PDA

View Full Version : No-Till , direktna setva bez obrade


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Strane : [1] 2 3 4

Rabadzija
20-07-10, 11:56
interesuju me nove tehnologije u proizvodnji,svi mi radimo manje-vise kao nasi dedaci pa kad pogledamo sve oko nas i bas nismo daleko dogurali.
Citajuci po net-u o proizvodnji bez obrade ili minimalne obrade nailazim na podatke iz tehnologije proizvodnje koje se kose sa tvrdnjama nasih stucnjaka i tu ima dosta kontradiktornosti u odnosu na standardnu proizvodnju...pitanje je sta je tu vec vise standard.
Mislim da svet dosta brze napreduje u odnosu na nas i nase prinose i troskove proizvodnje.
Branko je na temi strnista izneo postupak koji su mu iz APV strucne sluzbe savetovali sto je lepo od strucnjaka i mislim da bi toga trebalo vise uvoditi u nasu poljoprivrednu praksu

Dajte da vidimo pa da i mi pocnemo raditi kako paori u svetu

telnett
20-07-10, 22:02
samo pripazi da ne upadnes u ralje trgovaca, ponovna no till kosta ko kejs . Mozda moze da se odradi i sa stapom i kanapom tj sa onim sta ima u dvoristu

ivan 533
20-07-10, 22:13
@TELNETT
ne slazem se sa tobom jer je ipak to sve malo komplikovanije... nije to bas tako lako...

telnett
21-07-10, 09:29
Ja sam uvek rad za nauciti nesto novo . Dali bi mogao obrazloziti ?

Rabadzija
21-07-10, 09:50
Stapom i kanapom?
Voleo bi da cujem opcije............

Nekoliko momenata mi nije jasno po pitanju no-till-a
1.konvencionalna obrada stalno tezi ka rastresitom gornjem sloju zemljista kako bi se zadrzavala vlaga da se smanji evaporacija toga u no-till nema
2.konvencionalna obrada govori o unosenju P i K mineralnih djubriva u dublje slojeve jer oni sporo i slabo "putuju" na dole kako se to resava u no-till-u

za pocetak dovoljno..........

telnett
21-07-10, 10:00
Stap i kanap = Mislio sam na postojece masine za setvu + ciklon koje bi se dale u dosta slucajeva upotrebiti i pored zetvenih ostataka od lane .

1. Malc od zetvenih ostataka bolje cuva vlagu od rastresitog gornjeg sloja .
2. Neznam .

Rabadzija
21-07-10, 10:08
Stap i kanap = Mislio sam na postojece masine za setvu + ciklon koje bi se dale u dosta slucajeva upotrebiti i pored zetvenih ostataka od lane .

1. Malc od zetvenih ostataka bolje cuva vlagu od rastresitog gornjeg sloja .
2. Neznam .

Ma slazem se i ja potpuno sa tobom daj da vidimo sta se mzoe bez skupih ulaganja
1. Jasno je meni to hipoteticki medjutim mene interesuje PRAKSA

Vidim da je tema interesantna mnogima medjutim malo ima ucesnika jer su prakticna iskustva gotovo nikakva
Zato bih zeleo ukoliko medju posetiocima foruma ima stucnjaka sa fakulteta,naucnih radnika po nasim institutima da se ukljuce u ovu temu jer mi paori mozemo napredovati samo ako smanjimo svoje troskove,mi sa nasom proizvodnjom nemozemo neznam kako uticati na svetske trendove cena...mi mozemo kao i dosada ...pokriti se usima i stalno kukati

telnett
21-07-10, 10:15
Evo teme ovoga foruma u kojoj sam bio pomalo aktivan koja ima odgovor na tvoje pitanje .

http://poljoinfo.com/organska-poljoprivreda/organska-zemlja-bez-oranja/

dzionik
22-07-10, 09:00
Evo malo interesantnih podataka vezano za no till zadržavanje vode i uopšte vodni kapacitet različitih zemljišta. Skoro svi rezultati su u korist no till-a osim sabijanja zemljišta mehanizacijom koja se rešava stalnim stazama i korovi koji se rešavaju herbicidima ili nekim sistemima plodoreda.
http://attra.ncat.org/attra-pub/PDF/drought.pdf

Osnovna stvar je da ne treba očekivati neke posebne rezultate prve godine, da bi se u zemllji razmnožili svi potrebni organizmi koji preuzimaju na sebe obradu zemlje, razlaganje orgaske materije i hraniva.
Sistema no till postoji koliko i njiva na kojima se praktikuje, praktično ne postoji jedan univerzalni samo su osnove iste tako da se svodi na to da svako treba da eksperimentiše i proba vezano za lokane uslove, useve, mogućnosti i potrebe.

mucobieno
22-07-10, 13:52
dobra tema, pratim dalji njen razvoj...

telnett
22-07-10, 14:05
Po meni bice vise informacija nagodinu u ovo vreme , ako budemo zivi i zdravi, ima nas par koji ce pokusati takvo nesto pa podeliti info ... Ali za takvo nesto treba vise godina iskustva da mozemo reci da je nesto receno tako . Izgubiti se puno ne moze moze se biti na istom posto nije bilo izgubljeno puno vremena i goriva .Tako da iako su prinosi trenutno ? mozda ? "manji" ( mozda i veci ) manja su i ulaganja . Treba samo malo volje za experimenat .

isidor
22-07-10, 14:53
Moram malo da dodam u vezi no til setve .Tu setvu su izmislili amerikanci iz razloga sto je njihova zemlja takve strukture tako da je u velikim susama postaje prasina pa .je podlozna eroziji od vetra .
Nisam protiv takve obrade ali meni se vise svidja obrada podrivacem i gruberom nego direktna setva u neobradjeno tlo. Ja licno psenicu vec u nazad par godina sejem pod tanjiracu i od toga mi bolje netreba i to se kod mene ustalilo kao praksa osim kada sejem na tuluziniste onda mora da malcujem prvo tuluzinu pa tek onda da tanjiram pa da sejem.
e oko okopavina i ja imam dilemu ,ove godine planiram da kupim manji gruber pa da na jesen par jutara odradim sa njime bez oranja na nekih 20 cm takodje i na prolece i da sejem kukuruz .

branko
22-07-10, 15:01
ove godine planiram da kupim manji gruber pa da na jesen par jutara odradim sa njime bez oranja na nekih 20 cm takodje i na prolece i da sejem kukuruz .


Upravo ovo i ja planiram...

Deda Lala
23-07-10, 00:24
Редослед би требао да изгледа овако:
1.Растртесање тла што дубље,пожељно 90 см.Ако немате снажан трактор један пут у 5 година можете и платити да Вам неко то добро уради.
2.варијанта А: Тањирање и фрезовање Вилсоновом хоризонталном фрезом и улагање компоста у тло.
баријанта Б:тањирање и сејање у исто време и ваљање посејаног семена .Има оних који ваљање прескоче.
3. Сејање
Пошто живимо у 21 веку можемо себи дозволити луксуз да семе третирамо против разних земљишних
и надземних акрепа и живуљки Пончом, Фураданом,Агростемином,Сла волом ,пилирати семе због птица и
мишева .
Ако Вас интересује овакав начин обраде тла и сејање има тога доста за писање и објашњавање у живо.

Rabadzija
23-07-10, 09:43
Редослед би требао да изгледа овако:
1.Растртесање тла што дубље,пожељно 90 см.Ако немате снажан трактор један пут у 5 година можете и платити да Вам неко то добро уради.
2.варијанта А: Тањирање и фрезовање Вилсоновом хоризонталном фрезом и улагање компоста у тло.
баријанта Б:тањирање и сејање у исто време и ваљање посејаног семена .Има оних који ваљање прескоче.
3. Сејање
Пошто живимо у 21 веку можемо себи дозволити луксуз да семе третирамо против разних земљишних
и надземних акрепа и живуљки Пончом, Фураданом,Агростемином,Сла волом ,пилирати семе због птица и
мишева .
Ако Вас интересује овакав начин обраде тла и сејање има тога доста за писање и објашњавање у живо.

Deda,
nista bez nasih dedaka >:D
Imam jedan predlog za sve zainteresovane za ovaj tip obrade
Da se dogovorimo oko tehnologije,nek predlozi neko ko ima najvise iskustva po tom pitanju ili je stucno-naucno najobrazovaniji i da na raznim lokalitetima Vojvodine i Srbije isprobamo tehnologiju i da po skidanju letine uporedimo prinose i razmenimo iskustva

Samo,sloga,SELJAKA,spasava >:D

branko
23-07-10, 14:10
Povodom pređašnjeg posta...

Imamo poziv iz Pančeva od APV savetodavca da dođemo i pogledamo praktinče primere No-till obrade u južnom Banatu.
Svi zaintersovani mogu se javiti meni lično na pp.

telnett
30-09-10, 21:26
Bilo je sta da se vidi na prezentaciji o strip till - u . Branku hvala na strpljenju

Evo rezultat micro experimenta koji je izveden stapom i kanapom u vocnjaku = Posejao sam je rukama kao detelinu

http://i55.tinypic.com/24n1oah.jpg

http://i51.tinypic.com/ih17o0.jpg

http://i56.tinypic.com/293x35k.jpg

http://i53.tinypic.com/kd3mg4.jpg

zorancile
30-09-10, 21:36
Telnett, objasni malo detaljnije.

telnett
30-09-10, 21:41
Vec sam malo ranije pricao o tome . Razbacao sam seme na golu zemlju oko 1 maja nagusto i bez polivanja bilo kakvom hemijom . Rezultat je ovo .

dzionik
30-09-10, 22:46
Da ti kažem da i ja ne kapiram šta si uradio, sejao detelinu? ili kao detelinu? šta?
Ima neke mase ali ja ovako ćorav ne vidim šta je??

Ovde ima jedna lukav sistem kako početi voćnjak"
http://www.warez-bb.org/viewtopic.php?t=5908993&highlight=

Permakulturisti me uvek iznanade sa nekom novom stvari ovde je to food forest kako zasnovati voćnjak mislim da može da se nešto slično projektuje i za naše uslove, u svakom slučaju vredi pogledati ovaj film.

topalovic
30-09-10, 22:56
koliko ja kapiram soju si sejao omaske po vocnjaku bez upotrebe hemije

bokib
01-10-10, 09:20
pozdrav! da se i ja ubacim u ovu temu. da li si mozda ( dok si razbacivao seme ) obelezio jedan kvadrat, koliko je palo zrna i kolika je klijavost % ?

telnett
01-10-10, 20:52
Niste me razumeli. U jecam sam razbacao seme oko prvog maja na zemlju bez sejalice . Rekao sam kao detelinu jer se ona ranija sejala rukom bacanjem tamo vamo . Bilo mi je bitno dali ce da uopste nikne ili nece i dali ce da stigne da zri . Fukuoka system . Ako saberete 2 i 2 dobija se zakljucite sami !! Sto se tice hemije i rada nisam upotrebio ni jedno ni drugo i bilo je par busenja sirka na prostoru od 10 x 20 . Klijavost neznam ali tu je baceno oko 10 kg inakulirane soje .

zorancile
01-10-10, 23:35
A kako si se borio protiv korova?

dzionik
02-10-10, 00:23
Prijatelju bas si škrt na rečima :-), Pratim tvoje postove ali teško povezujem stvari a i rezultat na slikama. Ako te ne mrzi napiši u jednom postu sve.
Iskreno soja je moja omražena kultura i pojma nemam da li je to malo ili puno dozrelo ili nije??

telnett
02-10-10, 13:09
zorancile

kazem nisam nikako, prepuistio sam pa sta bude . Moje misljenje je da zaostali koren zitarice blokira travu na neko vreme posle vrsidbe . Posle toga je 2ga kultura poodmakla na gustoj setvi pa i korov ima muke da se probije . Kako bi bilo dogodine zbog semena neznam ali cu da probam na aistoj povrsini .

dzoni verovatno to ima veze sa radom na njivi gde nisam bas imao skim da divanim . To je oko 95 posto zrelo .

dzionik
02-10-10, 13:45
Super a kakav je prinos?
Šta ide sad posle soje šta si smislio?
Samo ti radi nemoj da ti mi dokoni smetamo :-)

telnett
03-10-10, 01:04
Sto se prinosa tice neznam nisam ga vrsio :) ali ima i oko 20 - 30 mahuna po stabljici ali je jako gusto dok je radi poredjenja na klasicno sejanoj bilo oko 40 - 60 mahuna po biljci ali sa manjim brojem biljaka po jed povrsine . Kako mislis smetamo ? Da te ne bocka malo sto sam soju odabrao kao ...

dzionik
03-10-10, 09:12
Ma ne, to je primenjeni dizajn, sadio si šta si imao. Nije to loše hoćeš možda da probaš na većoj površini?

telnett
03-10-10, 09:56
Naravno to je i bila poenta price 2 zetva ( ovde misaona imenica ) da njiva ne zvrlji prazna posle zitarica . Pada mi na pamet da tako isprobam i neke letnje kulture od ~100 dana vegetacije itd . Trebao bih da resim problem razbacivanja slame biz secke nego onako ofrlje kako padne mislim da bi to smanjilo disipaciju vode iz tla pa bi i bliljka nekako prebrodila susan period .

dzionik
03-10-10, 10:58
Imaš ti tu još problema da rešiš, kako sejati a da ne ulaziš više puta u njivu?

telnett
03-10-10, 11:05
Ciklon, zahvat zavisi od gasa oko pola jutra do jutro u jednom pravcu .

