PDA

View Full Version : Kavezno gajenje šarana i soma


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Dusan F
06-06-10, 23:39
Kakva su iskustva sa kaveznim gajenjem sarana i soma kod nas . Posebno me interesuje ishrana soma u monokulturi kao i gustina nasada. Nudi mi se da kupim tikvaru za 200 tona ribe pa su mi potrebni i saveti kao i moguci saradnici i suvlasnici :lol:

zoranko
12-07-10, 22:14
e rođo,sad sam tek video ovu tvoju temu, odlična stvar, Bravo, ja bi gajio štuke u kavezu, samo mi reci kako, imaš li iskustva ;D}

Dusan F
15-07-10, 23:59
iskustva nemam , samo imam neograniceno hrane za soma i stuku skoro besplatno a nadam se i za sarana a sto je najvaznije i veliko trziste jer zivim u Zemunu . Zasada trazim zainteresovane entuzijaste sa kojima bih napravio AD jer necu to da radim na sitno a i necu sam jer je samome tesko i spavati a kamoli se necim baviti
Pozzzzzzz ::namigivanje::

futurefarming
22-08-10, 01:54
Ako nije tajna koja hrana u neograničenom izvoru je u pitanju? Mene zanima slična stvar ali u ozbiljnijem sistemu tipa aquaponics, nisu u pitanju kavezi vec bazeni, za soma znam da može a za ovu drugu ubicu ne vidim što ne bi moglo, mada su mi u glavi prevashodno šaran i pastrmka i som u polikulturi sa šaranom. Ako znate više o tražnji i cenama, može se odabrati idealna vrsta a i izbegavanje zagađenih voda ne bi bio preveliki cim.

Post je spojen: 1282493812________________________________________ _________
Ne treba ti AD već ortačko društvo ali to su sad već finese.

futurefarming
22-08-10, 19:36
Za sve koji imaju nešto da kažu o ribarenju, ideje i predlozi dobrodošli, iskustva pogotovo!
Mene lično zanima perspektiva bazenskog uzgoja kalifornijske pastrmke, šarana i soma u polikulturi! Ko zna nešto o uzgoju štuke i ostalih vrsta neka piše.

perje
24-08-10, 10:37
Za soma treba kao hrana više riba nego kukuruz,pšenica.... Za šarana treba najviše kukuriz i pšenica. Ja ih imam 20-ak u svom "bazenu" i napreduju jako dobro. Soma i štuku nisam ni pokušavao jer bi trebao prvo napuniti 2-3 bazena sitnom ribom pa čekati da se one mrijeste pa ih ima. Najbolje je šaran, a ko ima u blizini potok, isplativija je pastrva.
Bistro >:({

futurefarming
24-08-10, 18:03
Perje prijatelju, ako te ne mrzi, piši kako i šta si radio sa šaranom, možeš i ovde jer je o bazenima pa da ne širimo temu:

http://poljoinfo.com/ostale-oblasti/uzgoj-ribe-ribarstvo/

jesi probao da im daš one biljčice što plivaju po vodi kao zeleni tepih bude u bari, ovde se to zove žabokrečina, narodski rečeno a na engleskom -duckweed- pačja trava/korov, to su plutajuće vodene biljke močvarice iz porodice-Lemnaoideae- ako nekom stučan naziv nešto znači.

http://i34.tinypic.com/wqpp9u.jpg

perje
24-08-10, 21:48
Napisat ću ovdje.
Mi smo učili na biologiji ta žabokrečina je u biti alga, spirogira. Ako je to ova na slici, onda mislimo na istu :D
Ona s vremenom dođe u jezero, ali kod mene je nema baš puno. Ima par lopoča. Šarana nemam mnogo nego ovako za svoje potrebe, da mogu 1-2 mjesečno ručati frišku ribu :D
Imam 3-4 matice. Pustio sam ih u bazen prije 4 godine i lani sam već imao lijepih šarana. Unutra pustim sitne ribe poslje ribolova ( babušku i grabežljivce nikako! ).
Ribnjak je veličine 10x2 metra dubine od 50 cm (2 m2 za sunčanje) do 1.80 metra.
Hranim ih svaka 2-3 dana, po potrebi. Malo prokuham kukuruz, pšenicu i ječam. I onako im bacim malo kruha na površinu.
I to je to. Nije teško ako imate svoje zemlje i obrađujete je. Odvoji se dio za ribnjak. I naravno, tlo nesmije biti propusno, ako je, dno i na stjenke treba obložiti sa 10-20 cm gline ili bar ilovače.
Pozdrav

perje
24-08-10, 21:52
Pastrvu možeš uzgajati ako imaš u blizini potok ili rijeku, da je koristiš za dotok svježe vode. A som ne može ići skupa sa šaranom niti sa pastrvom, jer bi pojeo mlađ a kasnije i matice.

zorancile
24-08-10, 22:02
Poznajem jednog tehnologa ribarstva koji tvrdi da se ne isplati praviti mali ribnjak, i da bez 1 ili 2 ha nema zarade.

futurefarming
25-08-10, 00:47
Perje, video sam na par sajtova ribnjaka u Srbiji da drže soma u polikulturi ali su bazeni dosta veliki i ne znam koja je još riba sa somom. A za onaj zeleniš sam te pitao jer kažu da to jedu bez problema a same biljke se razmnožavaju kao lude, 1 plići a širi bazen i samo s tim i ima hrane na pretek, ne možeš da je istrebiš bukvalno.

Zorancile, siguran sam da je čovek upravu, ipak se u to razume mnogo bolje od mene a ja nešto ovako razmišljam da smanjim troškove: hrana je dosta skupa, uvozna a i pre bih hranio prirodnim a jeftinijim zamenama. I za šarana i za pastrmku, hrana za pastrmku je papreno skupa, to ne dolazi u obzir! Dakle biljna i životinjska hrana koju mogu sam da proizvedem a i bogata proteinima, pogotovo za pastrmku koja kao mlađ traži bar 40% proteina u ishrani, posle nešto manje. Gubitak od štetočina (kormorani, čaplje i sl.) svesti na 0 a ribu prodavati kao termički obrađen proizvod, dakle toplo i hladno dimljenje i pakovanje. Mlađ bi s početka kupovao a razmnožavanje možda kasnije. Ako možeš da pitaš prijatelja tehnologa kako ceni ovu moju ideju bio bih veoma zahvalan.
I da ne zaboravim najbitniju stvar, koristim izvorsku i termalnu vodu, 40 stepeni celzijusa, tako da bi proizvodnja bila 12 meseci godišnje!

zorancile
25-08-10, 01:15
Nije to tako jednostavno, ribarstvo je nauka.
Treba da nabaviš zdravu mladj, da imaš recept za hranu (oni melju i mešaju soju, kukuruz, žito i ko zna šta još), količinu hrane (menja se u zavisnosti od uzrasta i vrste ribe),treba da meriš ph vrednost vode (pa da dodaješ kreč), da meriš količinu kiseonika u vodi (pa da kompresorom vršiš aeraciju), da paziš na neke mikroorganizme u vodi, treba da znaš kad da menjaš vodu i u kojoj količini (ne menja se uvek sva voda), pa da paziš na zdravlje ribe i pratiš porast, da dobiješ saglasnost nekih inspektora da je riba zdrava... i na kraju da nadješ kome da prodaš
Da bi sve to znao treba da završiš fakultet ili da puno godina radiš na ribnjaku.

futurefarming
25-08-10, 02:30
Jasno mi je da nije jednostavno ali u sve sem recepta sam već duboko zašao i radio, a ne mogu završiti 15 fakulteta pa mi je pomoć tehnologa neophodna za pojedine oblasti. Početak proizvodnje planiram tek za godinu dana a do tada se konsultujem sa ljudima od struke. Radio sam i biopsiju sluzi šarana tako da mi nije baš sve strano, a mislim da najmanje znam o ishrani pa tu gledam da naučim što više.

futurefarming
25-08-10, 16:59
;D} I ja tako kontam. Ma ovog zelenog ima više vrsta ali sve je to ista stvar, verujem da bi šarani to smlatili bez problema i tražili još.

Nego, pripazi malo oko tih novih riba što dodaješ, čak i ove vrste koje nisu grabljive neće odbiti da se zaslade sa ikrom od šarana a i paraziti i bakterije mogu biti problem, tako se najlakše unose u ribnjak. Cenim da si ti tvoju baricu već lepo oformio i ne bih ja tu više ništa dirao, samo sedi, uživaj i redovno probaj kako pliva u vinu! :D

mims
25-08-10, 20:07
Napisat ću ovdje.
Mi smo učili na biologiji ta žabokrečina je u biti alga, spirogira. Ako je to ova na slici, onda mislimo na istu :D
Ona s vremenom dođe u jezero, ali kod mene je nema baš puno. Ima par lopoča. Šarana nemam mnogo nego ovako za svoje potrebe, da mogu 1-2 mjesečno ručati frišku ribu :D
Imam 3-4 matice. Pustio sam ih u bazen prije 4 godine i lani sam već imao lijepih šarana. Unutra pustim sitne ribe poslje ribolova ( babušku i grabežljivce nikako! ).
Ribnjak je veličine 10x2 metra dubine od 50 cm (2 m2 za sunčanje) do 1.80 metra.
Hranim ih svaka 2-3 dana, po potrebi. Malo prokuham kukuruz, pšenicu i ječam. I onako im bacim malo kruha na površinu.
I to je to. Nije teško ako imate svoje zemlje i obrađujete je. Odvoji se dio za ribnjak. I naravno, tlo nesmije biti propusno, ako je, dno i na stjenke treba obložiti sa 10-20 cm gline ili bar ilovače.
Pozdrav


U svim većim ribnjacima imate po koju štuku koja služi da očisti ribnjak od bolesnih i zakržljalih jedinki.

futurefarming
25-08-10, 23:39
Dobro kaže čovek, samo po uzoru na ekosistem koji postoji u prirodi i da te ne boli glava.

dzionik
26-08-10, 10:31
To što pliva po površini je sočivica, končaste alge-spirogira rastu u vodi ne na površini.

