MONTOYA
Član
danas mi stigla,nije rapsodija već renesansaMONTOYA je napisao(la):
kod nas je apač 50 din a domaće sorte 35-36
na ugovor 1:2.4
Pšenica 2010/11
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
- Status
kod nas je apač 50 din a domaće sorte 35-36
na ugovor 1:2.4
KishRobert
Prijatelj Foruma
renesansa je stara sorta i meni vise ne treba na njivama...ljiljana,simonida...mozda cak i apac.
MONTOYA
Član
ove godine kod nas je najbolje bacala od domaći sorti ali je i na svakoj njivi polegla
Ja ću sve Apača.Seme sam ostavio prvu reprodukciju a uzeću za par jutara semensku da imam da ostavim za sledeću godinu.Apač se najbolje pokazao ove godine ali samo zbog toga što je oboleo u kasnijem stadijumu i nije mu smetalo kao ostalim sortama inače bi i on podbacio samo tako.
Ne znam još uvek.
acA cS prO
Član
danas posejao zito na 2,5 hektara. sorta ljiljana i dragana. ostalo jos 10-ak hektara 
Farmer Bob
Član
Hm,neznam....brzo izvrsi "naklijavanje"zrna da vidis procenat klijavosti.MONTOYA je napisao(la):
Za sad znam da cu sejati merkantilnu RAPSODIJU,a original mozda NS-40s.Kako ste zadovoljni sa ovom sortom?
MONTOYA
Član
probao je drugar,svako niče
videće mo kad budemo želi
videće mo kad budemo želi
Farmer Bob
Član
Onda sa srecom i baci koju kilu vise....jbg.MONTOYA je napisao(la):probao je drugar,svako niče
videće mo kad budemo želi
SasaK
Član
Oko 150kg 15:15:15,ja cu tako...tako radim i svake godine..
Farmer Bob
Član
Ako je MAP,onda 100-110kg/kj.ako je NPK onda 130-150 kg/kj....
IMT-550
Član
Tako bi trebalo......Farmer Bob je napisao(la):Ako je MAP,onda 100-110kg/kj.ako je NPK onda 130-150 kg/kj....
НОВИ САД,БЕОГРАД - Овогодишња сетва пшенице биће за петину скупља од лањске, рачуница је Задружног савеза Војводине. Већ је извесно да ће највећи део парцела бити засејан мимо оптималног агротехничког рока, од 5-тог до 15-тог октобра, јер касни берба кукуруза.
На почетку сетве хлебног жита, једина добра вест за произвођаче је да пшеница има добру цену, а тај тренд биће, вероватно, настављен. Најважнији проблем је недостатак новца, а скромна улагања при сетви сигурно ће утицати на мањи принос наредне године.
Саветник за биљну производњу у Задружном савезу Војводине Петар Радић каже да ће, према њиховој калкулацији, сетва пшенице бити скупља за 20 одсто у односу на лане.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Мирослав Малешевић каже да ће успорено скидање кукуруза продужити сетву ван оптималног рока. Он упозорава и на то да пољопривредници нису у прилици да бирају семенску пшеницу, јер је нема свих врста.
Дирекција за робне резерве нуди 100 килограма семенске пшенице за 160 килограма овогодишње меркантилне, односно 180 килограма пшенице коју ће бити пожњевена догодине. С том другом, паори имају проблема, јер за тај аранжман не успевају да добију банкарске гаранције.
Сетва на милион хектара, трошкови бар 10 милијарди динара
У овогодишњој јесењој сетви у Србији биће засејано око милион хектара ораничних површина, а обављање сетвених радова, према грубим проценама, коштаће најмање 10 милијарди динара, саопштено је данас на седници Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС).
У складу са вишегодишњом сетвеном структуром, планирано је да пшеница буде засејана на површини од око 550.000 хектара, односно на око 55 одсто укупне сетвене површине, а остале озиме житарице (раж, овас, јечам) на 150.00 хектара.
Индустријско биље ће бити засејано на 40.000 хектара, а крмно биље и поврће на по 90.000 хектара.
Програмом јесење сетве, објављеном у материјалу Удружења за пољопривреду ПКС, остале културе биће засејане на преосталих 80.000 хектара.