Chille
03-10-10, 12:01
evo dva linka o pravim masinama za direktnu setvu...ovako bi trebalo da se radi(pogledajte slike)
http://www.sfoggia.com/prodotti_dett1.asp?id=9
http://www.sfoggia.com/prodotti_dett1.asp?id=26
>:({

markodanube
03-10-10, 15:51
evo jos par snimaka >:({

http://www.youtube.com/watch?v=U-94znqg3hQ&NR=1

http://www.youtube.com/watch?v=Act4RHK7j8w&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=VhJxjsuUyWg&NR=1


par razloga za direktnu sadnju


Smanjene rada na obradi
Ušteda vremena
Smanjenje habanja masina
Ušteda goriva
Stalno povećanje produktivnosti
Poboljšana kvaliteta površinskih voda
Smanjena erozije tla
Povećana vlažnost tla
Povećana dubinske vode
Smanjena zbijanje tla
Poboljšana humusa
Smanjena emisija ugljičnog dioksida
Smanjeno zagadjvanje vazduha i zivotne okoline


Za one koji znaju Engleski, Nemacki, Spanski ili Google translate :lol: :lol: :lol:

http://www.rolf-derpsch.com/

branko
03-10-10, 17:12
Jedini, i jako veliki, problem u tome svemu jesu "dorbonamerni" prolaznici sa traktorima kojima je baš ta njiva "zgodna" za prelaz u sledeće duži...
Pa na kraju sabijanje tla bude na nekim delovima jako veliko.

cicimoric
03-10-10, 20:55
Ja bi probao direktnu setvu na nekoliko parcela ali je problem sto u mojoj okolini niko nema sejalicu za direktnu setvu

mindjušar
07-12-10, 23:17
Bio sam pre neki dan u jednoj firmi koja kreće u proizvodnju sejalica za direktnu setvu,u pitanju je jako uspešna po meni kopija sejalice Moore moje mišljenje je pozitivno,osim,da se doradi markir,jer mislim daje lagan,a šta vi mislite?http://i54.tinypic.com/14dj41s.jpghttp://i52.tinypic.com/dwqo3d.jpg

KishRobert
07-12-10, 23:25
agria?

stiv
07-12-10, 23:33
Šta kažu o ceni...koja bi trebala biti ^-^ ::novac::

mindjušar
07-12-10, 23:40
agria?
Ovo nije reklama,i ovo je još prototip,sa nekim modifikacijama po mojim zahtevima,biće po meni oko 10kila,ja čekam novo leto,nove uredbe,kolega je kupio prvi primerak,oko 7000,tako da na proleće sejem sa njom oko 15kj soje no-till na sojište

telnett
07-12-10, 23:49
Ako dobro vidim ovo je 20lula a ako su na 10 to je 2m . Kako ces uklopiti redove za spartanje ?

stiv
07-12-10, 23:51
Ako dobro vidim ovo je 20lula a ako su na 10 to je 2m . Kako ces uklopiti redove za spartanje

Ta soja se ne šparta!Samo prskanje :D

cicimoric
07-12-10, 23:54
ta sejalica mi i ne lici na sejalicu za direktnu setvu. Izgleda kao obicna sejalica samo sto ima nagazne tockove i nije nosena nego vucena.

mindjušar
07-12-10, 23:56
redovi zapadni sistem,15cm,3m zahvat,min 100ks traktor!
Bravo zemo,nema,samo setva,hemija i žetva

telnett
07-12-10, 23:57
Da pretpostavio sam
Jeste ali se na slici ne vidi tanjir koji ide nakoso sluzi za zgrtanje ostataka a pored tanjira je ulagac

mindjušar
07-12-10, 23:58
i

ta sejalica mi i ne lici na sejalicu za direktnu setvu. Izgleda kao obicna sejalica samo sto ima nagazne tockove i nije nosena nego vucena.



Izgled vara HEHEHE,ta može posejati i u tarupirano kukuruzište

cicimoric
08-12-10, 00:01
moguce da nisam u pravu, ja sam samo rekao da mi sa slike ne uliva poverenje


ako uspem sledece godine da uzmem jos drzavne zemlje mi planiramo ovako nesto da kupimo:
http://i53.tinypic.com/2zgsr9j.jpg

....naravno ne novo jer je preskupo nego polovno iz inostranstva

mindjušar
08-12-10, 00:03
zakošeni disk otvata,tik uz njega je ulagač,nagazni točak zatrpava,prosto k'o suljpa

Post je spojen: 1291734435________________________________________ _________
http://www.moore-unidrill.com/300g-unidrill-specification.aspx

Post je spojen: 1291759974________________________________________ _________
cicimoric to nije baš isto,to je na slici sejalica za setvu sa redukovanom obradom,jer ispred ima kompaktnu tanjiraču

cicimoric
08-12-10, 00:19
ima diskove za obradu tla napred ali je ipak svrstavaju u sejalice za direktnu setvu. Inace pritisak na svakom disku sa ulagacima je 100 kg

North ARMY
08-12-10, 13:22
Samo ne zabravite na smanjene prinose u direktnoj setvi.
Manji prinosi,a manja i ulaganja. Isto tako ne zaboravite da cete opet tu njivu morati da poorete za godinu dana.Isplati se Cicimoricu koji ima mnogo zemlje za obradu tu stedi vreme,naftu i manje masine rade,ali ko bude placao da mu drugi seju pa kad se lepo ugazi morace da plati da mu neko poore ili da razrije.


P.S. Pozdravljam jednu osobu koja nas samo prati. >:D

mindjušar
08-12-10, 13:43
A ko ti je rekao da će se dogodine orati:lol: Ja neznam,neko ko živi od poljoprivrede,kao ja na primer,radi da bi imao što veći prinos,ili što veću dobit:lol: A to mnogo zemlje je postalo relativno,znam ljude koji rade i 3000ha,pa su skromni,nemisle da je to puno,a opet znam neke koji rade 30kj,pa razmišljaju kako da kupe novog johana

zorancile
08-12-10, 14:01
Mindjušar, da li neko u tvom kraju već radi takvu obradu?

mindjušar
08-12-10, 14:15
Moj prijatelj je radio oglede od pedesetak ha u jednoj zadruzi nedaleko odavde,od 1984-2006,jer otad neradi tamo! ta njiva uopšte nije orana u tom periodu,niti podrivana,jedina obrada je bila u tim godinama kada je bivalo žito,posle žetve tanjiranje i obrada striništa gruberom,prinosi su bili umanjeni na 20 god. za 3%,bilo je godina kada i 15%,bilo godina kada je bilo bolje od konvencionalne obrade
U svetu ima zemlje koja i 60god nije orana,a rađa,da nije rentabilno nebi je tako obrađivali

zorancile
08-12-10, 14:42
Jasno mi je ako je predusev žito, a šta ako je predusev kukuruz ili suncokret? Šta se radi sa biljnim ostacima kojih ima u velikoj količini?

mindjušar
08-12-10, 16:22
suncokret nije problem,a ni kukuruzovina,pogotovo u banatu,a ako je baš extremno puno,jedan prohod kratkom tanjiračom,ali bi ja svakako probao pre toga setvu,poenta je baš u tome da žetveni ostaci ostanu na površini

zorancile
08-12-10, 16:48
Ako budeš radio tako nešto slikaj svaku operaciju pa postavi ovde.

Korisnik1787
08-12-10, 17:07
Gospodine @mindjušar,
ako je to tako profitabilna operacija zašto je radjena samo na 50 ha, a ne na celokupnoj površini.Jednom sam na ovom forumu rekao da se ne koriste fraze "neko mi je rekao".To imanje imalo je daleko veće porvšine, a to se upražnjavalo samo na 1 do 2 % površina. Zašto?Znam i koje je imanje, a znam i od koga ste to čuli.Da li ste sigurni da je Moor najbolji izbor setvenih aparata za tu sejalicu?Kakva je razlika izmedju diskosnih i raoničastih ulagača u direktnoj setvi?Koji se više upotrebljavaju?To su pitanja koja očekujem od Vas ako ste se već uhvatili ove teme.Znam ko je napravio tu sejalicu i ko je dao ideje oko izbora.Da li je ona posejala nešto kada je Vi toliko hvalite?Možete je reklamirati tek kada dobijete rezultate setve odnosno koji je procenat posejanog semena na zadatu dubinu, broj isejanih semena po jedinici površine .... .Ovako reklamirate nešto što je tek izašlo iz proizvodnje, a koko će se pokazati to niste sigurni.
Da li ste sigurni da će jedan prohod kratkom tanjiračom rešiti problem velike količine biljih ostataka posle kombajniranja kukuruza pa prolazak gruberom.Slažem se da će ostati bilji ostaci na površini, ali proizvodjači grubera kažu da je to 20 %.Ja kada sam prisustvovao, a i učestvovao to je bio veći % biljnih ostataka na površini.Imao bih o ovome još mnogo da pišem, ali ću ovde završiti da ne zamaram druge članove foruma kojima se izvinjavam na dužini ovog mog posta. >:D

markodanube
08-12-10, 17:22
Ja sam citao dosta po poljoforumima u Nemackoj i sve vise njih radi na taj sistem jer imaju ustede u radnim operacijama a to je novac .
Nemogu da tvrdim da je to dobro ili lose ali znam da SVABA 10 puta racune pre nego sto nesto pocne da radi >:({


http://www.youtube.com/watch?v=U-94znqg3hQ


evo i jedan snimak gde direktno u detelinu seje kukuruz ?

http://www.youtube.com/watch?v=Act4RHK7j8w&feature=related

zorancile
08-12-10, 17:29
Panonstib, meni ne smetaju dugački postovi, imam ja vremena... dugačka je zima...
Voleo bi da čujem neko iskustvo sa terena. >:D

Korisnik1787
08-12-10, 17:34
Već duži niz godina pratim ovaj način obrade zemljišta i mogu da kažem da ima uštede.Medjutim to je jedana nova tehnologija koja traži nove linije priključnih mašina koje baš nisu jeftine i jače pogonske mašine koje opet nisu jeftine.Ove mašine nisu za usitnjene parcele već za krupnije posede itd .... . Rekao sam da neću pisati dugačke postove pa da održim obećanje. >:D

markodanube
08-12-10, 17:46
samo ti pisi imamo mi vremena za citanje :lol: >:({

mindjušar
08-12-10, 22:04
Cenjeni gospodine panonstib! Naravno da je to bio ogled od par procenata od ukupne površine,zašto,jer je to imanje imalo i direktora,i agronome,koji su bili skeptični kao i neki od nas,verujem da poznajete nekolicinu dotične gospode! Što se klona tiče napisao sam na samom početku,da nije reklama,što se originala tiče,znam štošta,jer sam i ja kao malo majmunče pa me svaštanešto zanima,uostalom dvojica mojih traktorista je rukovalo tom sejalicom,i sejali su njome svemoguće kombinacije! Koliko ja znam većina sejalica za direktnu setvu sa diskovima,upravo zbog ustaljenije dubine setve! Sa moje strane je jedina sumnja u klon samo po pogledu kvaliteta materijala,a to će pokazati vreme! U ostalom prirodno je da nedelimo svi po svakom pitanju isto mišljenje,neko voli crne-a neko pak plave,ali kod obe je poenta ista

markodanube
09-12-10, 00:43
ja volem i crne i plave ^-^

Chille
10-12-10, 15:46
@zorancile to kod nas po ovakvim uslovima nije bas za preporuku...jedino ako prelazimo na ribnjake :lol: Za setvu ozimih zitarica jeste opravdano direkna setva ali za ostalo ne bi rekao...

kiraj
10-12-10, 16:22
@zorancile to kod nas po ovakvim uslovima nije bas za preporuku...jedino ako prelazimo na ribnjake :lol: Za setvu ozimih zitarica jeste opravdano direkna setva ali za ostalo ne bi rekao...
Kakvo je stanje u vašem ataru? Hoće li biti redukovane obrade u proleće ,pošto je oranje početkom marta u takvim zemljištima rizično.

zorancile
10-12-10, 16:32
Zašto je rizično?

Rabadzija
10-12-10, 19:43
ja volem i crne i plave ^-^

a ja ridje i sto naidje :D

kiraj
10-12-10, 19:58
[/quote

Zašto je rizično?

Ako se sećaš zadnjih nekoliko godina su bile dosta rane (Mrazeva nije bilo od polovine februara) bez padavina sa dosta vetrovitih dana.Ovako prevlažena zemlja (neverujem da će se prosušiti do marta -aprila) kad se uzore i izloži vetru i suncu postaje kamen.Da je odmah usitniš nemožeš pošto je prevlažena i pravi "kaiševe" pri oranju.Kad se prosuši već je kasno.Drugo ostaju vazdušni džepovi i kad u takvu zemlju poseješ desi se da nenikne pola.Na lakšim zemljištima se ovaj problem nejavlja u tolikoj meri a i samo oranje je mnogo bolje.

Chille
11-12-10, 12:56
Kakvo je stanje u vašem ataru? Hoće li biti redukovane obrade u proleće ,pošto je oranje početkom marta u takvim zemljištima rizično.

Sa svakom kisom sve gora ...verujem da ce biti... {"{":

Rale 83
11-12-10, 13:35
@panonstib
Ako bi mogli u ovoj temi da mi odgovorite na par pitanja , koja su mozda i :){{
Kako se ponasa korenov sistem u ovakvoj obradi ?
Koja je razlika u vodo vazdusnom rezimu zemljista u takvom sistemu obrade?
Na koji nacin se vresi osnovno djubrenje?
Dali je moguce djubrenje stajnjakom u ovakvoj obradi , U inostranstvu koriste cisterne sa ulagacima
al to kod nas se jos ne koristi , cak je jako malo i farmi koji koriste tecno izdjubravanje (nisam nasao adekvatnije reci da se izrazim , ne zamerite )

tomybrzic
11-12-10, 14:58
moguce da nisam u pravu, ja sam samo rekao da mi sa slike ne uliva poverenje


ako uspem sledece godine da uzmem jos drzavne zemlje mi planiramo ovako nesto da kupimo:
http://i53.tinypic.com/2zgsr9j.jpg

....naravno ne novo jer je preskupo nego polovno iz inostranstva
sijao sam sa takvom od tri metra ima ju moj prijatelj i kupio ju je novu prije 2 godine odlican stroj nema se sta reci, jd6820 ju vuce 15-17 na sat ako su uvijeti ok... ali je i bila 50.000 eura pa tko voli neka izvoli....