Štuka u velikim ribnjacima da ali sumnjam da bi se najeo ribe pored štuke u tvom malom ribljaku.

zlatko
29-08-10, 20:03
perje

jel moze koja slika

futurefarming
29-08-10, 23:09
Pa nije ovo malo prijatelju, ovo je ozbiljna stvar. :D

futurefarming
30-08-10, 15:45
Evo par pitanja, prvo, koje je ovo drveće/žbunje što se nadvilo nad vodom i jesi stavljao nešto od vodenog bilja? Imaš ti tu lepu zapreminu, koliko ceniš da ima šarana?

Samo pažljivo sa amurom, mlađ je dosta osetljiva da posle ne bude problema! O linjku ne znam ništa, ali me vrlo interesuje, malo šta sam pročitao. Zašto misliš da je bolji od šarana? Drugo, gde je amur tu valja i tolstolobika staviti na oko 5% od sve mlađi kad poribljavaš.

Da ti odgovorim i za mrest, sa šaranom nisam radio ništa veštački, samo prirodno, jedino što opredelim par zrelih matica i 2-3 manja mužjaka na svaku i stavljao sam jednom staru mrežu da im bude umesto trave da se lepe jaja a posle samo vodeno bilje ali dešava se da sve unište kad krenu da se jure pa je možda bolja veštačka podloga, ima da se naruči specijalno za to. Kad krene mrest pratim i čim ženke bace ikru odvajam da ih ne gnjave i dalje jer može da potraje a iscrpljene su. Posle sve ide samo, jedino što je kod mene u bari voda bila bistra pa sam mogao da pratim, tebi bi to bio problem.

I još 1 pitanje, ako znaš da mi odgovoriš, ja sam radio sa KOI šaranima i literatura kaže da protok vode i konstantan priliv/odliv po jedinici zapremine može samo da pomogne, dosta jako strujanje i visok nivo O2 u vodi, više se kreću pa samim tim i više jedu i brže rastu. E sad, da li bi ja to mogao da primenim i na običnog šarana? Često se u ribnjaku ponašaju kao prasići, pa posle budu masni, kakva su tvoja iskustva?

Post je spojen: 1283177116________________________________________ _________
Zaboravih, mislim da mlađ ne bih sam proizvodio, jednostavno nisam dovoljno stručan, za šarana još i nekako ali za pastrmku tek nemam pojma tako da bih kupovao mesečnjake od obe vrste bar za početak.

futurefarming
30-08-10, 16:14
Upravo to, imam kombinaciju za potok pa sam baš tako mislio a i ja bih to malo više "industrijski" pravio, gledam ove farme po danskoj i sl. pa bih koristio i termalnu vodu, dakle potpuna kontrola proizvodnje. Hvala ti za linjka, definitivno ću ga uzeti u razmatranje kao pomoćnu kulturu.

Post je spojen: 1283178030________________________________________ _________
Jesi razmišljao da nabavljaš mlađ ili kako, imaš nekog za preporuku?

perje
30-08-10, 16:36
Ne,šarane sam ili ulovio ili kupio na tržnici ili sa nekih većih ribnjaka. Mlađ nisam nabavljao jer treba puno brige s tim. Znam jedino pustiti šarana malih (1-2 cm) "ukrasti" (ulovi mi čovjek na ribnjaku 10-ak komada) i pustiti

Dusan F
07-09-10, 23:22
Pozdrav drugari ,
bio sam na neplaniranom odmoru tako da nisam pratio temu ali evo me sada tu , da probamo nesto da smislimo.
Sto se tice sarana to sam uspeo sve da rascivijam a mene interesuje uzgoj soma znaci konkretno sta on sve moze da jede osim ribe. Da li moze da jede otpad iz klanice , to jest sve sto je svinjskog , pileceg , i govedjeg porekla .
S obzirom da je strvinar trebalo bi da moze :lol:??
Za sarana treba prvo naci trziste a to je realno samo Beograd . Druga stvar je da ni jedan ugostitelj nece da kupi sarana iz ribnjaka jer svaki stalni gost to oseti . Posto zivim u Zemunu ta problematika mi je dobro poznata .
Veliki sistemi poput Ecke imaju koliko toliko dobar eko sistem pa se i kod njih oseca da smrdi na mulj.
Znaci ostaje samo kavezno gajenje u tekucoj vodi jer se onda moze postici nasad i 10 puta veci nego u ribnjaku zbog velike kolicine kiseonika , a riba nema nikakvog mirisa osim na ribu .
Saran se uzima od 700-1000 gr u martu i za Svetog Nikolu je posao gotov . Uzima se tako veci jer je otporniji i moze da jede sve vrste hrane i sa obzirom na stepen konverzije postize najbolje rezultate .
Sve sto Vas interesuje za sarana pitajte , a meni recite cime soma da hranim :lol::lol:
Pozdrav
Dusan Filipovic Zemun

Mikele
08-09-10, 09:15
Mislim da je za soma klanični otpad poslastica.
U Novom Sadu su ribolovci upecali neke od najvećih somova na kanalu DTD kod Neoplante (mesna industrija).

futurefarming
08-09-10, 13:11
Slažem se, samo što treba povesti računa šta se od klaničnog o otpada daje i da sve bude sveže ili termički obrađeno. Jedino, treba videti sa veterinarskom inspekcijom da li je to uopšte dozvoljeno.

Nešto sam drugo mislio za šarana, podstakli me pastrmski ribnjaci u bazenima, pa tako nešto slično može i za šarana da se napravi, manja količina naravno ali uz areaciju, koja i nije neki problem, može da se ide na veći nasad. U svakom sl. možda bi bio i bolji kvalitet nego iz kaveza, pogotovo ako možeš da biraš vodu pa onda neka manja sušara i prodaješ dimljenog, viša cena da pokrije to što nema količine.

futurefarming
11-09-10, 00:26
Perje prijatelju, kako stoji ribnjak, ima li novosti? Radiš neku pripremu za zimu?

Dusan F
14-09-10, 20:09
Danas citam u Blicu , covek iz Negotina , postavio kaveze za sarane i drzava mu odvalila taxu oko 1000 dinara po m2 vodenog ogledala za kaveze a nesto manje za kvadrate staze za hodanje oko kaveza .
Sada mi je potpuno jasno sto se ovim niko ne bavi . Znaci lopovi deru li deru.
Zamisli samo cega se banda dosetila , naplacuju coveku sto hoda po svojoj zici.
Definitivno smo zasluzili sve ovo. ::lose:: ::lose:: ::lose:: ::lose:: ::lose:: ::lose:: ::lose:: ::lose::

Dusan F
15-09-10, 17:09
Ne znam po kom osnovu , ali pokusavam preko info da pronadjem coveka i da se uverim da li je to istina ali ne verujem da bi lagali jer su naveli i njegov komentar , pa ako je istina da se organizujemo da se ode i pomogne coveku

futurefarming
17-09-10, 23:23
Jesi uspeo da kontaktiraš čoveka?

futurefarming
25-09-10, 17:44
Šta ljudi rade u sred pustinje:

http://www.youtube.com/watch?v=_dItFxepwWc

Pogledajte ovu farmu u danskoj(od 4min 35sek klipa):

http://www.youtube.com/watch?v=EV4xrI_Wang&feature=related

Koliko li tu traje turnus za pastrmku. ::svaka cast::

perje
25-09-10, 19:33
Mi uz tolike mogućnosti nismo sposobni nešto takvo napraviti. Ima ljudi, samo što su nam zakoni glupi, i rade ih oni debeli žderonje u saboru ::lose::

futurefarming
25-09-10, 19:41
Pravo kažeš, a kod nas Bogom dani uslovi za gajenje ribe. Severna Kina, najveći proizvođač šarana na svetu je na istoj geografskoj širini kao i Panonija ali mi ne koristimo kapacitete, šta će to nama kad je lepši onaj iz uvoza. :<<>

Dusan F
26-09-10, 10:49
Buducnost u proizvodnji ribe kako god okrenes je kavezno gajenje jer jedino tako je ona u svojoj prirodnoj sredini .
Stampa i internet su puni oglasa gde se prodaju ribnjaci i mali i veliki od pola hektara do 20 hektara . sta mislite zasto ih prodaju ? Ribnjak nije samo iskopana rupa i pustena riba . To je svet u malome , znaci potpuno ispunjen eko sistem.
I najvaznija stvar na kraju je trziste . gde prodati ribu kada ona iz uvoza stalno pojeftinjuje ?
Ostaje Beograd a sve sto pretekne otici ce za Sv. Nikolu i to je kraj .

futurefarming
28-09-10, 19:23
Zašto prodaju ribnjake ako su se u njima već oformili ekosistemi? Jedino ako su radili kako ne treba pa ima problema ili nešto. Kod kaveznog gajenja me brine samo lokacija, gde postaviti kaveze a da nema zagađenja vode a bogat je fito i zoo plankton? Kad nađeš takav rit/kanal/baru ili slično ispostavi se da ti ni ne treba kavez. Koliko uopšte košta ta tikvara za 200 tona? ^-^

Ja bih ipak probao sa bazenima sličnim onim za pastrmku pa ako ne budem zadovoljan rezultatima uvek mogu prepraviti i uzgajati samo kalifornijsku a šaran iz bazena ne bi smeo da se oseća na mulj.

Kurkela
28-09-10, 20:38
Mislim da su prevelika ulaganja u ribnjake, i zato se desava da posebno mali proizvodjaci
bivaju prinudjeni da odustanu. Drugi problem je uvoz ribe.
Jedan privatnik kod nas je uzeo pod zakup ribnjake, mislim u okolini Vrsca.
Povrsina ribnjaka je oko 300 ha, ako sam dobro razumeo.
Videcemo rezultate, za par meseci. >:D

futurefarming
28-09-10, 20:51
Da je za..bano, jeste, meni se dopalo kako se neki od malih proizvođača snalaze, video sam na sajtu jednog da uvozi rep od orade pa ga dimi i tako toplo-dimljenog prodaje. Nema mnogo izbora bez finalnog proizvoda iz grupe delikatesa, po meni.

300 ha je vrlo ozbiljna priča, zna li se šta gaji od ribe?

