Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

Samo ti slušaj strica i ništa ne brini, jer veruj mi i ja sam isto tako hteo da radim po knjizi kao i ti al sam čuo priču da ako ti je zima blaža bolje da plemke skidaš pred kalemljenje. Onda ti je prijem bolji. Meni je komplikovano da spremam trap za plemke, jer moram nabaviti pesak a pesak se još mora i dezinfikovati jer oće buđ da se uvati na donjem delu plemke. Jedino ću plemke od vinove loze skinuti ranije i staviti ih u frižider(bar sam tako mislio):cool:
 
Kalemiću trešnje na magrivu, po literaturi, treba ih skinuti čim opadne list jer tad ima najviše fitohormona koji mraz iscrpi ako ostanu na stablu, a najkasnije do polovine januara, zato sam u ovako očajnom raspoloženju, mislim ima on čovek 80 godina i radi to dugo, ali već sam par stvari koje mi je rekao primetio da sam napravio štetu kad malo pročitam po knjigama...

Da ne idem u off ali npr jednogodišnje sadnice sam ogoljavao i ostavljao samo 4 pupoljka, umesto prve godine da sve izbije zbog lisne mase, eventualno ove donje da savijem na dole, isto tako sam bezveze prekratio vođicu, al aj da to ne komentarišemo da ne ode u off, samo navodim primer...
 
Kakvo bre ocajno raspolozenje jbt? :)
Skini ih ako ti bas zivci rade, neces pogresiti jedino ces imati muku da to trapis. I ako kalemis nesto u procep skini malo duze jer ces ih morati skracivati posto mora da bude svez presek kad se kalemi.
To nek te umuiri da u slucaju ako bude naglo otopljavanje i nagli pocetag vegetacije da te nece zateci.
Skini ih odlozi negde, i nakrivi kapu rodlila ti njva :)
 
Ja sam moje plemke tresnje skinuo pre 16 dana ,a planirao sam ih upotrebiti negde sredinom februara (sve zavisi od temperature) e sad dal je to dobra taktika ne znam, videcu jel do sada nisam kalemio tresnju , prosle godine sam promasio vreme kalemljenja tresnje i kalemio samo kruske koje su se super primile od 15 kalemlenjih krusaka imao sam 11 uspesnih primljenih kalema.
 
Trebalo bi da se po pravilu skinu u novembru kad opadne list i da se čuvaju u trapu, a onda treba da se kaleme kad u podlozi krene vegetacija a u grančicama da još nije krenula.

Kalemićemo prostim spajanjem, "iz ruke", tako da po stričevim rečima od jedne grančice prošlogodišnje mogu da imam nekoliko kalem grančica jer se uzima 3-4 pupoljka dužine. Ja koliko vidim to spajanje će onda biti jako visoko, jer su podloge prve klase tj jako debele u osnovi pa ćemo morati pri njihovom vrhu da kalemimo što mi takođe zvuči nelogično...
 
pa treba da budu priblizne debljine kalem grancica i podloga.
Ako imas jacih lastara uzimaj njih ali pazi da su dobro formirani pupoljci, jer zna da se desi da na debelom delu lastara nema dobrih pupoljaka.
U rasadnicima se stabla sa kojih se uzimaju kalem grancice zestoko rezu (ne interesuje ih rod) pa imaju dobar izbor grancica.
Potrudi se da skines i razlicitih debljina da bi imao izbor kakav takav.
 
Ima svakavih debljina ali su podloge jako debele u osnovi pa se naravno stanjuju ka vrhu. Tako ispada da ja neću moći da ih spojim pri dnu već maltene pri vrhu...a nemam puno ne znam kako debelih kalem grančica, ipak su jednogodišnje..
 
Pa moraces da se malo potrudis, ne mora debljinada bude bas identicna, ali zna to stric :)
Sustina je da se dodirnu tzv kambijalni slojevi podloge i kalemgrancice, a ti slojevi se nalaze izmedju kore i drveta.
Recimo, ako bi pretanku grancicu stavio na predebelu podlogu tako da ona stane na sredinu podloge, ne dopiruci do tog sloja na podlozi vec imajuci kontakt samo sa drvenastim delom podloge onda od toga ne bi bilo nista.
Mozes malo kalem grancicu da pomeris u stranu (ali ne previse) a mozes i da presek na grancici pravis pod ostrijim uglom i tako dobijes malo vecu povrsinu preseka pa ce se ta dva sloja dodirnuti. (jbg, lose crtam na kompu a ako nisi razumeo javi pa da pokusam ipak)
To je tesko postici ako su razlike drasticne ali uglavnom se to postize.
 
Razumeo sam, izučio sam to iz knjige one, ali šta god sam pročitao iz knjige, stric radi upravo kontra pa sam zato utučen, spremam 300 trešanja i bojim se šta će na kraju da bude sa time, da posadim 40+30 ari i na kraju ispala...
Znam to za kambijalni sloj, ali meni se čini da će kalemljenje da bude jako visoko, vidim u knjizi da se i takvo kalemljenje spominje ali onako usput, više se priča o kalemljenju malo iznad korenovog vrata podloge kao i na pupoljak, kalemljenje kalem grančicama se spominje kao najlošije iz više razloga.
 
kalemljenje kalem grančicama se spominje kao najlošije iz više razloga
Plasim se da se nismo ovde razumeli.
ja koristim termin kalemgrancica ne misleci pri tom nakalemljenje u procep vec bas na to na sta ti mislis, dakle prostim (ili engleskim, mala je razlika) spajanjem.
To nije ni kalem grancica ali nije ni pupoljak vec deo kalem grancice (najcesce dva pupoljka) i razni termini se koriste za to pa i termin "cep".
Dakle ono sto sam pisao i odnosi se na taj nacin kalemljenja.
 