Korisnik1787
12-12-10, 08:47
Gospodine Rale83,
Da pokušam da odgovorim na Vaša pitanja mada ovde ima malo mesta, a tema je dosta opširna.
-Prvo da bi se pristupilo ovakvom načinu obrade zemljišta moraju se prvo uraditi neke agrotehničke operacije na zemljištu.Prvo mora se obaviti podrivanje da se razbije plužni "djon", da se poravna zemljište na onim mestima gde su bili razori i tek onda da se pristupi jednom od ovih načina obrade zemljišta.Korenov sistem se odlično ponaša u ovom načinu obrade a to je zbog toga što je zemlja u prirodnom stanju bez mehaničkih delovanja na nju.To je zemljište kao u šumi.Ni jedna šuma leti kada je suša nije presušila nego je zelena.
-Kod vodo vazdušnog sistema moramo malo da razjasnimo neke stvari.Ovaj način obrade se koristi pretežno u aridnim uslovima (uslovi sa smanjenim padavinama) dok se u humidnim uslovima koristi drugi način obrade.Biljni ostaci su ti koji čuvaju vlagu u zemljištu i sprečavaju prekomerno isparavanje i zemlja ispod takvog sloja ostaje rastresita.
Oanovno djubrivo se unosi direktno u zemljište.Za to su potrebne specijalne mašine i mineralno djubrivo je uglavnom u tečnom stanju.Startno djubrivo se unosi sa setvom
http://i55.tinypic.com/2ijs17a.jpghttp://i52.tinypic.com/e0il9c.jpg
Na ovim ulagačima koji se korise u direktnoj setvi se vidi sprovodna cev za mineralno djubrivo i to na provj slici za granulisano, a na drugoj za tečno djubrivo.Zadnja cev služi za sprovodjenje semena.
Djubrenje čvrstim stajnjakom nije moguće samo osokom jer u ovom načinu nema obrade zemljišta pa će stajnjak ostati na površiti.
Kod ovog načina obrade je bitno da zemlja ne ostane bez useva pa da pored Vaših pitanja dopunim ovaj post sa još par slika kako se to radi u jednoj zemlji koja kod nas nije baš mnogo popularna.
Setva pšenice se obavlja u trake (ko nije video ulagače nek pogleda Horsch sejalicu Pronto pa će videti ulagač Anderson koji služi za setvu pšenice u trake). U medjurazmak se poseje soja
http://i53.tinypic.com/2mg8s5z.jpgKada dodje vreme žetve normalno kombajni pokose pšenicu,
http://i56.tinypic.com/63xhtw.jpg i ostane soja kao drugi usev, a parcela nije bez useva,
http://i52.tinypic.com/24cfo75.jpg Obratite pažnju na ovu sliku koliko su široke prednje gume na kombajnu (da ne gazi redove soje)
Na ovoj slici je prikazan način ulaganja semena, a na Vama je da zaključite koji je najbolji
http://i51.tinypic.com/9jg4sk.jpg
Za ovaj put toliko mislim da sam odgovorio na sva Vaša pitanja i na dužini posta. >:D

Farmer II
12-12-10, 08:55
E stvarno svaka čast onome ko se dosetio ovoga ::svaka cast:: :D

Rale 83
12-12-10, 09:14
E stvarno svaka čast onome ko se dosetio ovoga ::svaka cast:: :D

I postovanom clanu Panonstibu sto nam prenosi znanje i ove podatke .
Mislio sam da dosta znam o ratarenju , sve vise uvidjam koliko neznam i dobijam zelju da ucim dalje

markodanube
12-12-10, 11:07
Bravo panonstib za kometar ;D}

dzionik
12-12-10, 12:26
Bravo Panonstib

Evo i kako se u jednom prolazu valja raž za malč i sadi.

http://www.youtube.com/watch?v=PW4mwVJPS9A

branko
12-12-10, 13:56
Mislio sam da dosta znam o ratarenju , sve vise uvidjam koliko neznam i dobijam zelju da ucim dalje


Konačno jedan komentar koji nije tipa: "Moj otac je radio ovako, i bilo je dobro, pa zašto ja to da menjam..."
A može se poboljšati mnogo toga.

zorancile
12-12-10, 14:30
Svidja mi se onaj sistem sa pšenicom i sojom. Možda bi se moglo tako nešto uraditi i sa standardnim mašinama? Koji je medjuredni razmak od soje do soje, a koliko se ostavlja praznog mesta od pšenice do soje, da pšenica ne bi ugušila soju?

Rale 83
12-12-10, 14:39
Svidja mi se onaj sistem sa pšenicom i sojom. Možda bi se moglo tako nešto uraditi i sa standardnim mašinama? Koji je medjuredni razmak od soje do soje, a koliko se ostavlja praznog mesta od pšenice do soje, da pšenica ne bi ugušila soju?

Procitaj ponovo panonstib-ov post , vidi napisao je ime sejalice pa izgogla

zorancile
12-12-10, 15:33
Rale, Horsch Pronto je širok pojam...

Korisnik1787
12-12-10, 16:07
Auuu, izvinjavam se nije Pronto nego Sprinter 4 ST

http://i51.tinypic.com/2d92uc0.jpg >:D

milan_spay
27-12-10, 15:23
Dobra mašina.

garisa
01-01-11, 17:55
Od 2002 sejem sa Horsch 6CO. Slicna je sprinteru samo je 100% americka varijanta. Ogleda je to sto su joj ulagaci semena duži, tj. višlji je klirens i može da prođe velika masa kukuruzovine ili ti žetvenih ostataka bez gušenja. Imate polovne od 3 metra širine i mislim da je Rus 920 dovoljan a ako je neko na terenu sa nagibima isti traktor sa zadnjim duplim točkovima. Sejalica CO ima uređaj za tečna mineralna hraniva. Samo ukucajte Horsch Air seeder CO i tražite. Mašina je nepoderiva. Na radnim organima posle nekih 2500 ha nema ni traga od trošenja. O tehnologiji gajenja sa ovakvom sejalicom morate nešto i da naučite a o tome mogu da Vam pričam. Seje se soja, kukuruz za silažu a malo hrabriji mogu da seju i kukuruz za zrno. Probao i imam iskustvo. Da li se sastajete negde bar jednom godišnje? Organizujte se pa da se družimo.
Gariša.

MOMOSARIC
01-01-11, 22:02
Garisa zanima me gdje nadješ tečno djubrivo (inače to je super stvar).Mislim ipak da nebi mogla za kukuruz u notill verziji fali tu radnih tijela .

garisa
02-01-11, 11:52
Kod kukuruza je vrlo vazno da izaberete hibrid, mislim po njegovim karakteristikama kao što je izgled stabljike. Na drugom mestu je sitnjenje stabljike kombajnom i raspored ostataka po parceli tj. ne smeju da ostaju u traci iza kombajna. Sa ovakvim mašinama moraš da menjaš i dosadašnje navike! Ideš napred. zar ne ? Ovaj tip radnih organa seje ispod žetvenih ostataka! To je tzv PPF Anderson radni organ koji ima precizno postavljanje mineralnih hraniva ( Precision Posistion of Fertilizer). Sa Air Seeder CO sejalicom, jesen 2010, preporučio sam proizvođaču da ubaci tokom jeseni oko 60 litara na 1 KJ UAN-a, jer seje u konzervacijskim sistemima pšenicu tj. na tanjiranju. Tečna hraniva NPK kombinacije sam koristio u 2002/3 od jedne kompanije koja je pravila NPK 12:8:8 i 10:10:10, ali ona nikada nije kod nas registrovala ova hraniva ( U Srbiji). To je jedna Engleska firma koja danas više ne radi. Sejalica Sprinter-Horsch, iste firme, koristi suva, granulisana hraniva i to nije loše.
Napominjem, izborom hibrida i upravljanjem žetvenim ostacima istog, moguće je posejati iza kukuruza pšenicu sa ovom sejalicom. Provereno. Čak je dobra i za obradu zemljišta i predsetvenu pripremu - isprobano. Rekao sam i ponoviću - ORGANIZUJTE SE DA SE INFORMIŠETE, UPOZNATE I NAUČITE NEKE NOVE STVARI. Ja ih radim i učim, bar što se tiče obrade i ishrane već 20 godina i primenjujem u proizvodnji. Stalno ima nešto novo ali izmereno i dokazano, tako da je proces neprekidan. Poudrav svima.
GAriša.

zorancile
02-01-11, 13:55
Garisa, jel imaš neke slike iz proizvodnje?

Rale 83
02-01-11, 14:33
@garisa
Posto ovde ima jako zainteresovanih clanova za ovaj vid obrade , sta mislite da napravimo jedno okupljanje kod vas , neko usko drustvo , ponesemo jedno prasence i malo domaceg vina , pa da posedimo , razgledamo itt

dragan82
16-01-11, 22:13
http://i51.tinypic.com/xeo64l.jpghttp://i54.tinypic.com/erztdv.jpghttp://i56.tinypic.com/2chxe2d.jpghttp://i56.tinypic.com/2eqcab5.jpghttp://i55.tinypic.com/5kgba1.jpghttp://i55.tinypic.com/zwgmle.jpghttp://i55.tinypic.com/29w26j6.jpghttp://i55.tinypic.com/k1c7q.jpghttp://i54.tinypic.com/2lbnkpf.jpghttp://i51.tinypic.com/2pydsts.jpghttp://i52.tinypic.com/2v8l24w.jpghttp://i51.tinypic.com/flki36.jpg


Zdravo svima. Evo sta sam uslikao danas na jednoj izlozbi koja je bila u Lozsni. Ovakve sejalice se proizvode u Englesku. Po licenci slicnih sa Novog Zelanda. A proizvodi ih 1 tip u njegovom ateljeu(radionici). Kao sto se vidi iz prilozenog to je sejalica za direknu setvu. Sistem izbacivanja semena je pomocu sundjera, koji se okrece. Kaze da je taj sistem star 40godina. A cena im je 18000e

bokib
16-01-11, 22:55
kao sto sam i pre komentarisao ovaj sistem setve je zanimljiv. samo posto vidim da ovde ima puno strucnih ljudi zanima me da li neko moze da mi malo detaljnije objasni ( posto se ovo kosi sa onim sto smo ucili u skoli i radimo u praksi ), a pitanje je : nije li zemlja previse sabijena ispod zrna kukuruza i kako to utice na formiranje zila, da li ce one da se formiraju plitko i rasire ?

MOMOSARIC
16-01-11, 23:42
kao sto sam i pre komentarisao ovaj sistem setve je zanimljiv. samo posto vidim da ovde ima puno strucnih ljudi zanima me da li neko moze da mi malo detaljnije objasni ( posto se ovo kosi sa onim sto smo ucili u skoli i radimo u praksi ), a pitanje je : nije li zemlja previse sabijena ispod zrna kukuruza i kako to utice na formiranje zila, da li ce one da se formiraju plitko i rasire ?

Vjerovatno si u pravu da bi se to dogodilo prve godine notill u kukuruzu.Lično mi se za kukuruz više svidja (pričam teoretski tek ću malo da probam) metoda tzv strip till , obrada uskih traka gdje se sije na dubinu 10-15cm , a prethodno proći cijelu njivu podrivačem sa uskim tijelima da ne miješa zemlju samo da isiječe na veću dubinu razmaka 50ak cm , a žile će naći put (i voda naravno)

bokib
17-01-11, 14:07
ali recimo kod nas je zemlja rastresita, nije mocvarno cak naprotiv. po meni ovaj nacin direktne setve je super jer u jednom prolazu se zavrsavaju skoro svi poslovi, samo ako prvo moram da rasturim zetvene ostatke zatim podrivam i sejem to su vec tri operacije. ispalo bi jeftinije da ugarim i u garevinu da posijem direktno ?! tu u blizini mene su pre desetak godina probavali da tanjiraju teskim tanjiracama na 12- 15 cm i nije se pokazalo dobro jer je jako puno kukuruza poleglo preko 70 %

MOMOSARIC
17-01-11, 23:22
Teške tanjirače najviše zbijaju zemlju , navodno se tzv djon mnogo više stvara čak nego kod oranja i to na manjoj dubini (10-15cm) , možda je to razlog što je kukuruz polegao ako nije mogao dublje da se ukorijeni , zato se uzdam da bi podrivanje riješilo .Idealno bi bilo da tijelo podrivača ide ispod svakog reda ali valjda je dovoljno u blizini reda.

zorancile
19-01-11, 13:22
Zaključak sa jučerašnjeg predavanja u S.Karlovcima:

-no till obrada daje iste ili za nijansu slabije prinose
-potrebne su velike (i skupe) mašine
-mašine i postupci obrade se razlikuju u zavisnosti od tipa zemljišta i plodoreda
-utrošak goriva je manji nego kod klasične obrade, a smanjuje se po jedinici površine ako se povećava snaga i veličina mašina, što smanjuje vreme i troškove obrade (pa tako povećava prihod po jedinici površine)
-potrebna su tečna djubriva

Mislim da ovaj način obrade nije za manja gazdinstva uglavnom zbog cena i veličina mašina kojima je potrebna velika površina da bi se isplatile.