Kurkela
28-09-10, 21:10
Da,

Malo je nezgodno, sto se tice ulaganja, ali i prodaja je vrlo rizicna. Kod nas se slabije konzumira riba
nego u drugim zemljama. Gledao sam par privatnika na tv- u, koji su bili na granici zatvaranja
ribnjaka. Teska je situacija u svakoj oblasti poljoprivrede
.
Od njegovih radnika sam cuo da se gaji saran. Dali imaju jos neke vrste ribe, nisam siguran.
Mislim da ce poceti izlovljavanje, za predstojece posne slave.

Tar
21-10-10, 15:33
Baš ste se raspisali. Samo gde su kavezi? ^-^
Vidim ovde drugare koji se interusuju za gljive, za razne stvari pa i za uzgoj riba.
Pošto sam sve to i ja izučavao i proučavao evo nekih osnovnih stvari.
1. Saran je riba zanimljiva samo tamo gde se tradicionalno riba slabo jede pa se uglavnom koristi u vreme posta iraznih verskih praznika. Tamo gde se riba više koristi u ishrani šaran je na dnu lestvice kvaliteta. Sa osavremenjavanjem naših navika u ishrani više će se trošiti druge vrste ribe. Npr tržište za pastrmku raste kao i za morsku ribu. Odmah da kažem da ovo osavremenjavanje ne mora da znači i poboljšanje. Zemlje gde su ljudi gladni proteina (npr Kina) su dobro tržište za šarane. Ali na razvijenim tržištima šaran je korov. da bi ovo bolje ilustrovao reći cu da se u Australiji kažnjava ribolovac koji šarana vrati u vodu. Tamo je to nejestiva riba š kategorije pa ribolovci kada je slučajno ulove imaju običaj da je vrate u vodu. E to nije dozvoljeno. "korov mora da se uništi", nešto kao ambrozija kod nas. Slično je i u USA.
2. Kavezni uzgoj šarana nije isplativ jer kompletna hrana mora da se daje a predhodno mora da se peletira. Osim toga svaki kavezni uzgoj, po definiciji sa velikom gustinom nasada devalvira vodotok. šta god mi mislili Srbija je zemlja siromašna vodom i takav način uzgoja je moguć samo u malom obimu. Ali najvažnije je što u ribnjačkom uzgoju pored hrane biljnog porekla sam ribnjak ako se njime dobro upravlja proizvodi sveže životinjske proteine.
3. U najkraćem to izgleda ovako:
U jesen se ribnjak potpuno prazni, ribe konzumne veličine idu na tržište, matice u zimovnik za matice a mlađ u zimovnik za mlađ. Ribnjak se tretira krečom zbog dezinfekcije i istrebljivanja parazita.
Pre punjenja ribnjak se djubri stajnjakom koji je osnova za razvoj zooplanktona (vrhunska hrana za mlađ) kojim se hrane i razni račići. Pored toga u mulju bogatom organskim materijama razvijaju se razne vodene gliste i sl. To je "koncentrat" a uzgajivač dodaje jeftinu hranu kao sto je kukuruz, soja......i sl.
Dobra praksa je da se na ribnjaku gaje plovke koje jedu alge male vrednosti za ribe ali istovremeno đubre ribnjak. U gustim ribnjačkim nasadima alge i drugo bilje nije preterano poželjno jer alge danju "proizvode" kiseonik ali noću ga troše i pred zoru imamo minimalnu (kritičnu) zasićenost. Uz izvestan dodatak hrane dobiju se kao bonus patke.
U ribnjacima nije dobro držati ribe u monokulturi pa se ubacuje mali broj grabljivica kao sanitarci, deo riba koje se hrane algama, amur, tolstolobik. Najinteresantnije je pored šarana gajiti jegulju. Jegulje koje se ulove u Dunavu potiču iz ribnjaka u Nemačkoj, Austriji, Češkoj.
4. Najveće prinose šarana/m³ su postizali (ne znam kako je sada) Izraelci. Gaje se u vertikalnim silosima gde se pumpama odozdo ubacuje vazduh a voda se reciklira. Ovi silosi su napravljeni ne zbog povećanja gustine nasada već zbog velikog deficita vode.

Osnove ove problematike možete da nađete u našoj literaturi. Načini uzgoja, gustina, potrbe za O, aeracija, paraziti i oboljenja i sl : " Gajenje slatkovodnih riba" Đorđe Hristić i Ilija Bunjevac, izdanje Građevinska Knjiga 1991. Ova knjiga je malo zastarela ali sve osnovno je tu u ključujući i veštačko mrešćenje.
Kada planirate ovaj posao vodite računa o tome da se morska riba generalno smatra neuporedivo zdravijom i boljom.
Da su među morskim ribama u samom vrhu Orada i Brancin. da je njihova cena bila po današnjim cenama 25€/kg a danas se kupuje svež sa leda u BG po 850 din. iako je za njihovu proizvodnju neophodan komplikovan proces proizvodnje algi da bi se proizveli mali planktonski račići koji su osnovna hrana za mlađ! Ako neko istraživanje u skorije vreme ne otkrije neke nove, super masne kisleline omega pa na ² može se očekivati da će cena šarana (u paritetu) padati.
Gajenje soma u kavezima možda ima izvesnu perspektivu ali se ukus tržišta neumoljivo pomera u korist smuđa. Po mom mišljenju sa pravom. Gajenje smudja u bazenima ili još bolje u kavezima skopčano je sa mnogim problemima pre svega sa proizvodnjom adekvatnog zooplaknktona za ishranu mlađi. Međutim za onoga ko ovlada ovim procesom to bi mogao da bude dobar posao. Od toplovodnih rečnih riba zanimljive su još ribe iz porodice jesetri i njihovi hibridi. Još bolji posao bi bio uzgoj slatkovodnih rakova. Sve navedeno su pionirski poslovi koji mogu ali ne moraju da donesu dobru zaradu.

futurefarming
21-10-10, 16:05
Tar, puno kvalitetnih info kao i uvek. :D ;D}

Bilo bi dobro da malo modifikujemo naslov, odavno smo izašli iz kaveza, zamoliću batu Zemunca da to odradi ili moderatore da spoje sa temom o gajenju ribe koju sam davno otvorio ali nije zaživela.

U svakom sl., Tar, kad nađeš vremena postavi malo informacija o gajenju jegulja i tim vertikalnim silosima, neka slika bi bila idealna, ako ne tražim previše. >:({

Samo da dodam, postoji mnogo, mnogo vrsta iz porodice šarana, i tu ima mesta za ogledne zahvate, takođe, toplodimljeni šaran, bar za sad, ima neki prolaz na tržištu-stranom.

Malo slike i zvuka da obogatimo tekst:
http://www.youtube.com/watch?v=jRy--Pptna4&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=CNI-42c9TE8

Post je spojen: 1287670583________________________________________ _________
Da ne zaboravim da dodam, australijanci imaju debele razloge što šarana smatraju ribljim korovom jer u njihovim rekama ima izuzetnih vrsta slatkovodnih riba, pored toga eksploatišu i svoja mora, ali mi nismo te sreće.

I štuka je zanimljiva kao vrsta za uzgoj, nije neophodno da svi uzgajivači rade mrest, pa i sadašnji ribnjaci kupuju mesečnu mlađ.

Tar
21-10-10, 19:30
Hajde od kraja. U Evropi je štuka cenjena ali kao sporska riba. Postoje neki francuski recepti ali su oni ( to sami kuvari priznaju) više interesntni kao egzotika nego kao gastronomski doživljaj. Razmaženo tržiste traži ribu sa malo kostiju ili onu koja može lako da se filetira. štuka je prepuna kostiju a naročito puno imja tzv Y koščica koje nisu vezane za osnovni kostur već se nalaze u mišićima. Nema filetiranja. To jest jako krupne štuke mogu da se filetiraju s tim da je 70% otpad. štuka je možda zanimljiva za uzgoj do odredjene veličine kao riba za poribljavanje.

Sopstveni mrest je kao sopstvena proizvodnja supstrata i micelijuma kod uzgoja gljiva. Tek sa sopstvenim mrestom i sopstvenom proizvodnjom hrane može da se računa na ozbiljniji uspeh. Inače taj mrest i uzgoj mlađi nije posebno komplikovan i to svako može da nauči. čak i postupci koji zvuče jako sofisticirano, kao što je hipofizacija su u stvari jedostavni i to na ribnjacima mogu da rade i polupismeni radnici.

Silosi su u Izraelu. Jegulje koje po neko s vremena na vreme upeca kod nas u Dunavu ili nekom kanalu vezanom za Dunav potiču iz klasičnih ribnjaka. Pojedinačne jegulje pobegnu iz tih ribnjaka a ako dođe do neke poplave onda beže masovno. Svake godine u reke svog porekla vraćaju se tzv. staklaste jeguljice. Ovako se zovu jer su male i skoro prozirne. Na usćima ih love i odatle prebacuju u ribnjake. Ova riba ima dobru cenu, odlično masno meso i fenomenalna je i na roštilju i dimljena pa konzervirana. Pored jegulja u šaranskim ribnjacima može da se gaji i cipol, morska riba koja voli da ulazi u slatku vodu.

Šaranskih riba ima puno to je tačno. Od mrene, bodorke, crvenperke, amura, babuške, linjaka, skoro zaboravljenog zlatnog karaša, ...................do bucova. Među ovim ribama samo dve mogu da se pohvale nadprosečnim ukusom a obe su komercijalno nezanimljive.
Toplo dimljenje ima jako dugu tradiciju na severu od Rusije, preko Skandinavije, Škotske do Kanade i Aljaske. Za nas je to relativno nova stvar. Ne mogu da budem ni Tarabić ni Nostradamus pa da trvrdim da toplodimljeni šaran nikada ne može da konkuriše drugim ribama koje se tradicionalno ovako prerađuju. Ono što dosta izvesno mogu da predpostavim je da je danas proizvodnja šarana dosta raširena industrija gde je mala ili manja proizvodnja nisko rentabilna i da ako bi tržište pokazalo veći interes tu upadaju istočnjaci sa damping cenama poput panagiusa iz Vijetnama.

futurefarming
21-10-10, 20:48
Tu si potpuno u pravu, najmanje kvalitetna riba na svetu a kupuju je kao da ne vide da nije domaći som.