Razumeli smo se ne brini :ppozdrav: tim gore što se tiče debljine podloge i grančice :osmeh:

Kalemićemo prostim spajanjem, "iz ruke", tako da po stričevim rečima od jedne grančice prošlogodišnje mogu da imam nekoliko kalem grančica jer se uzima 3-4 pupoljka dužine. Ja koliko vidim to spajanje će onda biti jako visoko, jer su podloge prve klase tj jako debele u osnovi pa ćemo morati pri njihovom vrhu da kalemimo što mi takođe zvuči nelogično...

Ovo sam pročitao u knjizi takođe i video kako se zacesa dno i vrh kalem grančice tj pozicija pupoljka i slično...
 
Upravo sam prelistao knjigu Tomislava Jemrica i zacitao se bas kod ovog dela ,pise da visina podloge utice na otpornost i rodnost plemke kajsije visoko kalemljene na belosljivu da su otpornija na neke bolesti i bolje i radaju ,najbolje kalemiti izmedu 20-50cm iznad korenovog vrata jer tu jos nema losih delovanja na rodnosi na slabije bujnim podlogama ,a na bujnim podlogama cak preporucuje i vislje kalemljenje po nekim naucnim iztrazivanjima . Da ima nesto logike ima jer imam kajsiju neku jako ranu onako srdnje visoko kalemljenu lepo i redovno rada ako hoces mogu ti sutra uslikati i postaviti da vidis koliko ima razlike izpod i iznad kalem mesta drva su sedam godina stara od sadnje i od trece godine radaju debeli u prcniku petnejstak cm. Ja na visinu kalema ne bi se puno zivcirao ,ako je podloga bujna otporna za mrazeve onda i bolje da se vislje kalemi .:bravo:
 
Da li to važi i za kalemljenje jabuke na dunju? Imam puno divljaka dunje pa bi hteo na njih da kalemim jabuku "kožaru". Divljake su 1.5-2 metra visine i neka debljina koja bi idealno odgovarala za kalemljenje je na jedan metar. Da li to valja u ovoj kombinaciji?
Da li ima veze kad je podloga dunja ili dunjac, leskovačka ili vranjanska?
Još jedno pitanjce, šta sve može da se kalemi na džanariki??
 
Direktno jabuku na dunju o tome nista ne pise ali to opisuje da , ako je podloga slebije bujnosti i to je i u ovom slucaju kodtebe , direktno utice na to da sa sto visljim kalemom se sve smanjuje intenzitet razvijenja plemke i samim tim i smanjuje rodnost do same nerodnosti. Znaci na podlogu slabije bujnosti treba kelemit ( od korenovog vrata mereno ) izmedu 25- max 50cm , kod bujnih podloga to se moze zanemariti jer ako i malo slabije je rodnosti vocka zato otpornija na bolesti i mrazeve .
Na dzanariku mozes sljivu , kajsiju ,i neke sorte badema ali ne svaki .
 
Imam pitanje za Ironman-a koje glasi: Kakve trake da kupim za vezivanje podloge i plemke, a u pitanju je kalemljenje iz ruke prosto spajanje? Jel može to da prođe bez parafinisanja?
 
Deran,
To su namenske trake za kalemljenje, ne znam gde se mogu naci u Novom Sadu, ali nije neophodno da to budu bas trake. njima je samo najlakse, najbrze raditi. Mogu u gumice, gumene tracice, te gumice proizvodi i Tigar iz Pirota pa ako imas nekog ko drzi njihove proizvode ( a u NS ih sigurno ima) zamoli ih da nabave, ili pitaj u nekoj polj apoteci. Nije to veliki problem da se nabavi bilo trake bilo gumice. Moze i rafija, mogu i obicne izolir trake s tim sto izolir traku moras kasnije ziletom ili ostrim nozem da preseces jer nije elasticna i urasta u kalem kako ovaj deblja. Kod gumica i traka to nije slucaj, one same puknu kako se kalem razvija.
Nekada se za to koristila "lika" to je prirodni materijal, uzima se najcesce sa lipovog drveta ali da ne idemo sad u istoriju :)
Pa nacelno moze da prodje bez parafinisanja, ali ne bi to tebalo izbegavati. Parafin (ili kalem vosak svejedno) sprecava infekciju, sprecava dodir mesta kalemljenja (to je ipak rana) sa vazduhom, vlagom, dosta to pomaze kod prijema a jednostavno je uraditi.
Zagreje se parafin ali ne previse, tek da se rastopi, kada se okalemi jednostavno se kalem zaroni u posudu sa restopljenim parafinom, na kelem se uhvati tanak sloj parafina i gotovo.
 
Derane, kao što ti ironman reče, ili gumice ili rafija, gumice se kupuju na kilo, a rafija ti je praktično od pruća nekog mekog povez...
Imaš u videu koji sam okačio sa mojim stricem u prvoj trećini ove stranice (http://poljoinfo.com/showthread.php?182-Kalemljenje-vo%C4%87aka-u-ku%C4%87noj-radinosti&p=430517&viewfull=1#post430517) gde objašnjava kalemljenje da vidiš te gumice. Kalemarski vosak je jako važno da namažeš, treba da namažeš i vrh kalem grančice pošto to nije pravi vrh već presek, najbolje je da umočiš vrh sadnice u kalem vosak tako da se umoči sve do ispod mesta kalemljenja, ili da namažeš mesto kalemljenja i vrh kalem grančice.
 
Nazad
Vrh