Dragan18
19-01-11, 14:05
NE bih se bas slozio sa zakljuckom... a u pozitivne efekte bi jos dodao VEOMA VAZNE

-povecava se biogenost zemljista
-povecava se humus u zemljistu
-dobijaju se konstantni prinosi bez velikih pikova (oscilacija)
-Poboljsava se struktura zemljista
-koristi se manje djubriva
-izbacuje se oranje kao operacija za koju je potrebno najvise energije (nafte)
-smanjuju se radni sati masina a samim tim i odrzavanje

Zakljucak...postoje masine koje su jeftinije i manje i za njih treba manja snaga traktora .Medjutim, one se ne uvoze se jer se ne isplati distributerima. Ko tebi moze da zabrani da licno uvezes nesto... samo treba volja i plan.

P.S. Nemoze se na svakom zemljistu primenjivati ova tehnika. >:D

zorancile
19-01-11, 14:46
Na takvu opremu se dobijaju neki podsticaji?

Dragan18
19-01-11, 14:50
koliko sam ja mogao da vidim na onim slajdovima , dobijaju se 2 miliona povracaja za kupovinu ove mehanizacije >:D

Korisnik1787
19-01-11, 15:47
::svaka cast:: @Dragan 18
Volim kada se pazi na času i kada se daju paravi komentari! ::svaka cast::

Rabadzija
19-01-11, 15:57
::svaka cast:: @Dragan 18
Volim kada se pazi na času i kada se daju paravi komentari! ::svaka cast::

Panonstib,
kakva je tu mogucnost da se postojece 4redne pneumatske sejalce preprave/dorade za no-till ili da se napravi predagregat koji bi otvarao brazdicu,ulagao minearlno djubrivo i dovoljno omeksao zemlju i razgrno zetvene ostatke kako bi obicna pnematska sejalica posejala.
Pa bioje prikazan agregat koji u jesen ubacuje min.djubriva u zemlju a ako bi takak bio predagregat nodetki zar ne bi moglo da se kvalitetno poseje ^-^ ^-^ ^-^
ne priznajem negativan odgovor jer sve u zivotu moze da se napravi samo treba volja

Post je spojen: 1295446367________________________________________ _________
verujem da postoje u USA gde je ovaj sistem i najrazvijeniji i jeftinije masine....samo ih treba i doneti
evo jedan primer polovne i ne treba neki jak traktor mislim da Rus82 ladno moze ovou da vuce
http://i54.tinypic.com/2a7bznr.jpg
http://i52.tinypic.com/2zp5oud.jpg
http://i51.tinypic.com/rle005.jpg
http://i56.tinypic.com/262xu9c.jpg

Korisnik1787
19-01-11, 16:18
Auuuu Gospodine @Rabadzija pa Vi niste pazili.
O tome je pričao Gospodin Garalejić i to pri kraju svog izlaganja.Mora biti da Vam je u to vreme pao šećer zbog mirisa od zakuske koja je dolazila od pozadi, a kolilo me sećanja služi Vi ste bili iza mene.Ja sam kao uvlakač, prepisivač seo u prvi red da prvi čujem i prvi vidim.
Rečeno je da se mogu koristiti i postojeće mašine za širokorednu setvu i to u obradi u trake jedino što se posle unošenja mineralnog djubriva može sejati sa sejačicama koje imaju diskosne ulagače sa točkovima za regulaciju dubine prodiranja diska (Maja sa diskovima),a da se mora sačekati par nedelja da bi se moglo sejati sa raoničastim ulagačima jer zbog razrahljene zemlje ulagači upadaju i neće biti setva na zadatoj dubini nego mnogo dublje.
U no-till obradi je može da ide i nodetka stim što ispred raonika ide uredjaj za "čišćenje" površine gde će ići ulagač pa ide "turbo" disk koji proseca i na kraju ide raoničasti uljagač ili diskosni.
Unos djubriva je isto moguć i tečnog i granulisanog jer se ono može unositi zasebno, ali je bitno da bude 5x5 kako je rekao Gospodine Garalejić 5 cm udaljen od ulagača semena u stranu i 5 cm u dubinu.Ogledi su pokazali da na ovaj način uneto seme biljka najbolje usvaja.Naj jednostavniji način da to napravite je da skinete sanduke sa starih medjurednih kultivatira podesite i to je to.Ako počne distribucija UAN (tečnog djubriva) biće potrebna pumpa i opet neki ulagač za ubacivanje u zemljište i regulator da se može regulisati norma djubrenja.Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. >:D

MOMOSARIC
19-01-11, 23:07
Konačno nešto napredno počelo da se dešava bar kod vas u Vojv.Slažem se sa svim zadjnim postovima ,svi imate izgleda dobra razmišljanja . Ispravni su i zaključci satog seminara ali i ovo što kaže Dragan18 .Kad smo kod sijačica za kukuruz svidjela mi se Sfoggia http://www.poljoprivredni-forum.com/showthread.php?p=644282&highlight=sfoggia#post644282
Na upit sam dobio cijenu kod ORO INTERNATIONAL Zagreb , 6redna sa kompl za klasična djubriva oko 25000e +pdv.
O notill bi mogao pisati cijeli dan šta sam saznao a i postavljati pitanja ali moj je zaključak da ko se usudi mora raditi par godina bez neke opravdanosti i sa ulaganjima dabi ušao u štos.

zorancile
19-01-11, 23:16
Ne znam da li bi bilo posla za takve mašine ako bi se sa njima radilo uslužno?

MOMOSARIC
19-01-11, 23:19
Za jedno 10 godina možda :lol:

Dragan18
19-01-11, 23:21
Naj jednostavniji način da to napravite je da skinete sanduke sa starih medjurednih kultivatira podesite i to je to.

ja bi predlozio pronalazenje originalnih depozitora od Nodetke , a ako ne uspe potraga tek onda eksperimentisati i budziti. (ako je sejacica na koju se ugradjuju depozitori Nodet.)

Post je spojen: 1295472292________________________________________ _________
dakle treba na klasicnu sejacicu da se ispred baterije ugradi turbo disk... a sta cemo onda sa pritiskom baterije ? ^-^

MOMOSARIC
19-01-11, 23:30
Šta je turbo disk , možda talasasti? Trebaju i tzv"ajkule" za sklanjanje ostataka ,a za kukuruz na kukuruz bi morao taj disk za otvaranje trake ili jedan dodatni naprijed da bude jako velikog prečnika da sasječe kukuruzovinu.

zorancile
19-01-11, 23:32
A treba i velika težina, tj pritisak na podlogu koji može da se podešava?

telnett
19-01-11, 23:35
U skorije vreme krecem da budzim neku svoju umotvorinu na datu temu . Kako ce da uspe ili ne videt cu na prolece .

branko
19-01-11, 23:37
Što se tiče uvoza polovnih sejalica za direktnu setvu za mala gazdinstava, tu će verovatno postojati mogućnost...
I ne mora značiti da takve mašine, napr. četvororedne, koštaju čitavo bogatstvo.

MOMOSARIC
19-01-11, 23:40
Na orig je riješeno ili sa oprugama ili sa nekakvim vazdušnim jastucima kao na http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0d/Pluribus_wiki.jpg
Inače ovakva strip till baterija košta u USA preko 3000$

telnett
19-01-11, 23:40
Branko naravno ako bude kakva shema javljs >:({ .

Saricu previse je to novaca mozda bi trebalo potraziti na drugoj strani zem kugle kod kineza a ne USA marke dawn. tipa ovoga

http://www.alibaba.com/trade/search?SearchText=strip+till&Country=&IndexArea=product_en&fsb=y

Rabadzija
21-01-11, 14:06
Garisa,
ovo pitanje upucujem Vama i gdinu Skrbicu
Ja sam odlucio da se upustim u nove tehnologije te Vas pitam sta su prvi koraci:
1.prvo bi trebalo ispitati parcelu penetrometrom da se vidi da li je potrebno podrivanje ili ne ^-^
2.Koga kontaktirati ^-^ Vas dvojicu ^-^ Vi biste dosli na licu mesta ^-^ i koliko bi to kostalo ^-^

Zasto Vas to pitam jer trenutno su mi skoro sve njive zimsko orane tako da je kasno, tokom godine bi ili " nabudzio" nodetku naravno ne ja vec bi mi to uradili u Agriji ili bi uvezao nesto polovno manje i jeftinije tako da bi posle skidanja kukuruza i suncokreta (plan setve za ovu godinu) trebao vec krenuti u realizaciju zamisli

garisa
21-01-11, 17:51
Možemo da se čujemo 064/8814407 moj broj i Nikola Škrbić je 064/8814409. Možemo i doći ili ako hoćeš čuj se sa Damirom Vargom, direktor PSS Subotica pa organizujemo lokalno predavanje ali malo detaljnije kao u S. Karlovcima. Usluge koje pruža Služba su besplatne. Sada još ne može da se bode penetrometrom jer nećemo zbog vlage "osetiti" plužni đon ni mi u rukama ni uređaj. Ostaje da se za penetrometar sačeka. Još nešto kod primene azota i brzih metoda Varga ima Nitraček aparat, tu je analiza za 15-20 minuta i ima sve programe za preračun ja mu dao 2009. Izvini zbog skretanja sa teme. U Mađarskoj treba da ima sejalica JD MaxEmerge2. JD 6 redova nova u fullu u Mađarskoj treba da je oko 32000 evra. Inače ima i polovnih jeftinijih jedino ako smeta što su mehaničke. Ukucaj samo JD notill planter ili samo no till planter pa vidi ponudu. Za pšenice je po meni OK Horsch Air Seeder 3 co ima u nemačkoj za 14000 evra i ona savršeno seje i soju, silašni kukuruz. Mođe i Great plains vidi http://www.greatplainsmfg.com/products/compact/3p606nt.pdf
predstavnik je u Bugarskoj ali bratko neće da prodaje igračke, tj. manje od 4m, ima da prodaje obavestićemo kompaniju!
Zovi da se dogovaramo, ja sa Brankom (Pazova) imam izuzetnu saradnju on je već malko zagazio u "konzervu".
Gariša. ;D}

Dragan18
21-01-11, 18:50
Rabadzija svaka cast! Ja licno razmisljam intenzivno o No-till varijanti i mislim da je to buducnost pogotovo ovamo kod nas severnije zbog manjka padavina i zemlje koja ima povecan sastav peska ( voda lakse prodje kroz nju i ne zadrzava se ) :D

Rabadzija
21-01-11, 20:15
Rabadzija svaka cast! Ja licno razmisljam intenzivno o No-till varijanti i mislim da je to buducnost pogotovo ovamo kod nas severnije zbog manjka padavina i zemlje koja ima povecan sastav peska ( voda lakse prodje kroz nju i ne zadrzava se ) :D

isto razmisljanje, moje zemlje se nalaze ataru do granicnog pojasa sa Madj. i u principu je dosta veliki udeo peska
Sto se tice masina,ja sto sam postavio slike iz USA cene polovnih 6-rednih se krecu oko 3-4-5-6000 USD jeste daleko ali mozda uzeti ceo kontejner mislim da bi se u Srbiji naslo 10-tak avanturista pa se upuste u nove tehnologije.I samo da preciziram mene interesuje za siroko redne kulture.
Posto su do juce ti farmeri u USA radili sa tim masinama ne vidim zasto mi ne bi mogli nastaviti i pogotovo nas standard nije takav da se razbacujemo sa 30-50-100.000 evra koliko bi kod nas trebalo za neku ozbiljniju varijantu...mozda sam i malo rekao.Ici cu kod Barakovica da popricam sa njim da vidim sta oni mogu da naprave tipa nadogradje jer siguran sam da bi to bila najidealnija varijanta za nas male ili srednje a mislim da ni on ne bi bio imun na eventualni rast proizvodnje.
Kao sto je neko od predavaca prikazao na karti plodnosti Vojvodjanskih oranica nas severni deo je problematican zbog peska,suse,a samim tim smatram da je idealniji za No-till nego recimo teska banatska ritska crnica
(sad vec nisam siguran mozda sam karttu plodnosti video na nekom drugom predavanju ovih dana)

Auuuu Branko kako mudro cuti,pa trebali ste i njega izvesti pred siroki auditorijum pa da nam iznese svoja iskustva ;D} ;D} ;D}

kinez
21-01-11, 20:19
U skorije vreme krecem da budzim neku svoju umotvorinu na datu temu . Kako ce da uspe ili ne videt cu na prolece .
to cenim ;D}

branko
21-01-11, 20:23
@Rabadžija

Gariša mi reče da će ove godine preko bare, pa da ispita koliko bi koštalo da se doveze polovna no-till ovamo. Ja sam isto već počeo da razmišljam o toj varijanti nabavke...

KishRobert
21-01-11, 20:30
to da dodje u ovu banana drzavu ce skuplje kostati bar 3* nego njena tamo cena....

branko
21-01-11, 20:33
To me i najviše brine...
Što u administraciji ima mnogo majmuna koji otkidaju banane sa drveta.

Rabadzija
21-01-11, 20:43
mali kontejner 20' da dodje iz Mexica do luke Roterdam kosta oko 2000USD ( ovo znam iz iskustva radim s njima)
Zapreminski to je velicina kamiona 10-tonca.
Dakle veliki 40' da dodje do luke Rijeka kosta recimo cca 4000 USD+1200Eura prevoz kontejnera do npr.SU-NS ili bilo koji grad u Vojvodini manje/vise
E sad tih manjim starijih ja verujem da moze stati u veliki bar 10 komada ako se znalacki spakuje tako da to i nije neka cifra po komadu recimo 500-600 evra po komadu
ovo je samo orijentaciona kalkulacija da vidite da nije nista strasno

bokib
21-01-11, 21:24
pored tih svih cena ja mislim da je najisplativije doraditi nodetku, pa nije ni to neko mudro slovo ! ja sam ubedjen da dorada nebi presla 300 e, samo me zanima koliko bi stvarno ljudi uradilo ovaj nacin setve ( mislim na nas sa foruma ) i na kolikoj povrsini otprilike ?

zorancile
21-01-11, 21:39
Ja bi probao, ali da mi neko uslužno uradi, pa da vidim kako će sve to izgledati.