Možda grešim, ali po nekim statistikama o uvozu ribe u Srbiju, rekao bih da za šarana još ima mesta na domaćem terenu, ali, dobro kažeš, za velike. Ipak ćemo mi mali morati ići na pastrmku, filetiranu pa hladnodimljenu. Bilo mi je drago videti kako se neki mali proizvođači snalaze, neki kupuju rep od orade pa ga dime. :D

Što se mresta tiče, iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da šaran zaista nije problem, pa čak i da se radi veštačka oplodnja ikre ako to iko i radi sa šaranskim maticama. Za pastrmku sam samo gledao snimke, verujem da se uz malo vežbe može savladati tehnika.


http://www.youtube.com/watch?v=uKL8BgbsFy0
http://www.youtube.com/watch?v=jN0v5-Z6IBw&feature=related


Čitao sam negde da ovu ribu gaje u ribnjacima uz Dunav u Rumuniji:

http://i52.tinypic.com/2vdihrm.jpg http://i55.tinypic.com/aeqyqo.jpg
http://i55.tinypic.com/70khtc.jpg http://i52.tinypic.com/w8as8g.jpg
http://i54.tinypic.com/aw3ki9.jpg http://i56.tinypic.com/103vcpv.jpg

Dusan F
21-10-10, 23:41
Pozdrav Tar,
drago mi je da si se ukljucio u temu za koju vidim da ti nije strana i da mozemo stosta nauciti.
Putujuci po zabitim krajevima Madjarske koja ima milione ribnjaka primetio sam na svakom ribnjaku na svakih 50 tak metara kavez sa patkama kao na prvoj slici . Mislio sam da to sluzi da nadjubri dno , medjutim ne . U izmetu patke postoji dosta specificnog jedinjenja cinka koji saran voli kao kokain. Od tog cinka on dobija mahniti apetit i jede i tovi se i do 30 % brze nego obicno .Prosto a ubitacno . To su primetili tako sto su na ribnjacima na kojima su boravile patke imali mnogo bolje rezultate .
U Banatu postoji dosta napustenih ribnjaka jer su ljudi u pocetku mislili voda krevet a mesec pokrivac i eto para . Medjutim u ribnjacima je broj jedinki po 1 m3 ogranicen i zato samo moze da posluje Ecka koja ima ogromna prostranstva pod vodom . Mali propadaju . Zato je kavezno gajenje buducnost , Ne interesuje te temperatura vode , kiseonika uvek dovoljno , ne smeta metan , i drugi gasovi koji se pojavljuju u manjim ribnjacima , hrana se iskoriscava 100 % a i patke su tu da pripomognu ::namigivanje::

futurefarming
22-10-10, 18:28
Evo malo informacija o "nosatoj ribi" sa slika, ima dosta pozitivne ocene uzgajivača, već je prisutna u ribnjacima Rumunije i bugarske, odakle je pobegla u Dunav:

http://en.wikipedia.org/wiki/American_paddlefish

http://www.tnfish.org/SpeciesFishInformation_TWRA/Research/Paddlefish_PolyodonSpathulaInformation_ADW.pdf

http://oregonstate.edu/dept/iifet/2000/papers/fleming.pdf

http://www.ca.uky.edu/wkrec/PaddlefishShrimpPolyculture_06_10.pdf

http://www.sare.org/publications/factsheet/pdf/07AGI2005.pdf

https://www.ideals.illinois.edu/bitstream/handle/2142/17176/relativegrowthin02thom.pdf?sequence=1

Tar
22-10-10, 19:35
@Dušan F
Od Mađara može dosta da se nauči. Oni su dosta radili na hibridima kečiga i neke od jesetri, ne znam koje. Sećam se da ribe navodno nisu imale izrazit instikt za "povratak" u more. Nešto slično je rađeno u Kladovu pa je prešlo u privatne ruke. Osim ikre od koje se pravi kavijar, sve jesetre od kečige do morune imaju dobro meso a neke (koje nisam probao) navodno i fenomenalno. Hladno dimljena jesetra ili moruna postoji u našoj tradiciji a reč je o izuzetnom proizvodu, kažu oni koji su probali.

Ti kažeš da te u kaveznom uzgoju ne interesuje temperatura vode. Pogrešno. Niske i visoke temperature nisu dobre jer je usporen prirast. Mi smo tu u lošijoj poziciji od mnogih u Evropi. Slab prirast leti i potpuna neaktivnost i gubitak težine zimi.
Na viskim temperaturama postoji deficit kiseonika čak i u Dunavu. Tada je po pravilu dotok slab a situaciju dodatno pogoršava upor Đerdapa koga tada drže na maksimumu. Po mirnom danu lepo se vide bezbrojni mehurići gasa koji se dižu sa dna. Zatim u našim međunarodnim rekama dužeg toka redovno se događaju ekološki incidenti. Ovi u savi se skoro i ne registruju. Niziske reke su položne zaleđivanju a to znači da kada se pojavi led nema leka, to jest nema ni ribe ni kaveza ..... I šta ostaje? Morava sa pritokama.....? Sve naše reke imaju izuzetno velike oscilacije vodostaja što je takođe velika mana. Kavezno gajenje riba u jezerima ima relativno mali potencijal jer se ne sme ugroziti autohtoni živi svet a kavezi značajno ugrožavaju živi svet u neposrednoj okolini. To znači da samo relativno mali deo vodene površine sme da bude pod kavezima. Koliko je kavezno gajenje može da ugrozi okolinu vidi se po sve strožijim propisima čak i za gajenje u moru. More je u osnovi sredina jako siromašna hranljivim materijama pa se smatralo da će svaka organska materija u moru biti radosno dočekana i brzo prerađena. Pokazalo se da to nije tačno i da čak i u moru izmet i otpad iz kaveza brže taloži nego što se razgrađuje. Iz tog taloga počinje da se oslobađa metan................Ranih 90-tih entuzijazam za gajenje ribe u kavezima bio je veliki. Danas je on jako splasnuo. Ja mislim da će tržište mnogo radije prihvatiti ribu gajenu u ribnjaku gde je voda pod kontrolom a ako se neki eko incident dogodi dotok se jednostavno zaustavi a riba preživi zahvaljujući aeraciji i/ili prečišćavanju vode.
Mislim da tržište ne bi bilo mnogo zinteresovano za ribu iz Dunava jer bi na dekleraciji pisalo da se otrovne materije i teški metali nalaze u dozvoljenim granicama!

rekreativac
27-10-10, 23:24
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? ^-^

misoo83
27-10-10, 23:41
Pošto imam i akvarijume u kući mogu ti malo preneti moja zapažanja što se toga tiče :D

Riba kada je staviš npr u mom slučaju akvarijum ima pumpu za ubacivanje vazduha u vodu ali to nije dovoljno da bi na taj način riba živela duže vreme iz razloga sto riba kaki i stvara se amonijak u vodi koji ubija ribu ubrzo kada se njegova vrednost povisi iznad određene granice koja sve zavisi od količine vode koliko brzo će da dozvoljena granica amonijaka pređe i ribe uginu. U akvarijumu se količina amonijaka smanjuje na 2 načina jedan je takozvani bio filter u kome se stvaraju dobre bakterije koje razlažu amonijak na nitrate a drugi našin koji je istovremeno isto tako neophodan je povremena izmena dela vode npr 30 % od ukupne zapremine akvarijuma bar jednom mesešno , ja to radim na svakih 15 dana Lkl{{

Znači ako je količina vode jako mala a puno riba u toj kličini vode dosta brzo će doći do uginuća riba , u slučaju ribara ribice se ne hrane i samim tim dosta manje kake u vodu i iz tog razloga mogu dosta dugo da prežive ukoliko imaju dovoljno kiseonika inače bi se ugušile zbog nedostatka kiseonika >:D

rekreativac
28-10-10, 00:02
@misoo83 hvala

futurefarming
28-10-10, 09:40
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? ^-^


Samo da im ne sipaju česmovaču, ako to rade pa ribama hlor raspali po škrgama, neće dugo.

Tar
28-10-10, 15:27
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? ^-^

tačno je ovo što ti je misso83 napisao. Ribe u ribarnicu stižu sa praznim stomakom pa redovna izmena nije neophodna. Važno je da kiseonik ne padne ispod 0.5-0.8 mg/l a dobro je da bude 3-4 mg/l. Tačno je da hlor smeta ribama ali šaran je dosta otporan a bazeni su 2-3m³ zapremine. čak i da je 50% riba to znači da vode ima 1-1.5m³ pa mali mlaz koji bije u bazen ne unosi tako veliku količinu hlora. Uz to hlor lako vetri pa što je mlaz "oštriji" veća je evaporacija.

Što se mrveštačkog mresta tiče on može da se savlada relativno lako ali.....
Daću kratak pregled tog procesa pa ako te i dalje budu zanimali detalji preneću ti ono što u knjizi ima.
1. Prvo se sveže ubijenim šaranima vadi hipofiza (žljezda)....
2. hipofiza se pere acetonom, suši......
3. Matice šarana se hipofizuju u dva navrata - daju im se inekcije sa rastvorom hipofize u skladu sa težinom.
4. Mužjaci se hipofiziraju samo jedanput
5. zenke i po koji mužjak se stavljaju u bazene i prati se kada je koja "zrela" pa se pristupa istiskivanju ikre a zatim mleča u šta se dodaje "tečnost za oplođenje"....
6. sve se polako meša
7.ispiranje
8.inkubacija se sprovodi u inkubatorima na 20-22°C ..70-80 sati (3-4 dana)...........