Секретар Удружења за пољопривреду ПКС Милан Простран казао је да би, према оцени тог удружења, ове јесени у Србији пшеница морала бити засејана на површини за око 100.000 хектара већој него лане, односно на између 550.000 и 600.000 хектара.
"Садашња цена пшенице и најаве њених кретања у неком дужем периоду, ипак могу да изазову већи економски интерес код произвођача да у ту сетву мало храбрије уђу", напоменуо је Простран.
Он је оценио да било јако добро да се пшеница у Србији засеје у већем обиму, имајући у виду да су неке државе, као велики светски произвођачи "мало окаснили у сетви" и као пример навео Руску федерацију, која је планирала да хлебно жито засеје на око 18 милиона хектара, а до сада је посејала свега трећину тих површина.
"Цео посао око убирања и саме сетве је јако скуп", нагласио је Простран, додајући да је према проценама тог удружења, за основне културе "које иду за тржиште" потребно више од 60 милијарди динара за убирање и најмање око 10 милијарди динара за сетву.
Он је казао да је толика сума потребна "под условом да не сејемо 100 одсто декларисано семе, да не користимо више од 300.000 тона, или више ђубрива, односно да то буде на нивоу скромног улагања".
На почетку сетве хлебног жита, једина добра вест за произвођаче је да пшеница има добру цену, а тај тренд биће, вероватно, настављен. Најважнији проблем је недостатак новца, а скромна улагања при сетви сигурно ће утицати на мањи принос наредне године.
Саветник за биљну производњу у Задружном савезу Војводине Петар Радић каже да ће, према њиховој калкулацији, сетва пшенице бити скупља за 20 одсто у односу на лане.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Мирослав Малешевић каже да ће успорено скидање кукуруза продужити сетву ван оптималног рока. Он упозорава и на то да пољопривредници нису у прилици да бирају семенску пшеницу, јер је нема свих врста.
Дирекција за робне резерве нуди 100 килограма семенске пшенице за 160 килограма овогодишње меркантилне, односно 180 килограма пшенице коју ће бити пожњевена догодине. С том другом, паори имају проблема, јер за тај аранжман не успевају да добију банкарске гаранције.
Сетва на милион хектара, трошкови бар 10 милијарди динара
У овогодишњој јесењој сетви у Србији биће засејано око милион хектара ораничних површина, а обављање сетвених радова, према грубим проценама, коштаће најмање 10 милијарди динара, саопштено је данас на седници Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС).
У складу са вишегодишњом сетвеном структуром, планирано је да пшеница буде засејана на површини од око 550.000 хектара, односно на око 55 одсто укупне сетвене површине, а остале озиме житарице (раж, овас, јечам) на 150.00 хектара.
Индустријско биље ће бити засејано на 40.000 хектара, а крмно биље и поврће на по 90.000 хектара.
Програмом јесење сетве, објављеном у материјалу Удружења за пољопривреду ПКС, остале културе биће засејане на преосталих 80.000 хектара.
Секретар Удружења за пољопривреду ПКС Милан Простран казао је да би, према оцени тог удружења, ове јесени у Србији пшеница морала бити засејана на површини за око 100.000 хектара већој него лане, односно на између 550.000 и 600.000 хектара.
"Садашња цена пшенице и најаве њених кретања у неком дужем периоду, ипак могу да изазову већи економски интерес код произвођача да у ту сетву мало храбрије уђу", напоменуо је Простран.
Он је оценио да било јако добро да се пшеница у Србији засеје у већем обиму, имајући у виду да су неке државе, као велики светски произвођачи "мало окаснили у сетви" и као пример навео Руску федерацију, која је планирала да хлебно жито засеје на око 18 милиона хектара, а до сада је посејала свега трећину тих површина.
"Цео посао око убирања и саме сетве је јако скуп", нагласио је Простран, додајући да је према проценама тог удружења, за основне културе "које иду за тржиште" потребно више од 60 милијарди динара за убирање и најмање око 10 милијарди динара за сетву.
Он је казао да је толика сума потребна "под условом да не сејемо 100 одсто декларисано семе, да не користимо више од 300.000 тона, или више ђубрива, односно да то буде на нивоу скромног улагања".
i naravno valjanje
MONTOYA
Član
komšo kod tebe nema krize
- Status