North ARMY
21-01-11, 21:42
Minimum 70kj clan mora da ima da bi uopste pomisljao da radi redukovano.Svako do 50-ak kj nema traktor od 100+ks,glupo je i pomisljati da kacimo gruber ili razrivac na traktor od 70-80ks,znaci samo ce veliki moci da rade tj bice im rentabilno.
Nesto najefikasnije sto cemo mi mali sa traktorcicima od 30-70ks moci da uradimo jeste da platimo nekom da podrije njivu cisto da razbijemo pluzni djon pa dalje po starom.

machak
21-01-11, 21:45
Ja bi probao, ali da mi neko uslužno uradi, pa da vidim kako će sve to izgledati.

Isto i to na 1kj pa ako puknem da ne bude mnogo. A možda se bacimo i na neke dogradnje običnih sejalica ali ove godine neće biti vremena za eksperimentisanje.

zorancile
21-01-11, 21:50
Ne znam šta bi se desilo sa podzemnim vodama ako bi podrivali u mom ataru, da ne bi izašle na površinu?

garisa
21-01-11, 22:33
Uzmite bilo koju nodet sejalicu, donesite kućnu vagu za merenje "imam li meter ili ne?" i podmetnite pod bateriju. Treba da bude između 40-50 kg/baterija. Probajte maksimalno da je nategnete tj. povećate pritisak pa izmerite. Na sejalici se dubina određuje na zatvaračima brazda te kada ih podesite izgubi se 50% težine. To nije Škrbić rekao u Karlovcima. A i zašto bi? Predstavio je mehanizaciju za konzervacijske sisteme i naveo karakteristike. >:D Jedna baterija pr. kod Gasparda ili MaterMaka sa duplim disk ulagačima ima 92 kg i nezavisno se podešava pritisak ulagača i točka koji zatvara brazdu. Nodet ne može da se preradi. Inače pritisci na sejalicama za no till su od 150 kg pa na više. To ne znači da ti treba veliki traktor. Sejalica 6 redova zahteva 60 kw traktor. Ja video a i Škrbić me podučio pošto sam po struci ratar. Navedeno smo merili zajedno tokom proteklih 14 godina zajedničkog rada. Morao sam savladati mehanizaciju do jednog dela kako bih mogao da sa napretkom mehanizacije preporučim tehnologiju proizvodnje neke biljne vrste u normi setve, količinama hraniva, prihrani, međurednom kultiviranju ako se radi, izboru sorte i hibrida i sl.
Gariša. >:D

bokib
22-01-11, 00:10
garisa, imas neke lepe informacije i hvala za to ! ali se za preradu uopste ne slazem znaci apsolutno. ja nisam imao kontakt sa ovim masinama osim ovih slika sa foruma i ako se zagledas malo vidis da je sve prosto i ja garantujem da moze da se preradi. zanima me da li si ti licno ucestvovao u setvi sa takvim sejacicama ?

MOMOSARIC
22-01-11, 00:17
@Rabadzija , ne brini za penetrometar , uvjeren sam da je zemlja zbijena u dubini kod svih nas 100% :lol:.
Iskopaj rupu prečnika bar 40cm i dubine 50 cm i više , uzmi oštar nož i zasijeci u toj rupi po bočnim stranama odozgo prema dole pa ćeš tačno osjetiti gdje ti je djon od oranja i sl , a uglavnom ispod ide opet malo mekše pa još jedan prirodni djon (od težine zemlje i sl) :lol:. Samo podrivaj koliko možeš nećeš ništa zeznuti.

zorancile
22-01-11, 00:24
Ako sam ja dobro razumeo sa penetrometrom se proverava tvrdoća površinskog setvenog sloja, pa se prema toj vrednosti podešava pritisak sejalice, da bi išla na predvidjenu dubinu. ^-^

Rabadzija
22-01-11, 00:29
Minimum 70kj clan mora da ima da bi uopste pomisljao da radi redukovano.Svako do 50-ak kj nema traktor od 100+ks,glupo je i pomisljati da kacimo gruber ili razrivac na traktor od 70-80ks,znaci samo ce veliki moci da rade tj bice im rentabilno.
Nesto najefikasnije sto cemo mi mali sa traktorcicima od 30-70ks moci da uradimo jeste da platimo nekom da podrije njivu cisto da razbijemo pluzni djon pa dalje po starom.

NA
ne slazem se stobom :<<> pricas istu pricu ko moj pokojni cale :<<>
Prvo ne treba demotivisati ljude da probaju nesto,ko ne sme da se kocka nek proba na 1-2 ko sme probace na 10-20jutara ili Ha.podrivanje moze da uradi i Rusom imace 2 radna organa kostace malo skuplje ali ce se uraditi itd itd.masine koje sam ja stavio nisu velike i verujem da Ruja moze da vuce tako da ljudima treba dati vetar u ledja neka probaju i uvere se sami.
Ako je mnogo komplikovano neka neki probaju setvu trake mislim da se i to moze resiti malo gvozdja,elektroda i dobre volje i siguran uspeh......nemoj mi reci da SUTJESCANIN sto je sam napravio podrivac da mu kazes da napravi da ne bi umeo da napravi nesto
Samo mi nemoj reci da ne mogu jer odmah ce da proradi INAT >:D

bokib
22-01-11, 00:50
inat je cudo !

North ARMY
22-01-11, 00:53
Podriti ok,a cime razrivati na 30-ak cm,radna sirina treba da pokriva trag tockova sto mu dodje bar 2m.
Ta Vasa prica sa "malo gvozdja i svajs aparatom" mi nekako ne pije vodu jer su ljudi lepo objasnili ako ste slusali da treba da se proracuna raspored svakog radnog organa i da se prema tome konstruise i samo radno telo(onaj deo u zemlji) kakvog ce biti oblika,ako nesto samo prosece pluzni djon on ce se jednostavno sastaviti tj spojiti pri prvoj vecoj kisi tj vlaznosti zemljista. Molio bih clana "garisa" da doda svoje strucno objasnjenje.

Rabadzija
22-01-11, 01:04
Ja se vracam na Sr.Karlovce,pa zar nisu isli odmah na setvu kod Ondreja u parceli od 50 Ha koje je uzeo u zakup??
Dosli ljudi,gurnuli u zemlju i rekli sej .Tamo nije bilo pluznog djona ^-^
a sta mislite da malo ukljucimo prirodu,sta kaze taj penetrometar u detelini posle tri godine?
Da li je to neko ispitivao ^-^

branko
22-01-11, 01:10
Ja mislim da je prošla godina posebna priča.
Inače što se tiče direktne setve u suncokretište, tu je verovatno predusev bila pšenica, pa je zemlja tri puta obrtana a pri tome minimalno gažena...

North ARMY
22-01-11, 01:20
a sta mislite da malo ukljucimo prirodu,sta kaze taj penetrometar u detelini posle tri godine?
Da li je to neko ispitivao ^-^

Pa ako se ne varam tamo je zemlja odlicna jer se nije "pomerala" te 3godine,razvio se korenov sistem deteline,e svi kazu da je "losa" jer se tesko ore ali mislim da se tesko ore iz prostog razloga sto je jak korenov sistem pa i njega treba "pokidati" i rakvo bi zemljiste puno lakse bilo za orati sa plugovima koji imaju noz na dasci od obicnih,moze i obican ali da ima crtala na svim pluznim glavama.

branko
22-01-11, 01:23
Tačno tako, jer je Gariša spominjao na predavanju da u zemlji uvek ostaju pore i kanali kao posledica prodiranja korena preduseva, te se na taj način održava "rastresitost" zemljišta.

North ARMY
22-01-11, 01:25
Tačno tako, jer je Gariša spominjao na predavanju da u zemlji uvek ostaju pore i kanali kao posledica prodiranja korena preduseva, te se na taj način održava "rastresitost" zemljišta.

Jesssss ipak sam pratio na casu,jeste da sam sa kolegom Maticem izgledao kao spadalo u zadnjem redu dok smo se zezali ali smo i upili nesto znanja. :D :D 8) 8)

garisa
22-01-11, 15:27
Prvi puut sam sejao sa Kinze 6 redova 1989 godine i to kukuruz a sa Moore uskoredom soju. Obe su za no till. Kinze je tada imao ulagač koji je bio namenjen pesku a ne černozemu ali je ipak radio solidno. Kod amera kada kupuješ sejalicu napominješ koji je tip zemljišta i oni ti stave na mašinu odgovarajući ulagač. E naši to nisu definisali 1986 kada su dobili sejalicu na poklon, Kinze. Sejao sam 5 sezona soju i kukuruz u plodosmeni na istim parcelama bez obrade. Kasnije sam sejao Gaspardo Gigante DPI 600 pšenicu bez obrade pa smo dobili Horsch Air Seeder 6 CO, ali za okopavine se koristila samo eksperimentalno JD Max Emerge no till planter. Tek ozbiljna sejalica koja se pojavila je Horsch Maistro koju ima Kurunci Zoli predstavnik Horsch-a kod nas i ona ima Kinze baterije ali nema aktivne sklanjače žetvenih ostataka ali ubacuje granulisano hranivo. Kod Ondreja smo radili sa penetrometrom, on se utiskuje do 70 cm dubine a ja sam sondom vadio 10 po 10 cm do 1.2m kako bih našao promenu u slojevima koji dovode do zastoja kretanja vode. Plužni đon se pojavio tokom leta kada je zasušilo ali nije bio problematičan za rast korena i na dubini od 35 cm.
Gariša. {"{": ovaj smajli se dopao mom klincu od 6 godina.
P.S. Ne verujem u prepravke nodeta ali ako je opteretite vodite računa da imate graničnik dubine na bateriji da to ne bude zatvarač brazda. Proverite napomenu sa merenjem težine baterije.

bokib
22-01-11, 15:44
garisa sve sto si rekao je na mestu, postujem iskustvo, samo da li mi mozes reci sto se tice same setvene baterije znaci zanemari ostatak masine( samo baterija) koja je razlika izmedju nodetke i no till ?

mindjušar
22-01-11, 15:57
Na nodetki cela baterija zavisi od nagaznih točkova,dok na no till nagazni točkovi su nezavisni,i u potisku,ja mislim

zorancile
22-01-11, 19:44
Horsch Maistro koju ima Kurunci Zoli

Ima je privatno ili u firmi?

Spajki
22-01-11, 20:56
Ako resite problem sa pritiskom baterije na nodet-ki,i obradom setvenog sloja,sta cete sa vestackim djubrivom?Dodate depozitore od nekog spartaca ili slicno,koliko ce ta sejalica imati kg i da li ste sigurni da ce je traktor koji je do sada nosio moci podici toliko opterecenu??Nisu dzabe skoro sve no-till sejalice vucene (secate li se predavanja-dvoredna vucena no-till)mislite malo i o tome... >:D

MOMOSARIC
23-01-11, 08:31
Koliko neko reče da korjen lucerke ide u dubinu , čini mi se par metara.Tačno je da iza nje ostaje idealna zemlja , ali kome odgovara jer joj treba 2 g da se ukorijeni dobro i neko je jednostavno nema u planu sijati na rel. većim povr.Ipak se notill zemlja mora nekako podrivati ili sl jer tu ipak prolaze kombajni mašine i sl i mora doći do kompakcije.

Dragan18
23-01-11, 12:06
Kad radis NO till nema puno vozanja po njivi, a ne podriva se nego se razriva zemlja na 20-25 cm. Ko je bio na prezentaciji mogao je da cuje da se podriva samo prve 2 godine ,kasnije na svakih 10 godina.
Onaj ko je bio takodje je mogao da cuje da radna tela izmedju razrivaca moraju da budu toliko udaljena da zetveni ostaci prolaze izmedju njih.

CEO sistem NO Till vrti se oko ZETVENIH OSTATAKA i njihovom pravilnom raspodelom. Sve pocinje od kombajna , zetveni ostaci moraju se usitniti tako da budu NE veci od 10 cm i da budu rasporedjeni citavom sirinom hedera .

MOMOSARIC
23-01-11, 12:18
Primjenjuju se i neke vrste tanjirače sa više majnih uspravnih diskova koji mogu a ne moraju biti talasasti i koji se primjenjuju poslije žetve kukuruza namanju dubinu da sasjeku i plitko izmješaju ostatke sa zemljom a ne stvaraju kompakciju.Jeli neko vidio uživo tako nešto?A što se tiče traktora vjerovatno su vam rekli da bi trebalo imati što šire gume na niskom pritisku ili duple točkove.

garisa
23-01-11, 12:51
Dragane, kod no till-a nema nikakve operacije samo setva i otvara se širina trake od 5 cm. Promeni sistema prethodi podrivanje i nakon toga više se ne radi podrivanje. Kada počinješ da razrivaš onda imaš obradu cele površine i ona potpada pod malč obradu. Svakako ostaje više od 30% žetvenih ostataka. Inače svaka čast na zapamćenom i naučenom.
Samo napred narode ne morate da odmah gunete u no till. Za Dragana to ne bi bilo loše ali ono što si poslao to ide Nikoli Škrbiću on donosi odluke i pravi preporuke nabavke mehanizacije.
Gariša. ::svaka cast::

Dragan18
23-01-11, 13:39
Garisa
a ako je sabijena zemlja toliko da nam je indeks zbijenosti zemljista u "crvenom polju" cini mi se preko 2 g/cm3 koren ne moze da se razvija jel.... sta onda radimo ? ^-^

Post je spojen: 1295783677________________________________________ _________
p.s. video sam da na ulagacima kod John deer sejacica postoje otvaraci jednim diskom i sa dva disk otvaraca jedan iza drugog. pitanje glasi , u kakvim uslovima otvaraci sa jednim diskom ne mogu da poseju pravilno pa su potrebna 2 disk otvaraca ?