Dusan F
08-11-10, 19:17
Gospodine TAR ,
evidentno je da teorijom baratate . Medjutim mislim da Vam praksa nije jaca strana .
Ja sam ovaj forum shvatio kao mesto gde cu razmeniti misljenja i znanja a ne bilo ciju temu gurati u of topic.
Jedan od ljudi koji vec imaju iskustva u kaveznom gajenju sarana je Dusan iz Sapca koji mi je nesebicno preneo svoja iskustva i rezultate : ::svaka cast:: ::svaka cast::Pozdrav imenjace
Pomocu koliko je u mojoj moci.I ja se spremam da sebi uradim dva kaveza.Inace ja sam odradio kao sto si vec citao na onom forumu,dva.U jedan je nasadjeno 92kg sarana prosecne tezine oko180g.Moram naglasiti da je mladj bila loseg kvaliteta ,nejednovata,ali ipak procenat uginuca je bio ispod 5%.U toku godine neozbiljno se pristupalo ishrani a li prirast je opet bio zadovoljavajuci.Primera radi ta ista mladj u zatvorenim ribnjacima kod drugara imala je oko 600/700gr a u nasim kavezima preko 1200gr.Mada strucnjaci koji su nas obilazili kazu da nam je izbor hrane bio los i da smo i zbog toga podbacili.Tvrde da pri ovim uslovima koje smo mi imali saran morao imati i do 2kg.Potroseno je tonu isto kg granulaste plutajuce hrane.

Drugi kavez nam je bio propast,nasadili smo somove,hranili ih kesegom dok nam ne ukradose mrezu,a posle su se snalazili kako su znali.Tako da sada imamo somove sa glavom pesnice a telo tvistera,jad. ::svaka cast:: ::svaka cast::
Ovo je samo jedan od primera vec prakticnog rada i rezultata.
Sledeca stvar je da je KGS najmanje prirodna stvar. Sve domace zivotinje gajimo u sto manjim prostorima da ne bi rasipale energiju i da bi konverzija hrane bila sto veca. Ispred kaveza se napravi vodena zavesa tako da je riba u limanu i ne trosi se za borbu protiv matice. Hrana koja se daje saranu pojede se sva , znaci nista ne pada na dno i ne truli , nista ne nosi matica a uvek dolazi sveza voda .
I na kraju 100 % iskoriscenost hrane postoji kod intezivnog uzgoja svih vrsta na planeti . Kojoj zivotinji se ostatak hrane baca pre davanja novog obroka :lol:? Ni jednoj.
I na kraju KGS dozvoljava izuzetno guste nasade po 1 m3 kakvi se ne mogu ni zamisliti na ribnjacima .
Mogu se postaviti bilo gde u vodotok gde oscilacijom vode nece ostati na suvom . U okolini Sapca i Mitrovice ih ima puno .
Ako prihvatite ovo mozemo nastaviti dalje o nijansama uzgoja i jos nekim cakama
Pozdrav

misoo83
08-11-10, 21:50
Jel mozete da postavite neku sliku tog kaveznog uzgoja posto ja nemam pojma kako to izgleda ^-^

perje
08-11-10, 21:54
Jel mozete da postavite neku sliku tog kaveznog uzgoja posto ja nemam pojma kako to izgleda ^-^


Potpisujem. Išao sam baš gledati po internetu, nema ništa. Pa ako ima netko sliku kaveza i vode u kojoj je, kao i dimenzije kaveza, neka postavi sliku. Ipak je forum za to >:({

futurefarming
08-11-10, 22:00
I ako može okvirna cena za te kaveze. >:({

futurefarming
17-11-10, 01:21
Bio sam već na ovom sajtu ranije, ima zanimljivih stvari za čitanje.

Zamolio bih nekoga iz uprave foruma da očisti ovu temu, bar polovina postova nema veze sa naslovom a da ne bismo išli dalje u off, sve što izlazi iz okvira kaveznog gajenja šarana i soma može da se prebaci u ovu temu:

http://poljoinfo.com/ostale-oblasti/uzgoj-ribe-ribarstvo/

Ukoliko nemate ništa protiv i ne tražim previše, hvala. >:D

Dusan F
30-12-10, 17:20
Pozdrav Pocetnice ,
Dugo vec razmatram ovu materiju , tako da ti mogu dati par saveta iz 1 ruke .
Kavezno gajenje bilo cega pa i ribe daje neuporedivo bolje rezultate nego gajenje u ribnjaku .Poenta je da se riba sto manje krece kao i kokos i zec i sve ostalo .
Racun je sada isti kao kod kunica, hrana i sve ostalo te kosta oko 0,80 centi a tvoj je Euro po kg .
Sada je to iskrivljeno i cena pada jer hoce da je izjednace sa ostalim kulturama.
Ali to nije razlog da ne ubacis malo sarana pa neka se vole i radjaju druge a ti u hladovini uzivaj
pozzzzzzzz

Eventualni početnik
30-12-10, 22:35
Pozdrav Pocetnice ,
Dugo vec razmatram ovu materiju , tako da ti mogu dati par saveta iz 1 ruke .
Kavezno gajenje bilo cega pa i ribe daje neuporedivo bolje rezultate nego gajenje u ribnjaku .Poenta je da se riba sto manje krece kao i kokos i zec i sve ostalo .
Racun je sada isti kao kod kunica, hrana i sve ostalo te kosta oko 0,80 centi a tvoj je Euro po kg .
Sada je to iskrivljeno i cena pada jer hoce da je izjednace sa ostalim kulturama.
Ali to nije razlog da ne ubacis malo sarana pa neka se vole i radjaju druge a ti u hladovini uzivaj
pozzzzzzzz

Mislim da nisam baš kompletno "uzupčio" to što mi govoriš. Jer tvoja sugestija da ako iskopam jezero i u njega stavljam kaveze? (ja to zamišljam kao gomilu gvozdenih profila i neka žica izmedju). Ok da budu uz ivicu ali šta sa onima ka sredini, čime do njih? Čamcem u to jezerce, pa da me strpaju u ludnicu za po sata Lkl{{ .
Usput , ni matematika mi nije jasna . Šta je "i sve ostalo oko 80 centi a šta je moj Eur po Kg"?
Što se tiče kunića, o tome tek nemam pojma .... Osim da vode promiskuitetni život Lkl{{ .
Ne zameri na neukosti, ali valjda "ko pita, ne kopa bazen dzaba"...
Pozdrav.

futurefarming
30-12-10, 23:43
Čovek kaže da, ako hoćeš ozbiljno da se baviš tovom šarana, umesto ribnjaka kupiš kavez za uzgoj ribe-tikvaru i gajiš na Dunavu a u ribnjaku eventualno za svoje potrebe ubaciš malo mlađi.

Ako prelistaš temu, videćeš da smo se manje-više složili da se mali šaranski ribnjaci ne isplate.

Dusan F
02-01-11, 01:35
Eto bas tako ,
>:D

futurefarming
09-01-11, 13:52
Preporuke jednog ihtiologa ministrima poljoprivrede

Hvatajte šarane, gospodo!

Stručnjak za gajenje rečnih riba dr Velimir Đorđević tvrdi kako bismo s malo napora i novca a mnogo više pameti i pažnje mogli sa jedne "vodene njive" požnjeti više para nego da je pod pšenicom. Posao je isplativ toliko da samo tartufi, šverc oružja, droge i druge mračne radnje donose veću zaradu

Računica je tačna: preračunato u dinare žitno polje daje deset puta manje dobiti od ribnjaka. Po hektaru.

Nije jasno nešto drugo. Zašto se, ako je već tako, ne zapostavljajući žitna polja, ne prihvatimo i ribnjaka?

Ihtiolog dr Velimir Đorđević je svetski priznat stručnjak u oblasti gajenja šaranske ribe: šaran, beli i crni amur, sivi i beli glavaš, odnosno tolstolobik, deverika i babuška.

- Ako ne poznati i priznati, a ono najstariji, bar kod nas, u to nema sumnje - napominje dr Đorđević. - Svet sam prokrstario u traganju za šaranom i mestima u kojima on najbolje uspeva. Sada mogu da kažem da na kugli zemaljskoj Kina, Izrael i Srbija imaju najpovoljnije klimatske uslove za gajenje ove plemenite ribe.

Uporni "riblji doktor", kako ga odmila nazivaju njegovi alasi, napravio je računicu: pšenice po hektaru rodi oko četiri tone. Kilogram je letos bio 3,50 dinara, znači jedna njiva donese gazdi 14.000 ako je na njoj žito. Šarana se, opet po hektaru, dobija 1.100 kilograma. Ova riba na Zelenom vencu i Kalenić pijaci staje 150 dinara. Račun kaže, 132.000 po hektaru ako se "gaji" riba šaran, tolstolobik, amur.

- Sa kukuruzom, sojom, šećernom repom, višnjom, malinom, šljivom i čime god još hoćete, računica je slična. Nešto je više povoljno, nešto nije, ali u poređenju sa šarenom sve je šala. Jedino nisam računao za tartufe, podzemne pečurke specijalnih namena - šali se dr Velimir Đorđević - marihuanu i šverc oružja po metru kvadrata i strahu kubnom. Ali i tu bi, sve u svemu, šaran pobedio.

A šta ako vas iz ove dve spomenute vlade ministri poljoprivrede recimo i pozovu?

- Reći ću im što i vama - osmehuje se dr Đorđević. - Najpre da ne koristimo činjenicu da smo oko 40 stepena geografske širine, zvuči neverovatno, kao i Peking, i što smo na dvadesetom stepenu geografske dužine sa prosečnom temperaturom vazduha između 10 i 15 stepeni. Čak 180 dana je iznad nule, a 160 dana je preko 15 stepeni to je rajsko vreme za tov šarana. Zatim, što nam je nahladniji mesec u godini januar sa prosečnom temperaturom između minus 5 do 10 stepeni, a jul sa prosečnim temperaturama od 25 stepeni. Ponavljam imamo gotovo identično vreme kao i Peking, u čijoj okolini se proizvodi najviše šarana u svetu i gde postoji na hiljade najuređenijih ribnjaka na svetu. Oni tamo ne gaje nego beru šarana. To ću predložiti ministrima. Da i mi počnemo da beremo šarane.

Tuđi šaran za Nikoljdan

Mi i ne jedemo mnogo ribe, odavno je poznato da smo na poslednjem mestu, ako ne i poslednji u Evropi, po spremanju i jedenju ribe.

