga je jasno da je kod takvih odgajivaca mleko skoro sporedan proizvod. Dakle 25 dobrih koza = 50 jarica po 900$ prosek = 45000$ + najmanje 25000 litara mleka! I tu je poenta. Clanovi ADGA ( americkog udruzenja odgajivaca mlecnih koza) imaju zbirni prosek, kada je Alpino koza u pitanju preko 1000 litara. Rekord drzi koza koja se zove DONNIE'S PRIDE( ponos) LOIS . Taj sto joj je dao ime mora da je bio vidovit? Rekord je iz 1982. a iznosi 2960 kg (nesto manje u litrima) za 305 dana laktacije. I na kraju ali verovatno najvaznije najveca paznja se posvecuje jarcevima. Njima se gledaju ne samo tata i mama vec i tetke a prava ocena se dobija tek kada se ocene cerke. Tako se na sajmovima i izlozbama posebno ocenjuju cerke odredjenog jarca npr 3-5 god ili/i iz jedne godine. Izlaze se tri komada.
Ovde na slici se vidi dve grupe po tri od istog jarca. Jedna koza se pojavljuje i u najboljem mladom potomstvu(desno) i u najboljem apsolutnom izboru(levo). Za izbor najbolje selekcije izlaze se 4 komada.
Zasto sam se toliko raspricao o americkim sajmovima i izlozbama. Pa zato sto je ocigledno da je taj sistem najbolji. Oni farmeri (a ne instituti) koji se bave unapredjenjem rase od nagrada i prodaje maticnog materijala mogu jako lepo da zive a oni koji se bave proizvodnjom mleka, sira... stalno imaju na raspolaganju veliki izbor vrhunskog genetskog materijala sa visokom mlecnoscu.Ne znam kolika je cena skoka dobrog jarca ali je doza smrznutog semena od dobrih jarceva 50$ od odlicnih 100$ a od sampiona 150$. I dok jedan jarac ima ogranicen broj skokova broj doza smrznutog semena je nekoliko stotina puta veci. Znaci vrhunski jarac moze svom gazdi da donese zavidan prihod. Zato se isplati pomuciti se.
Ove rezultate postizu americki farmeri, dakle seljaci neki pismeni neki polupismeni a ne doktori nauka, iskljucivo dobrom selekcijom
I na kraju samo radi poredjenja francuski podaci o mlecnosti njihove selekcije srnaste alpine. Stada u kojima se koristi jarac imaju mlecnost nesto preko 700 litara a ona u kojima se koristi vestacko osemenjavanje nesto preko 800. Ovo nisu prosecne vrednosti za celu francusku( koje su manje) vec samo za cistokrvna stada, umaticena stada koja se posebno prate!?
Sve slike su sa vasara i sajmova u USA
Uf,
da neko ne pomisli da sam neki "americki covek"
ne, sigurno nisam ali cenim upornost i rezultate koje postizu njihovi farmeri a medju njima ima Jevreja, Grka, nasih ( ex Yu), ..............
Dakle, ovde je u pitanju rezultat a ne politika.
Ovde postoji velika zabuna jer ova rasa potice iz Svajcarske. Moze da bude u bilo kojoj boji osim cisto bele i svetlosmedje sa belom lisom kao sto je Togenburska rasa. Cesto je u crno-beloj boji sa sivim prelazom tako da je zadnji deo tamniji a plecke i vrat beo pa se za takve koze koristi naziv Cou Blanc, beli vrat.
Postoji francuski naziv za svaku varijantu sare. Najinteresantnija je crna sa belim lisama, znaci izgleda kao crni togenburg i za nju se koristi oznaka boje Sundgau sto je naziv mesta sa Svajcarsko-Francusko-Nemacke tromedje. Pored toga karakteristicna boja je i svetlo srnasta, svetlija od tzv. srnaste alpine koja je takodje dozvoljena kao i sve kombinacije.
Srnasta lepotica ima 10 godina i ne pomislja na penziju jos 2 god. Kao sro rece Brundalo to vazi samo za izuzetne.
Ova koza se iz Svajcarske rasirila prvo po Francuskoj i Nemackoj a zatim po celom svetu. I tako pocinju konfuzije sa imenom. Englezi su pre stotinak godina nabavili nekoliko komada , crnih sa belim lisama i uz dobru selekciju dosli do visoke mlecnosti. Danas oni ovu “svoju” kozu nazivaju British Alpino.