Rabadzija
23-01-11, 14:23
Garisa,
da li bi mogli prezenatcije i tvoje i Skrbiceve koje smo gledali u Srem.Karlovcima da stavite na forum ili bar da posaljete na pp onima koji su bili prisutni...malo da utvrdimo gradivo ;D} ;D} ;D}

tamara1611
23-01-11, 14:43
Koliko su manji prinosi kada se radi no till?
I predpostavljam da no till ne moze da se radi kada su u pitanju sve kulture?

zorancile
23-01-11, 14:49
Rekli su nam da su prinosi isti kao i kod standardne obrade, ali su mnogo manji troškovi.
No-till može da se radi sa svim kulturama, ali treba imati mašine.

milan_spay
23-01-11, 15:09
Da se i ja ubacim u diskusiju...
Koliko sam shvatio za ovu godinu smo zakasnili sa "pripremom" zemljišta za takav način obrade.
Edukacija u Sr. Karlovcima je bila, po meni odlična, ali da li je izvodljivo da se organizuje jedan skup u proleće, kod Vas na Vašim parcelama? Da mi vidimo te mašine u radu. Siguran sam da će odziv biti minimalan, ali verujem da će se oni naj zainteresovaniji za unapređenje svoje proizvodje odazvati.

Spajki
23-01-11, 16:06
Uze mi brat slovo sa tastature...

zorancile
23-01-11, 16:09
Ako ste već uzorali, onda ste zakasnili. ::namigivanje::
Ovo je tema koja je interesantna za one koji nisu uzorali.

Rabadzija
23-01-11, 16:38
http://www.mn.nrcs.usda.gov/technical/ecs/agron/Tillage%20Practice%20Guide.pdf

Spajki
23-01-11, 17:22
Ako ste već uzorali, onda ste zakasnili. ::namigivanje::
Ovo je tema koja je interesantna za one koji nisu uzorali.

Pa i ako nisu uzorali trebali su proci u jesen razrivacem i tako ostaviti zemljiste da prezimi kako bi upilo vlagu u sebe, zar ne?

draganNb
23-01-11, 17:32
da ,to se radi samo prvi put,i onda se nekoliko godina samo seje! bar sam ja tako razumeo Ondreja

tamara1611
23-01-11, 17:32
tesko da moze da se gaji secerna repa tako

Spajki
23-01-11, 17:37
da ,to se radi samo prvi put,i onda se nekoliko godina samo seje! bar sam ja tako razumeo Ondreja

Razrivacem (20-25cm)ides svake godine a podrivacem na svakih 8-10 god (50-60 cm)

draganNb
23-01-11, 17:40
to da :D ja sam mislio da ste to govorili za podrivac >:D

isidor
23-01-11, 17:40
Probali su kod nas da seju secernu repu ,Tako sto su u jesen isli podrivacem a u prolece gruberom ali sta je bilo sa tim ogledom ne znam

branko
23-01-11, 17:50
tesko da moze da se gaji secerna repa tako


Repa ionako nema perspektivu...

zorancile
23-01-11, 17:51
Ako sam ja tamo dobro čuo u onom suncokretištu što je bilo na slajdu su sejali odmah, bez podrivanja i razrivanja. (merili su tvrdoću penetrometrom) ^-^

branko
23-01-11, 17:53
Ako se dobro sećam Onderej Heđi je rekao da podrivačima idu samo jednom da bi razbili plužni đon a nakon toga nema više potrebe da se radi takva operacija jer - nema više oranja.

telnett
23-01-11, 18:01
:D

Mozda bi trebali tazmisljati na nacin " sta da NE uradim i gazim sa sto manjom masinom " nego sta da uradim ... Djon ce se sam razgraditi tokom godina ako se ne pravi auto strada sa preteskim masinama .

KishRobert
23-01-11, 19:11
sam ondrej je rekao da samo seju kukuruz,zito i suncokret!

draganNb
23-01-11, 19:40
Mozda bi trebali tazmisljati na nacin " sta da NE uradim i gazim sa sto manjom masinom " nego sta da uradim ... Djon ce se sam razgraditi tokom godina ako se ne pravi auto strada sa preteskim masinama .



pluzni djon ne moze da se stvori,ako nema oranja >:D

telnett
23-01-11, 19:43
Mi smo na startu zar ne ? svi ga imamo jel .

draganNb
23-01-11, 19:47
u pravu si,ali zato podrivac resi problem :D

Dragan18
23-01-11, 19:49
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a8/No_till_farming_SemisDirect_USDA.jpg
mislim da je ovde otprilike na povrsini ostalo oko 15-20 % zetvenih ostataka sto ne spada pod No Till...ovde su se ja mislim koristile tanjirace ili razrivaci.


Post je spojen: субота, 22. јануар 2011. 21:52:44 CST_______________________________________________ __
http://newfarm.rodaleinstitute.org/depts/notill/features/gr_images/NRCSVA02001.jpg

ovde se radi o tzv. Cower crop...ili pokrovnom usevu koji stiti zemljiste od erozije vode i vetra i veze u svom korenu hranjive materije da se ne isperu. To je ono o cemu je pricao Branko nedavno na forumu ,a o ovome je bilo reci i na predavanju u Karlovcima .

Post je spojen: недеља, 23. јануар 2011. 04:54:17 CST_______________________________________________ __
Steps in no-tillage adoption

All too often we see that some farmers after hearing about no-tillage buy a no-tillage machine. This has led, in many cases, to failure in the application of the technology. Only after acquiring good knowledge about all the components of the system should a farmer buy a no-till planter.

Several critical factors should be considered before starting no-tillage. Therefore, we recommend the following steps to farmers:

Improve your knowledge about all aspects of the system, especially weed control
Analyze your soil and if necessary incorporate lime and correct nutrient deficiencies
Avoid soils with bad drainage
Level the soil surface if necessary
Eliminate soil compaction using chisel plows or subsoilers
Produce the highest possible amount of mulch cover
Buy a no-till machine
Start on only 10% of your farm to gain experience
Use crop rotations and green manure cover crops to get the full benefits of the system
Be prepared to learn constantly and stay up to date with new developments

Evo ko zna engleski nesto o pocecima . koristite Google translator

Post je spojen: недеља, 23. јануар 2011. 11:57:01 CST_______________________________________________ __
http://newfarm.rodaleinstitute.org/depts/notill/features/gr_images/NRCSAR83007.jpg
Young soybean plants thrive in the residue of a wheat crop. This form of no till farming provides good protection for the soil from erosion and helps retain moisture for the new crop. NRCS photo by Tim McCabe.

Kaze prevod : Mlada soja u zetvenim ostacima psenice. Ova forma No Till gazdovanja obezbedjuje dobru zastitu zemljista od erozije i pomaze u zadrzavanju vlage za novi usev.

Post je spojen: недеља, 23. јануар 2011. 12:08:35 CST_______________________________________________ __
Koliko sam ja shvatio iz ovih predavanja i iz svega sto sam procitao potrebno je sledece :
kupiti no till sejacicu
kupiti podrivac (ili napraviti) ...podrivati zemlju 2 godina
kupiti razrivac (ili napraviti ) ..razrivati zemlju 2-3 godine
u medjuvremenu poravnati parcelu
poceti sa prvim pravim No till sejanjem
uslov je imati kombajn koji ima dobre sitnilice biljnih ostataka
nakon skidanja useva odmah usejati cower crop (pokrovni usev) pokrovni usev moze biti razlicit, raz,tritikale ....
pred setvu pokrovni usev oprskati sa totalom
sejati NO till sistemom
i tako u krug.


ispravite me ako gresim ili mi ukazite na gresku
prakticno da predjemo na pravi NO till treba nam minimum 2 godine.

bokib
24-01-11, 00:06
dragan18 ako cujes da kod nas neko bude sejao javi, mene bas zanima i zeleo bi da vidim.

branko
24-01-11, 00:30
@Dragane

Odlično, evo ti ocena 10 iz predmeta Mogućnosti primene no-till u republici Srbiji.

Rabadzija
24-01-11, 00:35
ako sve to treba da se uradi i ceka 2 godine kako su onda kod Ondreja odmmah sejali ^-^ ^-^
Dosli,izmerili penetrometrom i odmah sjali ^-^ ^-^ tamo nisu radili pripremu 2 godine ^-^

Dragan18
24-01-11, 00:43
cekamo garisu da nam odgovori ...koliko sam ja skontao penetrometrom su gledali gde je pluzni djon....

branko
24-01-11, 00:43
Koliko sam ja shvatio iz ovih predavanja i iz svega sto sam procitao potrebno je sledece :
kupiti no till sejacicu
kupiti podrivac (ili napraviti) ...podrivati zemlju 2 godina
kupiti razrivac (ili napraviti ) ..razrivati zemlju 2-3 godine
u medjuvremenu poravnati parcelu
poceti sa prvim pravim No till sejanjem
uslov je imati kombajn koji ima dobre sitnilice biljnih ostataka
nakon skidanja useva odmah usejati cower crop (pokrovni usev) pokrovni usev moze biti razlicit, raz,tritikale ....
pred setvu pokrovni usev oprskati sa totalom
sejati NO till sistemom
i tako u krug.


ispravite me ako gresim ili mi ukazite na gresku
prakticno da predjemo na pravi NO till treba nam minimum 2 godine.




Podrivač radi samo jednu sezonu.
Razrivač uopšte nije potreban nakon toga.

Dragan18
24-01-11, 00:45
u klasicnom NO till-u nije potreban ....ali je potreban u Mulch till -u ...moja greska .

E vidis tako volim kad me neko ispravi..

zorancile
24-01-11, 00:47
Tačno, ako se radi pravi no-till.
A šta je sa pričom da treba zaoravati žetvene ostatke kojima djubrimo njivu? Ovde toga nema?

branko
24-01-11, 00:53
Suština je u tome da žetveni ostaci na površini smanjuju isparavanje, jer zemlja ispod toga nikako ne može biti suva.
Gariša reče da se sa žetvenim ostacima na površini zemlja sporije zagreva i ostaje velika vlažnost, te se tako stvaraju nepovoljni uslovi za nicanje divljeg sirka.

Dragan18
24-01-11, 00:55
Ako si pratio prezentaciju skontao si kad je bila slika procenta humusa u povrsinskom delu kod konvencionalne obrade i kod konzervativne
ovako je otprilike bilo
klasicna obrada konzervativna
o-10 cm 3 % humusa 8% humusa
10-30cm 3 % 4% humusa
30-40 2 % 2%
40-50 1 % 1%

Cela ideja No till se sastoji u tome da zetveni ostaci ostanu na povrsini....da bi zastitili zemljiste

zorancile
24-01-11, 01:00
Povećava se procenat humusa, to sam čuo, mada i za to treba više godina.
U klasičnoj proizvodnji kažu da se zaoravanjem biljnih ostataka dobija 1% (od te zaorane mase) azota + ostali elementi. Kod no-till toga nema?

North ARMY
24-01-11, 01:01
Daleko smo mi od takve obrade zemljista bar 10godina,realno.

branko
24-01-11, 01:03
Vreme i cene nafte će sve pokazati.

North ARMY
24-01-11, 01:07
I dalje ce biti najbolje platiti podrivac da se razbije pluzni djon i kasnije kombinovana malo gruberom ko ima traktor od bar 80ks da moze da vuce ili malo teze tanjirace to ce nam biti najrentabilnije.

Dragan18
24-01-11, 01:10
pa tooo kosuticu kako volim kad mislis glavom :D platis da ti neko razbije pluzni djon i onda prasis NO till >:({

North ARMY
24-01-11, 01:12
Nemam ni podrivanje da platim nekom jer nema ni podrivaca kod mene u okolini,sejacice ni po gotovo,o kombajnu sa onim fenom iza secke ne bih ni da spominjem...

Spajki
24-01-11, 01:19
Jedan primer:
1.Posejes soju na parcelu gde je bio kukuruz,
2.poprskas totalnim herbicidom
3.poprskas soju odredjenim herbicidom jednom ili u split aplikaciji
4.ne radis nista do zetve- Da li ta silna masa zetvenih ostataka od kukuruza smeta vrsidbi soje?

branko
24-01-11, 01:25
Ne smeta.
Probao prošle godine. :D

Spajki
24-01-11, 01:34
Ja sam skontao dok smo pricali sa Ondrejem da razrivanje ide svake godine,ispravite me ako gresim

Zrenjaninac
24-01-11, 01:35
Da podrivanje samo prvi put i više ne a razrivanje savke godine >:({

techa
24-01-11, 01:42
ako sve to treba da se uradi i ceka 2 godine kako su onda kod Ondreja odmmah sejali ^-^ ^-^
Dosli,izmerili penetrometrom i odmah sjali ^-^ ^-^ tamo nisu radili pripremu 2 godine ^-^

To je parcela 50h, pod zakupom u koju je tek usao, mozda je prethodni zakupac radio podrivanje?
Da li su radili obradu u trake ili direktnu setvu?
Verovatno je to peskovita zemlja laka za obradu, setite se pocetka predavanja i one tri boje na penetrometru.
Imao sam cast da prisustvujem strip-til ogledu 2008 na Institutu Tamis i tad su vrednosti koje je pokazao penetrometar bile veoma razlicite u vrsti i izmedju vrsta. Kad je skinut usev (kukuruz) prinos je bio nesto slabiji nego kod klasicne obrade ali je krajnji finansijski efekat isao na strnu strip-tila.

cicimoric
24-01-11, 05:00
Tokom ove godine definitivno kupujem podrivac. Planiram sojista da podrivam i da tako ostavim za prolecnu setvu. Kukuruzista cu morati za sada da orem jer neznam sta da radim sa zetvenim ostacima ( barem dok ne kupim TESKU tanjiracu 100-120 kg / disku )

ovako nekako izgleda sojiste uradjeno sa podrivacem:

slike sam uzeo sa drugog foruma

http://img72.imageshack.us/img72/7021/dsc00036na6.jpg

http://img91.imageshack.us/img91/854/dsc00040la1.jpg


Zetvenih ostataka na povrsini ima ali nema toliko da bi predstavljali problem za moju klasicnu sejalicu sa diskosnim ulagacima. Sejao sam sa njom i u mnogo " prljaviju zemlju "


Godinama eksperimentisem sa setvom bez oranja ( naravno na primitivnom nivou ) ali su mi gospoda na predavanju "OTVORILI OCI" kako to treba raditi i veliko im H V A L A za izuzetno dobro predavanje.