- Pa mi ćemo i za ovaj, kao i mnoge prethodne Nikoljdane, slavske postove, Badnje veče i uskršnji post jesti uvoznog šarana, a toliki nam ribnjaci "klate trsku". Zašto? Ribnjak bez riba u kojima vri od šarana, amura i tolstolobika liči na neuzoranu ledinu na kojoj bi moglo da talasa žito. - A kad bi to tako bilo, šaran bi bio jevtin i ne bi ga ljudi uzimali k’o naforu, samo u slavama. Naša deca, poput one evropske, rasla bi sa A i D vitaminom, fosforom, kalcijumom i belančevinama uzetim iz tanjira, a ne iz tableta i flaša na kašičicu. Eto, to je tako.

I nama je zazvučalo nepristojno, ali smo uznemirenog dr Velimira Đorđevića ipak pitali: a zašto naši ribnjaci "klate trsku"?

- Klate trsku, a ne gaje ribu onako kako bi trebalo zato što za to u državi nema volje. Onima koji su dosad vladali nešto drugo se činilo prečim, a samim tim, nikada se nije našla neka para da se ubaci u ribnjake. Šta mislite, zašto izraelski i kineski ribnjaci daju osam puta više ribe nego naši?

Po hektaru bace osam puta više riblje mlađi, koriste granuliranu hranu, a ne kao mi rasutu. Bar dva puta godišnje "produvaju" ribnjak i urade aeraciju, odnosno napune vodu ribnjaka kiseonikom. Ne pamtim kad smo mi to na nekom ribnjaku uradili. Imaju posebne bazene za čuvanje ribe, posebne bazene za tov riblje mlađi, za svoje potrebe ili za potrebe više ribnjaka, imaju gumene trake za izvlačenje izlovljene ribe. I ulov ne vade mrežama poput naših težaka - ribara do pojasa u vodi, nego "otok" regulišu ispuštanjem vode. A imaju i sjajne pogone za konzerviranje ribe što im donosi dodatni prihod.

Nagovaramo dr Velimira Đorđevića da napiše pismo našim ministrima. Ali on nastavlja:

- Sve nam ide naruku. Jedino sa pameću kuburimo - ponovo se razvedrava, da ne bi puko, kako kaže. - Ali, ne mislim na ovu našu ribarsku pamet. Nje imamo za svaki od ribnjaka koji u ovoj našoj državi postoji, i još da pretekne. Kao zemlja moramo da se okrenemo rečnom ribarstvu, imamo savršene uslove. Šaran bi uz njegušku pršutu mogao da bude jedan od naših izvoznih artikala, savršena robna marka!

Koliko mi to ribnjaka imamo i kakvi su? Umesto odgovora dobijamo poziv da pođemo na Živaču. Ribnjak je udaljen nepunih trideset kilometara od centra grada, nalazi se između Zemuna i sela Boljevci u Sremu.

- Evo, ovo je kralj Milan Obrenović, na polzu srpskoga roda, da se riba o slavama za Badnje veče, Božić i Vaskrs na trpezama Beograđana nađe, uredio i sagradio 1892. godine. Poribljeno je 115 hektara močvarne savske uzvodice, idealne ni za šta drugo do za ribnjak.

Kako vidimo, malo šta se od kralja Milana na ovom ribnjaku promenilo.

- Ulagano je nešto, tek da se ribnjak održi, ali sve ove godine, čak poslednjih pedesetak godina malo šta, a u poslednjih deset, skoro ništa. Ovde se još tovi i lovi kao u doba kralja Milana, imam utisak da su i neke barake i zgrade iz tog doba...

A kad bi došao neki bogat čovek i ovde uložio pare, neki naš ili stranac, koji je čuo da riba tri puta mora da se kupa, u vodi, ulju i vinu?

- Bila bi to, onda, ovde fabrika! Preduzeće sa velikim godišnjim profitom, a Beograđani bi šaran jeli k’o Italijani, Francuzi ili Holanđani, svaki drugi treći dan, a ne svakih godinu dana. Inače, Srbija ima dvadesetak ribnjaka sa ukupno 11.000 hektara što je za naše potrebe dovoljno, kada bi u njima bilo ne 1.000 već 8.000 kilograma po hektaru, kao što je u Kini ili Izraelu. Ovako, ispada da imamo dovoljno ribnjaka i manjak šarana. Imamo dovoljno njiva, a manjak žita, imamo dovoljno polja, a manjak suncokreta i zejtina. Eto, to je ta naša pedesetogodišnja muka.

Šaran iz kaveza

Smatrajući da je to jedna od novinarskih bajki, dr Velimira Đorđevića pitamo s podozrenjem da li je tačno da se u Kini šaran gaji i u - kavezima.

Video sam to na jezeru Mijum koje ima oko 200 kvadratnih kilometara što je nekih dvadeset puta više od svih srpskih ribnjaka da se šaran gaji u kavezima. Smešteni su u područjima koji su zaštićena od vetra, a postavljeni su u "baterije" od po 20 komada. Na jezeru je te 1984. godine, bilo pet takvih baterija na dubini od dvadesetak metara. Svaka baterija ima sopstvenu kompjutersku komandu iz koje se za svaki kavez programira hranjenje. Uzgoj ribe traje pet do šest meseci. Šarani iz kaveza su izuzetno ukusni jer se ne zavlače u mulj, moraju stalno da rade, da plivaju, pa nemaju gotovo ni grama sala, sve je izuzetno ukusno, belo meso... Znam da se i na nekim našim jezerima nešto slično radi, ali je to daleko od onog što sam video u Kini.

Trpe NIKOLOVSKI

kvadrat
14-02-11, 09:20
Postovana gospodo
Pratim ovaj forum vec neko vreme i vidim da ima dosta zainteresovanih za kavezni uzgoj sarana i soma. Glavna pitanja su osim tehnike gajenja i sama isplativost posla, pokusacu da vam odgovorim na ta pitanja u jednom dahu.
Saran se moze gajiti na tri nacina:
1. Ekstezivni je uzgoj sarana jedinici povrsine gde se poribi ribljom mladji i hrani kukuruzom, zitom, jecmom, i ostalim nuz proizvodima iz mlinarske industrije. Na takvim povrsinama se uglavnom dobijaju vrlo losi rezultati i prakticno je neisplativo.
2. Poluintezivni je uzgoj gde se na jedinici povrsine 1 ha ocekuje 1000-1500kg sarana. U takve se ribnjake posle poslednjeg leda ubacuje dvogodisnja mladj tezine oko 0,700kg i hrani do svetog nikole tj dokle temperatura vode dozvoljava. Gustina naseljenosti u takvim ribnjacima je svega 0,1 kg ribe po 1m3. U zavisnosti od toga koja se hrana daje saranu konverzija se krece od 2,5 kg pa cak do 4kg hrane po kg. prirasta. Da bi takav ribnjak nesto zaradio mora da ima veliku povrsinu na kojoj bi se obavljao uzgoj a to nisu povrsine manje od 100 ha. Veliki rashodi na tim ribnjacima su i potreba za velikil brojem radnika.
3. Intenzivan uzgoj sarana je ono sto mnoge od vas vidim interesuje kavezni sistem. Zasniva se na baterijama od 6-8 kaveza po 80-100m3. Takav nacin uzgoja sarana je vrlo isplativ jer se na maloj povrsini moze gajiti puno ribe. Na takvim ribnjacima netreba puno radne snage vec 2 radnika mogu proizvest i do 100.000kg konzumne ribe. Konverzija hrane u takvim uslovima je vrlo mala jer se krece od 1.3 – 1.5 kg po 1kg prirasta, Naravno pricamo o koncentrovanoj hrani. Ono sto mnoge interesuje je koliko sarana se moze gajiti u kavezima. Po 1m3 moze se gajiti od 50 – 80 kg sarana, naravno da za takvu proizvodnju treba imati konstantnu aeraciju vode. Postoje i neki eksperimenti gde je gustina naseljenosti jos veca i krece se do 180 kg po 1m3.
Poenta je dali se ovaj posao isplati. Pre toga moramo utvrditi rec isplativost, u nasem narodu izplativost ( srpski san ) je mesecna plata 4000-5000 eur. Ako smo utvrdili rec isplativost za to nam je potrebno da imamo ili kupimo:
1. Vodu, najlakse se moze doci do bivsih sljunkara:
2. Dozvole raznih ministarstava ( vodoprivrede, ekologije, poljoprivrede,
3. projekat, ......) sto ni malo nije jeftino ( veoma skupo ) i ne traje kratko da bismo dosli do gradjevinske dozvole;
4. Infrastruktira a to je put, prateci objekti i mozda najvaznije struja koja je i najskuplja.
5. Kavezi,
6. I na kraju brdo pratece opreme.
Sto na kraju iznosi oko 170.000-200.000 eur. Bilo bi odlicno da je sam objekat uknjizen jer banke daju kredite za kupovinu istih, cak kod Prokredit banke mislim da se moze dobiti kredit sa subvencijom drzave i to po kamatnoj stopi ispod 7 %..
Uz osnovni posao gajenje riba pored se moze organizovati sportski ribolov sto uopste nije mali prihod a kasnije i restoran gde se ista riba ne prodaje po ceni od 2 eur vec kroz tanjir dostize do 10 eur po kg.
Investicije u ovo vreme poprilicno visoka ali ako uzmemo da jedan stan od 100 kvadrata kosta isto toliko i da isti mozete rentirati za ne vise od 400-500 eur dolazimo do zakljucka da ga nemozemo isplatiti kroz kiriju za 25-30 godina. Kupovinom ribnjaka kalkulacija je mnogo povoljnija
Kalkulacija je da na 50 tona ribe godisnje se moze po trenutnim cenama zaraditi oko 50.000 – 60.000 eur.
Iz ove price neka svako izvuce svoj zakljucak.

futurefarming
14-02-11, 15:13
kvadrat, dobro došli na forum i samo nastavite sa kvalitetnim postovima! >:({

nikola_VUK
18-02-11, 09:59
Super post, kvadrat, nadam se da ovo sto si nam ispricao ima i neku opipljiviju pozadinu tj. nadam se da su ovo informacije zasnovane na iskustvu?

smaks63
24-02-11, 16:41
Da se i ja malo ukljucim, posto sam doskora mislio da se bavim ovim poslom tj kaveznim ribnjakom.Da ne bi neko gajio iluzije o tome, naime prosle godine u aprilu mislim usvojen je novi zakon o ribarstvu kojim se ZABRANJUJE RAD KAVEZNIM RIBNJACIMA. Ja kupio 40 kaveza polovnih i na kraju zavrsise na otpadu. Nisam mogao dozvolu nikako da dobijem! Ako se slucajno nije desilo nesto sto neznam, neke izmene u zakonu!
Odusevio me ovaj lik sa Akvafarmom i somovima, moracu da nadjem malo vremena da odem i to pogledam!
Eto, toliko o kavezima!!!