Slicno se dogodilo i u Americi. Tamo su Alpine stigle iz Francuske pa su ih oni zvali a i dalje ih zovu Francuska Alpina. Godinama uz dobru selekciju dosli su do svog tipa alpske koze koju nazivaju American Alpino i razlikuju je od Francuske mada ne zanam kako i naravno medjusobno ih ukrstaju jer rec je o istoj rasi. Ovaj tip americke alpine poznat je po produzenoj laktaciji pa nije retkost da se neke koze muzu po 500 dana u kontinuitetu!
Inace Francuzi su se opredelili i poslednjih 50-ak godina forsiraju Srnastu Alpino kozu koju kod nas manje vise svi zovu francuska alpino koza.
Postoji jos zabluda kada je rec i ovoj rasi. Uvrezeno je misljenje da se treba ugledati na Francuze. To je tacno kada je proizvodnja sira u pitanju ali kada je proizvodnja mleka u pitanju treba videti sta postizu Britanci i Amerikanci. Nije lako doci do podataka ali izgleda da Britanci postizu bas dobru mlecnost pri cemu oni ne insistiraju mnogo na eksterijeru koza pa sam video da neke vrhunske mlekulje imaju nepravilna vimena. Kod Amerikanac stvar je mnogo bolja. Na sajmovima i izlozbama ocenjuju se kozice pre prve laktacije iskljucivo na osnovu eksterijera. Kasnije se procenjuje i mlecnost i eksterijer pa dobijamo vrhunske koze za koje se vode podaci nekoliko generacija unazad i na kraju jarad tih sampionki prodaje se 1000-1200$ a koza koje su dobile odlicnu ocenu 600-1000$. Iz ovoga je jasno da je kod takvih odgajivaca mleko skoro sporedan proizvod. Dakle 25 dobrih koza = 50 jarica po 900$ prosek = 45000$ + najmanje 25000 litara mleka! I tu je poenta. Clanovi ADGA ( americkog udruzenja odgajivaca mlecnih koza) imaju zbirni prosek, kada je Alpino koza u pitanju preko 1000 litara. Rekord drzi koza koja se zove DONNIE'S PRIDE( ponos) LOIS . Taj sto joj je dao ime mora da je bio vidovit? Rekord je iz 1982. a iznosi 2960 kg (nesto manje u litrima) za 305 dana laktacije. I na kraju ali verovatno najvaznije najveca paznja se posvecuje jarcevima. Njima se gledaju ne samo tata i mama vec i tetke a prava ocena se dobija tek kada se ocene cerke. Tako se na sajmovima i izlozbama posebno ocenjuju cerke odredjenog jarca npr 3-5 god ili/i iz jedne godine. Izlaze se tri komada.
Ovde na slici se vidi dve grupe po tri od istog jarca. Jedna koza se pojavljuje i u najboljem mladom potomstvu(desno) i u najboljem apsolutnom izboru(levo). Za izbor najbolje selekcije izlaze se 4 komada.
Zasto sam se toliko raspricao o americkim sajmovima i izlozbama. Pa zato sto je ocigledno da je taj sistem najbolji. Oni farmeri (a ne instituti) koji se bave unapredjenjem rase od nagrada i prodaje maticnog materijala mogu jako lepo da zive a oni koji se bave proizvodnjom mleka, sira... stalno imaju na raspolaganju veliki izbor vrhunskog genetskog materijala sa visokom mlecnoscu.Ne znam kolika je cena skoka dobrog jarca ali je doza smrznutog semena od dobrih jarceva 50$ od odlicnih 100$ a od sampiona 150$. I dok jedan jarac ima ogranicen broj skokova broj doza smrznutog semena je nekoliko stotina puta veci. Znaci vrhunski jarac moze svom gazdi da donese zavidan prihod. Zato se isplati pomuciti se.
Ove rezultate postizu americki farmeri, dakle seljaci neki pismeni neki polupismeni a ne doktori nauka, iskljucivo dobrom selekcijom
I na kraju samo radi poredjenja francuski podaci o mlecnosti njihove selekcije srnaste alpine. Stada u kojima se koristi jarac imaju mlecnost nesto preko 700 litara a ona u kojima se koristi vestacko osemenjavanje nesto preko 800. Ovo nisu prosecne vrednosti za celu francusku( koje su manje) vec samo za cistokrvna stada, umaticena stada koja se posebno prate!?
Sve slike su sa vasara i sajmova u USA
Uf,
da neko ne pomisli da sam neki "americki covek"
ne, sigurno nisam ali cenim upornost i rezultate koje postizu njihovi farmeri a medju njima ima Jevreja, Grka, nasih ( ex Yu), ..............
Dakle, ovde je u pitanju rezultat a ne politika.