Naravno da se ne moze odjednom preci na no till obradu iz prostog razloga sto 99.9 % zemljoradnika nema prikljucne masine za takvu vrstu obrade kao ni novaca da ih kupi sve odjednom ali se moramo truditi da smanjivo troskove koliko god je to moguce pa mozda i stignemo jednog dana do direktne setve

isidor
24-01-11, 08:07
Pa citam ja vas . Pa ako ova godina donese malo vise prihoda ja palniram uzeti podrivac sto pravi agro merkur iz ade ili neki slican ,nije preskup ali nije i bog zna sta moze da podriva do 40 cm dubine pa cu videti na delu kako to izgleda

mindjušar
24-01-11, 09:21
cicimoric ako se ja razumem u taj tesarski posao to je strnište rekao bi od ječma

Rabadzija
24-01-11, 09:39
ako sve to treba da se uradi i ceka 2 godine kako su onda kod Ondreja odmmah sejali ^-^ ^-^
Dosli,izmerili penetrometrom i odmah sjali ^-^ ^-^ tamo nisu radili pripremu 2 godine ^-^

To je parcela 50h, pod zakupom u koju je tek usao, mozda je prethodni zakupac radio podrivanje?
Da li su radili obradu u trake ili direktnu setvu?
Verovatno je to peskovita zemlja laka za obradu, setite se pocetka predavanja i one tri boje na penetrometru.
Imao sam cast da prisustvujem strip-til ogledu 2008 na Institutu Tamis i tad su vrednosti koje je pokazao penetrometar bile veoma razlicite u vrsti i izmedju vrsta. Kad je skinut usev (kukuruz) prinos je bio nesto slabiji nego kod klasicne obrade ali je krajnji finansijski efekat isao na strnu strip-tila.

znam ja zasto pitam , moje su sve zemlje manje ili vise peskovite

isidor
24-01-11, 09:41
Ma ok je direktna setva za psenicu ali za kukuruz na parcelama od 2 do 3 kj i jos kada imas komsiju koju neore na vreme pa jos i lose radi zemlju ,moz se oprostis od krainjih vrsta ,a i od uzglavnice kad ti komsija od prekoputa izgazi,i tako pa jos ovi sto nevide da je posejano pa ajde da se okrenu u njivi i tako ima tu svega ,Mozda za par godina

kiraj
24-01-11, 10:06
Koji sistem setve biste meni preporučili ?
Parcela od 8,5 kj ,tip zemljšta ritska crnica ,humus oko 4%, kalijum preko 50,fosfor oko 20.Parcela je zadnji put orana 2004 i posejana je lucerka. U jesen 2009 je istanjirana i posejana pšenica ,sve je bilo u redu do VII meseca 2010 kad je usled obilnih padavina došlo do ležanja vode.Posle više pokušaja i propadanja usev je skinut i tek u oktobru mesecu sam uspeo nekako da prodjem tanjiračom i koliko -toliko poravnam parcelu.Posle toga je palo još kiša i do danas nisam uspeo ni da pridjem parceli.Kada se otope ovi snegovi planiram da ispustim vodu iz parcele (nadam se da ću uspeti ) i šta dalje ?
Jedino znam da oranje ne dolazi u obzir.
Kako đubriti ,da li su hraniva isprana ili ih je podzemna voda digla na površinu?

Spajki
24-01-11, 10:35
U slicaju mogucnosti tu bi bilo dobro proci nekim razrivacem,spremiti i posejati suncokret.Ako nemate tu mogucnost i stara dobra tanjiraca ce u dva prohoda obaviti posao kako treba stim da se odmah za njom spremi da se ne bi bezpotrebno isusivala zemlja.I meni ce za prolece ostati nekih 15-ak kj sojista na kom stoji voda pa cemo experimentisati.U svakom slucaju trebalo bi izbeci oranje u prolece stim da je kod mene drugaciji tip zemljista od vaseg.Inace planiram ponovo soju na toj parceli.Ja sam tu vec razbacio 100kg/kj NP11/47 .

garisa
26-01-11, 19:18
Za sve Vas: Ondrejeva parcela nije pre toga nikada bila podrivana, išlo se samo na tu godinu zakupa i naš pregled parcele sam već objasnio. Ondrej radi svake godine jedan po jedan deo svojih parcela sa podrivačem ali se pošto ne ore više ne vraća na podrivanje. On za sada radi obradu po celoj površini, malč obradu, i to do 20-25 cm bez prevrtanja plastice. Mineralna hraniva se unose pre obrade ali mogu i sa setvom zavisi od analize i planiranog prinosa useva koji dolazi. Ja, kao i Skrbić, smo pokazivali kombinacije na sejalici tešni azot sa granulisanim P i K. Deluje komplikovano ali nije nedostižno, polako. Snimak setve koji Vam nisam pustio je kukuruz na kukuruzu bez obrade u veliku masu, sejalica 7 redova od kojih seju 4. Tri podignuta i imaš razmak za kukuruz, kada spustiš i ta tri onda seje soju. A traktor je 60 kw. Na parceli koju sam 5 godina sejao bez obrade, kada sam je otvorio do 70 cm dubine imao sam 10 cm mešanog zemljišta i zetvenih ostataka koji su se potuno ili delimišno razložili. Kako? Pa to je rad svih živih u zemlji + hemiski procesi. Prelaz na konzervacijske sisteme obrade zahteva postupnost i osnovno je da se odaberu parcele na osnovu tipa zemljišta i njegovih karakteristika. Negde neće moći a negde ide obrada u trake ili mulč obrada ili bez obrade. Kod obrade u trake deo između redova je tvrd u prvih 5-7 cm posle je puter. Taj sloj je noseći sloj i to je važno da se obezbedi i formira.
Moraćemo da se vidimo posle setve kukuruza kod nas na Oglednom polju Instituta, predložiću Škrbiću i direktoru da se organizuje okupljanje.
Gariša. >:D

Zrenjaninac
26-01-11, 19:53
Gariša >:({
Danas na nekom predavanju u Zrenjaninskom institutu bilo je reči o posledici hemije na pšenicu.Predusev je bio suncokret prskan Trefgalom i zbog manje količine padavina ostao je otrov takoreći na površinu.Pošto je priprema rađena tanjiračom pojavile su se posledice na pšenici sledeće godine.Tamo gde je rađeno sa plugom i zemlja se izmešala i otrov je smešten na veću dubinu tih posledica nije bilo,pa me interesuje kako se boriti protiv negativnih uticaja hemije na useve ako znamo da ovu obradu zemljišta što vi perforirate dosta je oslonjena na hemiju i upotreba hemije u istom u sušnim godinama. >:({

milan_spay
26-01-11, 21:05
Moraćemo da se vidimo posle setve kukuruza kod nas na Oglednom polju Instituta, predložiću Škrbiću i direktoru da se organizuje okupljanje.
Gariša.
Predlog je odličan :D

branko
26-01-11, 21:27
Ja ću sigurno doći na to okupljanje u Pančevu. :D

Dragan18
26-01-11, 21:27
takodje! :D
al aj nemojte da kvarimo temu >:({

Rabadzija
27-01-11, 00:11
..... Snimak setve koji Vam nisam pustio je kukuruz na kukuruzu bez obrade u veliku masu, sejalica 7 redova od kojih seju 4. ......


interesuje me, u takvom sistemu i monokulturi nema ili niste imali problema sa samoniklim kukuruzom. ^-^
U berbi sigurno ima okrunjenog na njivi taj je pokriven zasticen liscem i ima sanse da nikne u prolece,zar ne?ovo se meni desilo na njivi koju sam u prolece krunio a posle opet sadio kukuruz al jos mozes intervenisati da ispluzis pa poseces ali to nije moguce u NO-till-u

zorancile
27-01-11, 00:14
Motikom ?

MOMOSARIC
27-01-11, 00:25
..... Snimak setve koji Vam nisam pustio je kukuruz na kukuruzu bez obrade u veliku masu, sejalica 7 redova od kojih seju 4. ......


interesuje me, u takvom sistemu i monokulturi nema ili niste imali problema sa samoniklim kukuruzom. ^-^
U berbi sigurno ima okrunjenog na njivi taj je pokriven zasticen liscem i ima sanse da nikne u prolece,zar ne?ovo se meni desilo na njivi koju sam u prolece krunio a posle opet sadio kukuruz al jos mozes intervenisati da ispluzis pa poseces ali to nije moguce u NO-till-u

Ima jedna odlična fora koja ima u tom slučaju mnogo dobrih efekata , Ameri ju dosta primjenjuju i na velikim površinama.KRAVE. Čudo je kako pokupe sve.

mindjušar
27-01-11, 11:34
I utabaju nevidjeno,kao nijedan traktor

garisa
28-01-11, 21:12
Ovce utabaju i sabiju, krave ne. Krave imaju širi i veći papak, veća površina manji pritisak.
Gariša. >:D

mindjušar
28-01-11, 23:40
Aha,krave nose balonke ;D}

mihalyocska
31-01-11, 19:49
Ja sam upravo sad procitao od prvog do zadnjeg posta u ovoj temi i najvise sto mi se svideo od celog i sto bi i mogao probati je to da u jesen posejanu psenicu na prolece sejem soju i to sa imt sejacicom 23reda a to je ono sto se vidi na slici sto je gospodin panonstib postavio.Jednu probu vredi pokusati pa da vidimo sta ce da ispadne .puno toga i nema za izgubiti ,i jos samo tolko ako moje komsije iz B.Topole hoce da to prate ,nek se jave pa nek to bude kao ogled (experiment) . >:({ >:({

bokib
31-01-11, 23:45
naravno komsija, kad zakacis sejacicu cekamo da nas pozoves dolazimo !

mihalyocska
01-02-11, 00:56
Eto sa moje strane je dogovoreno ,javicu se sigurno ! :D :D >:({

garisa
05-02-11, 16:17
Za Zrenjaninca. Kod suncokreta koji se, za širokoredne korove, tretiraju posle setve a pre nicanja, važi i za kukuruz, ako nema kiše hemija se ne iskoristi, ostaje u površinskom sloju te kada je godina sušna a iza suncokreta ide pšenica, nakon tanjiranja posledice mogu da budu vidljive. U prethodnih 10 godina to se desilo dva ili tri puta na pojedinim lokalitetima. A kada preteraš sa Pivotom na soji, pa iza ide pšenica imaš 20-30 cm biljke sa klasom u kome nema zrna. Kada se bira njiva za suncokret ako je zakorovljena ide IMI hibrid i prskanje na zeleno. Jednostavno i praktično. Posle kada se iztanjira i poseje pšenica ne pati od posledica herbicida jer nije korišten zemljišni herbicid.
P.S. bio odsutan nisam se javljao.

mindjušar
05-02-11, 21:27
Aha,viđao sam već te simptome na pšenici posle pivota,kadgod pokisne pšenica sve manja! A ja sam jednom posle prskanja posejane repe Frontier superom,oprao rezervoar od prskalice,a grane ne,pa krenuo da prskam pšenicu Sekatorompa sam dobio Clearfield na površini cca 400m2,a efekat:posle svake kišice pšenica sve manjaa do žetve na to parčetu ničeg nije bilo,kao Hirošima! Jbg,ko radi taj ima šanse i da pogreši,zar ne?