Dusan F
25-02-11, 17:44
Drugar iz Vrsca ,
mnogo lako si odustao ,moras znati da sa ovim lopovima na vlasti ne mozes posteno.
Evo ti kratko uputstvo:
I
Dodjes u Beograd , u Brankovu ulicu i u Sluzbenom Listu kupis Ustav Rep. Srbije. To kosta par stotina dinara.
Tu pise Da je pravo na Zivot i RAD zagarantovano svakom coveku.
Zabranjeno je samo raditi sa oruzjem , drogom i krasti pare od nas . Jer to rade ONI.
Sve ostalo je dozvoljeno

II
Gospodin seljak Mile Rakic pored S. Mitrovice gaji i tovi svinje u SVINJCU.
Petar Petrovic pored Valjeva gaji goveda u STALI .
Goran Petrovic gaji kokoske u Surduku u KAVEZIMA.
Milos Vasic iz Sombora gaji zeceve u KAVEZIMA.
I jos bezbroj primera. Svinjac, stala, kavez sluze da prikazu tvoje vlasnistvo i da se zivo manje krece i bolje odradi konverziju hrane.
E tvoja stala i svinjac su kavezi za sarana.
Da li si pitao tu budalu sto ti nije dala dozvolu kako da objasnis saranu da kada se najede ne ode u Rumuniju i juri devojke i ne vrati se ?? Sve sto je covekovo vlasnistvo mora biti pod njegovom kontrolom pa bio to kavez , stala , banka , magacin , kosar itd.....
Nisi dao dovoljno mita i to je to . Ako to nije bilo mnogo davno odmah podnesi krivicnu prijavu i zahtev za odstetu .
Ako nista ne uspe onda preko Min. za nauku otvoris Naucnu ustanovu za posmatranje migracije i ISHRANE sarana u Vrscu i svake godine "posmatras" kako 50 tona sarana jede i na kraju sezone proglasis pobednika i najbolju hranu a ostale prodas i tako svake godine. Mislim da si u tom slucaju kao naucna ustanova oslobodjen i nekih poreza i imas neke benefite.
Ako kavezi nisu pretopljeni idi i vracaj ih nazad i javi mi na pp
Pozdrav

PS: I kao demanti moze Kvadrat da se oglasi i potvrdi moj post

kvadrat
02-03-11, 11:25
Super post, kvadrat, nadam se da ovo sto si nam ispricao ima i neku opipljiviju pozadinu tj. nadam se da su ovo informacije zasnovane na iskustvu?


Da se i ja malo ukljucim, posto sam doskora mislio da se bavim ovim poslom tj kaveznim ribnjakom.Da ne bi neko gajio iluzije o tome, naime prosle godine u aprilu mislim usvojen je novi zakon o ribarstvu kojim se ZABRANJUJE RAD KAVEZNIM RIBNJACIMA. Ja kupio 40 kaveza polovnih i na kraju zavrsise na otpadu. Nisam mogao dozvolu nikako da dobijem! Ako se slucajno nije desilo nesto sto neznam, neke izmene u zakonu!
Odusevio me ovaj lik sa Akvafarmom i somovima, moracu da nadjem malo vremena da odem i to pogledam!
Eto, toliko o kavezima!!!

Sto se mog posta tice o samom kaveznom uzgoju to je iskustvo koje i dalje traje, znaci posedujem ribnjak.
Sto se zakona tice tacno je da su bili zabranjeni kavezi ali samo na otvorenim vodama koje su pod ingerencijom voda Srbije ili Vojvodine. Tom se zakonu usprotivio i sam profesor Markovic sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Zakljucak je moze se dobiti dozvola za kavezni uzgoj sarana samo je dosta konplikovana procedura.

smaks63
15-03-11, 11:46
Opet ja malkice da se ukljucim, dakle potrebno je prociitati taj novi zakon o vodama, i bice vam sve jasno! Ne moze se dobiti dozvola za postavljanje kaveza u javnim vodama ni pomocu trikova! Takav nam je zakon sada, a da li ce biti promenjen:lol:? U ovoj zemlji....ko zna!

zdravko84
15-03-11, 18:31
malo cu da se umesam i da pitam , neznam dal je van teme al sam radoznao koliko kosta mladj soma i sarana, a koliko kod vas u ribnjake kosta kilo sarana ili soma cisto pitam?

futurefarming
15-04-11, 14:42
V MEĐUNARODNA KONFERENCIJA I SAJAM TEHNIČKIH I TEHNOLOŠKIH DOSTIGNUĆA

AKVAKULTURA I RIBARSTVO

Poštovane koleginice i kolege,
Čast nam je da Vas pozovemo da učestvujete na Petoj međunarodnoj konferenciji i sajmu Tehničkih i tehnoloških dostignuća ”Akvakultura i Ribarstvo” od 1. do 3. juna 2011. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Zemunu. Ovo će biti naše peto okupljanje u Beogradu. Za Beograd, posetioci a i njegovi žitelji kažu da je najlepši baš u ovom periodu. Zeleni bulevari, Dunav i Sava, Ada Ciganlija i Kalemegdan, beogradski stanovnici, kao i istraživački tim iz oblasti akvakulture i ribarstva Poljoprivrednog fakulteta će Vas srdačno dočekati. Vaše prisustvo će doprineti da ova manifestacija akvakulture i ribarstva načini još jedan iskorak ka više znanja, boljim tehnologijama, unapređenim poslovnim odnosima i više prijateljstva i saradnje.

OPŠTE INFORMACIJE

Vreme i mesto održavanja:
Od 1. do 3. juna 2011. godine, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Organizator:
Institut za zootehniku, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Naučni i stručni radovi:
Pored radova po pozivu koje će prezentovati domaći i stručnjaci iz više zemalja sveta, svoje radove mogu prijaviti svi zainteresovani.

Službeni jezik skupa:
Engleski, srpski (kao i regionalni jezici: bosanski, hrvatski, makedonski, crnogorski, slovenački). Simultani prevod usmene prezentacije radova biće obezbeđen.

Prezentacija radova:
Usmene prezentacije i posteri, a prema želji izlagača. Konačnu odluku o načinu izlaganja donosi Naučni odbor.

Teme konferencije i ostale info na ovom sajtu:
http://www.rosa.agrif.bg.ac.rs/konferencija/konferencija.html

Ck_psih
11-06-12, 19:24
Malo je skrenuto s teme, pa bih ja voleo da se vratimo na kaveze.... Kavezni sistem je zakonom zabranjen u Srbiji zbog potencijalne opasnosti po zagadjenje i unistavanje vodenih eko sistema... Ova odluka se moze primeniti na akumulacije koje koriste za snabdevanje gradova vodom, ali cak i u takvim vodama, uz dobru tehnologiju nema opasnosti po zagadjenje...

Kavezni sistemi se mogu vrlo uspesno iskoristiti na pozajmistima sljunka, cigle, zabarenim podrucjima... Naravno, preduslov je kvalitet vode koji mora biti odgovarajuci. Te zjapece rupe u zemlji ionako ne sluze nicemu, sem za rekreativni ribolov, koji se sa postavljanjem kaveza i dalje moze praktikovati... Ja se nadam da ce u skorijoj buducnosti taj zakon biti dopunjen i promenjen, jer sto se tica kaveza, postoji puno potencijala, kako u barama, tako i u kanalima, zalivima, rukavcima i drugim zatisjima....

Precutni je dogovor da oni koji vec imaju postavljene kaveze na nekim lokacijama ih ostave, niko njih nece da dira (uz naravno, doplatu u vidu taksi), ali svi ostali, potencijalni investitori i proizvodjaci imaju zabranu postavljanja kaveza...

ako se situacija ne promeni, mozemo samo da pricamo teorijski o kavezima i da gledamo kako proizvodnja ribe buja u ostalim zemljama... kavezni sistem gajenja ribe je jedan od najelegantnijih sistema, i buducnost sigurno pripada ovakvom uzgoju ribe... Sto se, uostalom da videti po skandinavskim zemljama

danko67
22-11-12, 20:57
Slažem se sa gore navedenom primedbom da je malo skrenuto sa teme. Odnosno, nije malo već dosta. Sama tema se zove kavezno gajenje, a koliko mogu da vidim, 70% priče se vrti oko malih, preciznije mini ribnjaka, što nema nikakve veze sa kaveznim gajenjem.... Mini, mikro ribnjaci služe uglavnom za gajenje ribe iz hobija i eventualno zadovoljenje ličnih prehrambenih potreba.

Slična kategorija su mini vrtni-ukrasni ribnjaci u kojima se gaje ukrasne forme riba (japanke, koi šarani, ukrasni linjaci i sl.) koje se naravno ne konzumiraju i gde se dosta pažnje polaže i na vodeno bilje, ukrase, fontane i sl. kao intergralni deo takvog ribnjaka. Zato predlažem teme sa naslovom: Mali, mini ribnjaci i temu: Vrtni, ukrasni ribnjaci, ili eventualno objedinjene obe kategorije u jednu temu (npr.Mini i ukrasni ribnjaci).

Samu priču o mini ribnjacima ne omalovažavam, već naprotiv volim ih i želio bih jednog dana da i sam imam svoj mini ribnjak. U suštini, svako ko ima mogućnosti da sagradi i drži nekakav mali ili ukrasni ribnjak za mene je srećan i bogat čovek. Samo želim da tu temu smestim na pravo mesto, a da se priča o kavezima nastavi.

danko67
13-12-12, 14:25
Moj stav prema kaveznom gajenju je podeljen. Zasnovan je na sopstvenom iskustvu i prvo ću da nabrojim
pozitivne argumente ovakvog načina gajenja ribe:

-istovremeno mogu da se gaje i šaran i pastrmka (naravno ne u svim vodama)

-početna investicija po jedinici proizvoda je višestruko manja (nema kupovine zemljišta, gradnje dovodnih i
odvodnih kanala, gradnje zemljanih iil betonskih bazena, građevinske dozvole, itd)

-brže i jednostavnije dobijanje potrebnih dozvola i papira (BILO NEKAD), jer nema čvrste gradnje.

-tehnički, relativno laka mogućnost pomeranja čitavog ili jednog dela kaveznog ribnjaka sa jedne lokacije
jezera ili čak iz jezera na drugo jezero

-jeftin i brz način izgradnje (u odnosu na klasični ribnjak istog kapaciteta)

-postizanje velike gustine ribe po jedinici površine (za proizvodnju 100t šarana treba oko 30-40 kaveza
dimenzije 5x5x5m, što je ekvivalent 50-100 ha klasičnog šaranskog ribnjaka)

-zagađenje vode nastalo radom ribnjaka je organskog porekla i relativno brzo dolazi do oporavka vodene sredine
kad se ribnjak premesti ili skroz ukloni. Najveći problem se javlja kad je kapacitet ribnjaka predimenzioniran
u odnosu na sredinu u kojoj je smešten. Zato i dolazi do vidljive pojave cvetanja vode (smeđa, crvena boja,
crvenozelena boja vode itd.) u okolini ribnjaka u letnjim mesecima, što negativno utiče na raspoloženje javnosti
na rad ovakvih ribnjaka, a kao posledicu tih pojava danas imamo zakonsku zabranu postavljanja kaveza u otvorene vode.

Tar
31-01-13, 06:38
....................................
-postizanje velike gustine ribe po jedinici površine (za proizvodnju 100t šarana treba oko 30-40 kaveza
dimenzije 5x5x5m, što je ekvivalent 50-100 ha klasičnog šaranskog ribnjaka).............


Ovde leži moguć odgovor. Jednostavno postoji neki limit za sve pa i za gustinu ribe po jedinici površine. Pošto je u kavezima velika gustina ribe onda je potrebna adekvatna slobodna površina, to jest zapremina vode bez ribe da bi se obezbedilo normalno samoprečišćavanje... Organsko zagađenje nije ništa manje opasno samim tim što je organsko. To zna svako koje video kanale u blizini stočarskih farmi..Oni su mrtvi. Gajenje ribe u sistemima sa recirkulacijom je pokazetelj šta se u stvari događa. Kod ovih sistema uzgajivač mora da obezbedi prečišćavanje vode od viška hrane i ribljih izlučevina, jer u suprotnom, dolazi do zagađenja i uginuća. U kaveznom uzgoju taj posao je prebačen na prirodu...Obrni okreni 100 tona ribe zahteva neku količinu čiste vode bez obzira da li se radi o klasičnom ribnjaku, kavezu ili sistemu sa recirkulacijom. Klasično zagađenje izazvano kaveznim uzgojem ribe registrovano je čak i u moru u blizini ribnjaka i o ovome postoje relevantne studije. Opšti trend je da se upotrebljena voda mora prečistiti pre no što se vrati u prirodu. Kod kaveznog uzgoja nema te mogućnosti.
Dalje, sve ribe veštački gajene vremenom doživljavaju neke mutacije. To je posledica selekcije gde su jedini kriterijumi konverzija i brzina prirasta. Kod kaveznog uzgoja redovna pojava je da deo ribe ovako ili onasko pobegne u slobodne vode i tako dolazi i do genetskog zagađenja.

danko67
02-02-13, 20:52
Da završim priču. Činjenice koje ne idu u prilog kaveznom gajenju riba su:

- Velika mogućnost izbijanja raznih bolesti kod gajene ribe zbog direktnog kontakta sa "divljom ribom" iz otvorene vode;

- Nemogućnost kupanja ribe raznim sredstvima (tkz.lekovito kupanje) u svrhu lečenja nekih bolesti;

- Često težak, nepristupačan teren na obali jezera, koji otežava dovoz hrane i mlađi i izlov ribe;

- I ako se proizvodnja odvija na kavezima, potrebno je imati bazu na obali, što poskupljuje investiciju (skladište hrane, opreme, objekat za radnike i sl.);

- Ako se kavezna farma nalazi na akumulaciji čija je namena proizvodnja električne energije (što je čest slučaj), prisutne su velike oscilacije vodostaja-što može da izazove velike probleme (kod fiksiranja kaveza za obalu, prilikom izlova ili dovoza ribe, dopremanja hrane, poremećaj gasnog režima vode u letnjim mesecima, i sl.);

- Velike štete koje mogu da nastanu namernim ili nenamernim cepanjem mreže ili više mreža;

- Nemogućnost mresta i proizvodnje mlađi na kavezima. Mlađ mora da se proizvodi na stacionarnom ribnjaku i sa određenim uzrastom da se doveze u kaveze, što poskupljuje proizvodnju;

- Jako organsko opterećenje ako je akumulacija mala ili kavezna farma predimenzionirana. U vezi sa tim, pojavljuje se u letnjim mesecima pojačano “cvetanje“ vode jezera, što je kako smo rekli negativna reklama za ovakav tip proizvodnje;

- I ono što je najgore, postoji mogućnost formiranja i nailaska “mrtvog talasa“ (sa niskom koncentracijom O zbog naglog odumiranja velike količine planktona u periodu avgust/septembar) koji može da ubije svu pastrmku u kavezima (poznat slučaj);

kifler
06-04-13, 20:46
Mozda ne spada u ovoj temi ali dali neko od forumasa uzgaja koi sarane?

danko67
18-04-13, 12:27
Evo nekoliko slika kavezne farme na kojoj sam radio i uspešno vodio. Gajila se kalifornijska pastrmka (oko 240 do 300t/god). Pre mog dolaska na farmu, uspešno se gajio šaran, ali je odlukom inspekcijskih vlasti obustavljeno držanje šarana. Ostala je samo pastrmka,...

http://www.dodaj.rs/f/3H/mj/5yza7FP/15.jpg

http://www.dodaj.rs/f/1k/sB/2gLA1J1y/16.jpg

http://www.dodaj.rs/f/R/rl/2DEvmYok/17.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3S/m0/22cfoFM2/18.jpg

dzionik
28-04-13, 08:12
Čovek pita za KOI šarane, japanske zlatne šarane koji su više ukrasne ribe.
Danko jeli ovo Drina???

danko67
30-04-13, 15:01
Nije Drina... Reka Vrbas, jezero Bočac, 50-tak km južno od B.Luke, slikano 2003. Jezero je relativno usko (oko 200m) i na toj lokaciji je dubina oko 20m... Koliko znam danas tu više nema kaveza, povučeni su.

Dusan Filipovic
20-05-13, 02:37
Kifler
Koi sarane prodaje covek iz Subotice , ako te jos uvek interesuje cimni me na pp pa cu ti dati adresu,
Pozdrav

kifler
22-05-13, 21:09
Znam za tog iz subotice , inace ja imam 10 koi sarana stare tri godine a mislio sam dali mozda jos neko od forumasa drzi koi sarane .

kifler
20-06-13, 22:15
http://i39.tinypic.com/2m3fnz7.jpg

- - - - - - - - - -

http://i39.tinypic.com/2zscqas.jpg

- - - - - - - - - -

http://i43.tinypic.com/2lt0e28.jpg

danko67
21-07-13, 17:59
KOi šarani se koliko ja znam mogu povremeno naći u BG. Ali valjda ti je poznato da oni mogu dosta porasti, pa je pitanje da li ti je neophodno da kupuješ još primeraka šarana. Isto tako, mogu se naći i zlatne ribice (ukrasna forma babuške, ali ne ukrasno-degenerativno forma: japanka, teleskopka,...) koja isto može uspešno da živi u vrtnim ribnjacima. Ribe ti izgledaju prelepo, sam mi reci kolike su dimenzije bazena u kojem ih držiš.

I predlažem uredniku da otvori novu temu: Ukrasni, vrtni ribnjaci i da se ovih nekoliko zadnjih postova u kojima se pominju koi prebaci iz Teme kaveza u tu novu temu, tako da se na tom mestu može iscrpno raspravljati o problematici vezanoj za vrtne ribnjake... Nema smisla mešati jednu lepu i vrlo interesantnu temu kao kao što su koi šarani i ukrasni ribnjaci sa temom o kavezima. Jednostavno, ne ide. Slažete li se... I hvala kifleru što je započeo tu temu... Pošto vidim da ima i lokvanja, pretpostavljam da je to sve rađeno sa velikom pažnjom i volio bih da to pogledam uživo, ako budem imao prilike. Pozdrav

kifler
22-07-13, 15:50
http://i44.tinypic.com/34s2y3o.jpg

novii
27-01-14, 13:02
Danas sam video u prolazu na televiziji u emisiji "Brazde" da je doneta neka zabrana za kavezno gajenje šarana, ribnjak je čini mi se u Kucuri (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%83%D1%86%D1%83%D1%80%D0%B0), a spominje se i neki sudski proces. Ima li neko više informacija kakva je to u pitanju zabrana kaveznog uzgoja šarana sad nastupila u Srbiji.

lazarmatic
27-01-14, 14:26
Vode vojvodine prave haos, jednostavno nece da produze ugovore. Tako je i za vikendice, restorane itd

Dusan Filipovic
12-02-14, 22:44
Slucajno sam upoznat sa ovom tematikom jer se i mene tice , posto obavljam delatnost pored vode , naime dolaskom na vlast zuti su osnovali cerku firmu Beograd vode , da bi mogli da kradu pare od splavova i restorana , a sav posao ostavili i dalje Srbija vodama i Vojvodina vodama , kao starim domacinima svih vodotoka. I sad je nastala zakonska rupa da bi Beograd vode trebalo da izdaju sve dozvole a oni to nece da rade jer nisu ugovore potpisali , a izreketirali su sve koga su mogli i sad ne smeju na oci da im izadju .
Cim sprpaju onog crvenokosog Kelta u zatvor to ce se srediti a to ce biti brzo

German hunting terrier | Jagdterrier