Post je spojen: 1296935332________________________________________ _________
Aha,viđao sam već te simptome na pšenici posle pivota,kadgod pokisne pšenica sve manja! A ja sam jednom posle prskanja posejane repe Frontier superom,oprao rezervoar od prskalice,a grane ne,pa krenuo da prskam pšenicu Sekatorompa sam dobio Clearfield na površini cca 400m2,a efekat:posle svake kišice pšenica sve manjaa do žetve na to parčetu ničeg nije bilo,kao Hirošima! Jbg,ko radi taj ima šanse i da pogreši,zar ne?

mindjušar
12-05-11, 23:50
http://www.dodaj.rs/f/Z/nT/1U9WNeel/picture-007.jpghttp://www.dodaj.rs/f/2z/13N/1je5CyM2/picture-006.jpghttp://www.dodaj.rs/f/21/11Q/3J2TG7pG/picture-008.jpguredila se moja no till soja

telnett
13-05-11, 00:09
Verovatno mozes pokazati masinu sa kojom si to odradio i na kojoj dubini ?

mindjušar
14-05-11, 22:26
slike mašine sam postavio još u decembru,dubina setve 4-5cm

telnett
15-05-11, 11:07
Nisam nasao

ralekiraj
15-05-11, 14:00
@telnett
Ima slike na 2.strani ove teme

mindjušar
15-05-11, 22:58
Sejalica je prosta i najvažnije nije skupa,a vukao je traktor 105 ks 12km/h (doduše imao je posla sa njom)

garisa
16-05-11, 11:53
Vobra storemaj! Ti spadaš u pionire kao i TelNet tj. moj drugar Zvonko. Napravi on strip till mašinu i ima da je doteramo da radi kao sat. Posle sajma se vidimo kod tebe, biće malo komentara i sugestija za dalje kao i malo edukacije od strane kolege Nikole Škrbića. Posle Tebe na redu je Zvonko da se poseti. Vidimo se i svaka čast.
Gariša.;D}

MOMOSARIC
29-05-11, 00:10
Mala proba notill kukuruza.Izabrao sam najgori dio njive ,znači najniža i najteže zemlja ,kisela i sa malo humusa,vodolež.Prethodne godine kukuruz,znači najgora kombinacija .Obična olt sijačica samo malo ručno sklonjeno ostataka.
http://i53.tinypic.com/xgfdz4.jpg
http://i55.tinypic.com/4j94kh.jpg
Sutra ću malo preći nekim herbicidom

mindjušar
15-06-11, 22:56
http://i54.tinypic.com/5nkht5.jpg raste no till soja

mindjušar
15-06-11, 23:17
http://i52.tinypic.com/fvbhis.jpg druga njiva

kiraj
28-07-11, 16:45
Ovo je posao,

http://www.youtube.com/watch?v=FbQ-8zWwXbw&NR=1

mindjušar
15-08-11, 23:50
za 3nedelje vršidbahttp://i53.tinypic.com/2s9q49x.jpg
http://i52.tinypic.com/344blnp.jpg
http://i55.tinypic.com/30hyl39.jpg

mindjušar
29-08-11, 00:25
Niko ništa nekomentariše,ima li neko želju da dođe u žetvi,slobodno može i na kantar,kod mene nema tajni,i vrata su otvorena za svakog >:D

Dragan18
29-08-11, 10:55
Najbolje bi bilo da nam ti izneses svoja zapazanja od nicanja pa kroz faze rasta, ovako sa slike slabo stosta mozemo da vidimo, osim da nisi najsrecnije resio korove.

mindjušar
29-08-11, 20:56
To je korov iz porodice Verbascum-a,raste na zemljištu koje se neore,suzbilo ga je prskanje ali ga je puno izašlo kad je soja već bila velika za prskanje

branko
29-08-11, 21:16
Ja sam sve video i čekam samo da čujem kakav će biti prinos.

mindjušar
02-09-11, 23:26
Ovršena njiva no-till sa gornjih slika,1530kg/kj,a njiva pored,ista sorta na oranju 1640 kg/kj ja sam ZADOVOLJANNN >:D

Dragan18
03-09-11, 23:24
100 kila soje 3000 din , oranje 4000 din vec si u plusu 1000 din + setvospremanje i sto cuda...

Deda Lala
08-09-11, 21:36
Уз мало "заборављеног" знања и сазнања нове науке и приноси би били већи а самим тим и добит.Трку си тек почео и немој посустати,било би штета.

mindjušar
09-09-11, 23:02
nikako,pšenica ide sva u no till,i dogodine isto 20ak kj soje,nisam još svu no till soju ovro,tj samo sam tu jednu uradio,pa videćemo kad rezimiramo >:D

FansteBG
10-09-11, 05:50
Zanima me da li se njiva na kojoj je bio kukuruz moze spremiti samo tanjiranjem za psenicu?

talianu
10-09-11, 08:21
Može, što ne bi moglo .Kvalitet obrade zavisi od tanjirače.

FansteBG
10-09-11, 12:01
Hvala na odgovoru.

IVAN ILIC
10-09-11, 13:48
Ovo za sejanje ozimih zitarica posle kukuruza samo na tanjiranje rade kod mene odavna,ali razlog je samo usteda na gorivu.A zavisno od obrade i godine ne ispadne nista losije od oranja.Interesuje me kod no-till proizvodnje da li s vremena na vreme mora da se odradi duboko oranje,zanima me sta se desava u nizim slojevima zemlje,dolazi li vremenom do veceg sabijanja,losije provetrenosti i slicno.

futurefarming
10-09-11, 14:01
S vremena na vreme se podriva i tako otklanjaju ti problemi.

MOMOSARIC
11-09-11, 09:23
Da ali to nema veze sa notill, podrivanje bi trebalo povremeno raditi i kod klasične obrade.Sabijanje u dubini kod notill je manje.

garisa
15-09-11, 08:59
Narode, rezultati kod MINDJUSARA su super! Naravno da smo Nikola i Ja posetili parcelu i konstatovali da ce najveci problem biti revitalizacija, apsolutno, narusene strukture zemljišta. Naravno da je rešenje u notillu ali možda uvedemo tj. predložimo pokrovni usev tokom zime na parcelama za soju i neke slične još akcije. Sejalica mora da se dorađuje ali je najbolje, šteta što niste imali priliku da slušate Minđušara, što je sve predloge dao kao pravi majstor za konstrukcije zato što je radio, pratio i uočio problem i želi da ga reši. Sejalica će biti izložena i radiće u Barandi u utorak 20.09.
Za člana iz Vlasotinca, podrije se samo jednom pre prelaska na sistem bez obrade ali se uradi i analiza zemljišta zbog sadržaja fosfora i kalijuma. Samo kod oranja se radi podrivanje na svakih 4-5 godina. Mi smo podrili pšenicu na 55 sm a plužni đon nam je formiran od 35-50 sm ali je obrada išla u poslednjih 50 godina na 25-30 cm.
Gariša.

hanza
20-09-11, 14:55
Sa konferencije u Barandi.http://i54.tinypic.com/j9wkdi.jpghttp://i51.tinypic.com/25f0oxy.jpghttp://i56.tinypic.com/2ai22c9.jpghttp://i55.tinypic.com/24vp0zt.jpghttp://i54.tinypic.com/5cj9jc.jpg.jpghttp://i51.tinypic.com/jzbsc8.jpghttp://i55.tinypic.com/2e22mbo.jpghttp://i53.tinypic.com/k46l3l.jpghttp://i51.tinypic.com/qqzns4.jpghttp://i51.tinypic.com/2pzjnef.jpg
Nisu mi najbolje,ove fotke, kiša mi padala za vrat.

dragan82
20-09-11, 15:12
Kupicu i ja jednu sejalicu za direknu setvu , samo nema puno polovnih i ako ima neka ona nije ispod 20 000e a moj brat nema imanje za tu cifru.

Dragan18
20-09-11, 20:15
Hehe pa sto nam se Hanza nije javio da dolazi bas sam se radovao diskusiji

hanza
02-10-11, 20:31
Ovo za sejanje ozimih zitarica posle kukuruza samo na tanjiranje rade kod mene odavna,ali razlog je samo usteda na gorivu.A zavisno od obrade i godine ne ispadne nista losije od oranja.Interesuje me kod no-till proizvodnje da li s vremena na vreme mora da se odradi duboko oranje,zanima me sta se desava u nizim slojevima zemlje,dolazi li vremenom do veceg sabijanja,losije provetrenosti i slicno.
Da, zemlju treba podrivati nikakvo duboko oranje ne dolazi u obzir NIKADA.
Da bi podrivanje bilo uspešno potrebno je zemlju analizirati, odnosno izmeriti na kojoj se dubini nalazi "đon" ne podrivati na pamet, jer se ne postiže koristan efekat.
Podrivanjem zemlju rastresemo, rastresita zemlja upija vlagu dok je tvrda propušta kroz sebe.

Deda Lala
02-10-11, 23:06
Шта год рекли али права мера је минимум 70 цм .Све остало је остало.Тек ћете тада видети прави резултат.

Dragan18
03-10-11, 00:49
Hanza opet (moram tako da se izrazim) lupetas najstrasnije.....

Naime, zemljiste treba podriti samo jednom , i to pre prelaska na konzervu . Postavlja se pitanje zasto ne na svake 3-4 godine kao kod konvencionalne obrade , odgovor je tu, podrivanje sluzi za razbijanje PLUZNOG djona, AMIN. Radni organi kod razrivaca ne prave pluzni djon jer su postavljeni vertikalno i to se zove vertikalna obrada. Nema pluznog djona nema podrivanja.

Deda Lalo
Nazalost niste upravu i ako slovite za nekog strucnjaka ne bi smeli pisati ovakve postove, jer ne doprinose Vasem imidzu. Podrivanje se vrsi ispod dubine pluznog djona. Dakle, ako ste u blizini Panceva zamolite savetodavce iz Instituta Stari Tamis da li mogu da vam izmere gde se nalazi pluzni djon , ako je on na dubini od 30 cm potrebno je raditi sa podrivacem na 40-50 cm dubine, ako pak vise godina uzastopno orete dublje recimo na 40 cm onda je potrebna dubina od 50-60 cm dakle potkopavate ispod djona. Tanjiraca takodje pravi djon , samo sto on drugacije izgleda i konkavnog je oblika. Ako pak radite tanjiracom na kukuruzistu i zelite da sejete psenicu taj "djon" nece doci do izrazaja ako posle toga razrivate sa razrivacem na 20-25 cm dubine jer cete ga sa razrivacem ponistiti. NE moze pluzni djon da se obrazuje za godinu -dve dana, minimum 4-5 godina uzastopnog oranja na istu dubinu.

P.S. izuzetak su zemljista koja su podvodna i sa kojih treba ukloniti vodu drenaznim putem.

Sad tek vidim da je o tome pisao i nas uvazeni clan Garisa na prosloj strani.

sto se tice propustanja vode kroz zemljiste , kako je moguce da kroz tvrd sloj zemlje prodje voda?

marko22
03-10-11, 00:59
Шта год рекли али права мера је минимум 70 цм .Све остало је остало.Тек ћете тада видети прави резултат.
Mislis na podrivanje.

MOMOSARIC
03-10-11, 14:53
Dublje podrivanje nemože smetati ,čak i kod mene gdje je ispo 40-50cm uglavnom ilovača pa naizgled nema efekta ,ni tu neće smetati.
A taj "plužni djon "ako ćemo tako da ga nazovemo nije tako precizan sloj baš na dubini oranja i baš na cijeloj parceli jednak.Da to uvidimo treba ponekad zakopati rupe u zemljištu pa ćemo imati jasniju sliku ,čak i ako imamo penetrometar.Obično su tu dva tri zbijena sloja ,jedan oko pola metra (navodno prirodni) i još gore iznad.Najjednostavnije je iskopati rupu prečnika30-40cm što dublje,uzeti nož i zarezati zemlju sa strane odozdo prema gore,tačno ćemo osjetiti gdje je mekše a gdje zaglavljuje.
Iz iskustva znam ,podrivanje je teže što je veća suša ali je veći efekat.

Deda Lala
04-10-11, 22:15
Мера подривања на ту дубину се ради само једном и она има више значења.Нпр.да влага из доњих слојева крене на горе Да влага из горњих слојева сиђе доле.Да у доње слојеве стигне земљишни ваздух. Итд Не ради се само о плужном џону.Нико Вас не вуче за уши да нешто морате.
Кад год сам посматрао Швабе кад и како нешто раде нисам имао недоумицу.Ништа на раде без везе.Па ни подривање на дубину од 70 цм.
Надам се да ће ускоро и код нас уџбеници имати бар осврт на оно што други паори раде и колико приходују.

Dragan18
06-10-11, 17:07
Deda Lalo

Veoma se razlikuje nemacko zemljiste od srpskog zemljista podjimo prvenstveno od toga, pa onda krenimo od nemacke mehanizacije , pa onda krenimo od nemackih subvencija, itd. itd . razliciti su proizvodni uslovi unutar jedne zemlje , a ne maltene na drugoj strani kontinenta. Poljoprivredna rejonizacija .......

garisa
10-10-11, 14:40
Pozdrav svima! Ja obavljao merenje na deliblatskoj peščari tj. u Padini kod Ondreja kada je isprobavan podrivač, plužni đon je "otkriven", penetrometrom, na 50 cm. Podrivač išao 60 cm. Ogledno polje Instituta od 2009/10/ i ove 11 otvarani poluprofili i to dva đona I orački na 35-50 i II od tanjirače na 10-17 cm, podrivač radio na 55 cm. I to je to. Mislim da ste dosta pisali o tome, ajde radite to podrivanje ako je potrebno. I za "nemačka radila...", teško se možeš ukaljati kod Nemaca, sem u šumskim zemljištima, ostala imaju malo gline i ne može da ti u blatu ostane cipela ili čizma ili opanke. Vlažno je, ne ide traktor unutra a ne ostaje blato na cipeli. Bio, probao a o danskoj zemlji da ne pričam.
Šta mislite šta radi Minđušar?
GarišaLkl{{

hanza
11-10-11, 00:06
http://i51.tinypic.com/2whqv50.jpg

garisa
11-10-11, 09:26
Gospodine Hanza,
imam pred očima slike koje ste postavili i vidim da ste Vi ustvari "vikend farmer" što bi se reklo. To je uredu. Ono što radite i to je u redu. Ali imam osećaj da ne poznajete mikrobiologiju niti da ste čitali nešto više sem onoga što se odnosi na EM1 tehnologiju. I kada je to Japanac "izmislio" imao je potrebu "oživljavanje" degradiranih zemljišta ne samo poljoprivrednim aktivnostima već i na druge načine. Lepo bi bilo da to što pokazujete, gostima, predložite nekom ko radi 50 i više jutara da uradi na svojoj parceli i da mu kažete koliko mu je novca potrebno, koje operacije da primeni, plodored, stajnjak i kompost (da li ste Vi analizirali kompost koji pravite na određene patogene?) količine i unošenje u zemljište i da predočite vreme trajanja čitavog ciklusa. Koliko novca mu je potrebno za aktivnosti a koliko će imati da obavlja proizvodnju i normalan život? Uglavnom spominjete i pričate o stvarima koje , mislim, ni ne radite u redovnoj proizvodnji. Ja nisam stručan za mikrobiologiju ali ću se ovome morati posvetiti bar malo jer se bavim fizikom i hemijom zemljišta u svetlu konzervacijskih sistema obrade zemljišta. I na kraju ima samo jedna stvar koja doprinosi usporenijoj destrukciji zemljišta na teritoriji Vojvodine a to je...?
Pozdrav i sretno,
Gariša, Bogdan Garalejić, savetodavac-saradnik, PSS APV OJ Institut TAMIŠ, PA.

German hunting terrier | Jagdterrier