PDA

View Full Version : Kada koristiti ureju ?


Advertisement


Advertisement

Advertisement


misic
13-03-08, 13:21
Interesuje me kada je najbolje koristiti ureju u prihrani kukuruza .Kakva su vaša iskustva .

dukej
13-03-08, 14:07
Ja ureu bacam pre prvog setvospremiranja. Ako je lepo, ravno, izmrzlo oranje onda direktno na oranje pa setvospremač (kao ove godine krajem februara) a ako je grudavo i gadno uzorano, onda prvo poravnam drljačom (zatvaranje brazde) pa tek onda urea i setvospremač (u ovom slučaju to bude u prvoj polovini marta - zavisno od vremenskih prilika). Drugo setvospremiranje ide par dana pred setvu.
Dosta ljudi u mojoj okolini baca ureu pre poslednjeg setvospremiranja, dakle pred setvu. Stručnjaci preporučuju što ranije a ono prihranjivanje istovremeno sa šprartanjem ili zagrtanjem više niko ni ne spominje. Pročitaj ovo, ima interesantnih ideja na ovu temu http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.sr.gov.yu/index.php?name=MDForum&file=viewtopic&t=60

bubiša
13-03-08, 17:45
Čak šta više stručnjaci iz agrozavoda Vrbas na predavanjima koja su organizovana tokom zimskih meseci su preporučivali da se sva količina azotnog đubriva unese u jesen pred oranje i da se duboko zaore.
Ja sam ureu razbacio pred prvo setvospremiranje pre 15-tak dana.
>:({

branko
16-03-08, 14:44
:D

Ureu ili AN koristim samo prilikom drugog spartanja. Uspartam u redove oko 70kg Ureje, ili 100kg AN-a. Prilikom prvog spartanja vrsim folijarnu prihranu sa Kemirom.
Folijarnu prihranu radim jos bar jednom. Rezultati budu isti kao i kada predsetveno bacim djubrivo, ali usteda bude poprilicna. ;D}

tarana
17-03-08, 08:32
hm...kod prvog špartanja lisna masa je mala..mnogo od te folijarne prihrane padne u prazno..
a kod drugog špartanja za ureu može da bude kasno..njoj treba skoro 3 nedelje da počne da deluje, ali kad pokisne..

S3RiOUS
16-04-08, 13:39
Za zito je treba baciti do polovine februara, a za kukuruze najbolje zaorati ili baciti jedno 2-3 nedelje pred setvu

mladen
16-04-08, 18:40
ja je slabo koristim jer su mi zemljista pretezno kiselkaste reakcije

Dragan18
11-08-08, 13:02
Pricao sam sa jednim agronomom po tom pitanju on preporucuje da se baci oko 70 kg ureje na strnjiste i da se sve tako zaore . E sad reakcija je sledeca ... biljni ostaci se pomesaju sa urejom i ubrzavaju truljenje i formiranje humusa! to je sto se tice jeseni !

A neko je spomenuo da se baca urea pre setvospremaca ili ako je grudava zemlja prvo drljanje pa urea i setvospremac - i ja koristim istu tehnologiju!

Ove godine nisam pri spartanju bacao nista od vestaka ali sam bacio pri spremanju ... a psenicu sam samo folijarno prihranio kao i jecam !
Imao sam oko 3,5 t/jutru

bewisa
09-11-09, 11:54
Da li je neko probao da baci ureu pre oranja i koji je efekat? ^-^

abro
09-11-09, 12:35
Da li je neko probao da baci ureu pre oranja i koji je efekat? ^-^

Urea pre oranja ide ako je manjak azota u donjim slojevima! A to nemoze se znati bez analize zemljista.
U prolece je pozeljno bacati ureu, normalno pred spremanje, opet zavisno od tipa zemljista, kvaliteta, useva koji se planira itd... Jer azot se ispira...
Tako to ide barem u mom kraju. >:D

kiraj
09-11-09, 12:54
Urea pre oranja ima smisla ,ako se zeli pospesiti razgradnja zetvenih ostataka.

bewisa
09-11-09, 12:58
Dragan pomenu da je cuo savet od agronoma,a ja pitao da li je neko
to probao.Naravno da se urea baca u prolece sto ranije i kod nas. >:D

ognjen74
09-11-09, 12:59
Urea pre oranja ima smisla ,ako se zeli pospesiti razgradnja zetvenih ostataka.
samo sto te svi bledo gledaju kad ih sad pitas jel je imaju .
kiraj kakva je kod tebe situacija sa urejom

bewisa
09-11-09, 13:05
Malo imas trgovaca koje zanima poljoprivreda, njih interesuje
kako da sto vise zarade na nama. ::lose::

abro
09-11-09, 13:06
Urea pre oranja ima smisla ,ako se zeli pospesiti razgradnja zetvenih ostataka.

To zaboravih da navedem. Jos jedna stvar, za razgradnju zelene mase bolje koristiti KAN. >:({

Dragan18
09-11-09, 13:11
Prosle jeseni nismo nista bacali na oranje,prvi prohod setvospremacem za zatvaranje brazde pa smo onda bacili 100 kg URee i jos jedan prohod setvospremacem pa setva, ove godine smo imali 6200 kg kukuruza po jutru na jednoj parceli sorta je F02 sejano na 23.5 cm.

Pricao sam sa nekim ljudima i oni kazu da nije dobro uspartavati djubrivo u red jer se onda korenov sistem ne razvija jer ima svu potrebnu hranu oko stabla , tako se pravi kontra efekat jer kukuruz ima slab korenov sistem i manje vode moze da apsorbuje i plitak je te se u susnim periodima to jako manifestuje na prinos.

tarana
09-11-09, 13:15
Pricao sam sa nekim ljudima i oni kazu da nije dobro uspartavati djubrivo u red jer se onda korenov sistem ne razvija jer ima svu potrebnu hranu oko stabla , tako se pravi kontra efekat jer kukuruz ima slab korenov sistem i manje vode moze da apsorbuje i plitak je te se u susnim periodima to jako manifestuje na prinos.

po toj logici, najbolje je ne baciti ništa, jer će korenov sistem lepo da se razvije.

Dragan18
09-11-09, 13:21
pa baciti ili pod brazdu ili po povrsini da hranivo bude pravilno rasporedjeno po njivi

bewisa
09-11-09, 13:45
To za korenov sistem je tacno.U konbinaciji sa oranjem preko 35cm i oko 200kg ureje
300kg NPK.Malo skuplja konbinacija ali isplati se.

dicki
09-11-09, 13:46
pa baciti ili pod brazdu ili po povrsini da hranivo bude pravilno rasporedjeno po njivi
Ureu pod brazdu ^-^

Dragan18
09-11-09, 13:51
pa pre oranja sam mislio dicki >:({

dicki
09-11-09, 14:01
pa pre oranja sam mislio dicki >:({
Po meni pre oranja u jesen ne. Moze urea za pre oranja u kasnu zimu ili rano prolece.U suprotnom velika kolicina se ne iskoristi-ode dole u zemju.

kiraj
09-11-09, 14:28
Ognjene nema je jos.

bewisa
09-11-09, 15:11
Kao u tome je fora,da sidje dole pa da biljka koristi kad je susa? ^-^

Farmer II
09-11-09, 15:26
i ja je bacam predsetveno, znači u proleće pa jedan prohod spremačom, a drugi prohod pred setvu... Za zaoravanje veštaka u jesen imam neke dileme, najviše me brine da se ne ispere u toku zime i da onda u proleće/leto kada je intenzivan porast biljaka nema dovoljno đubriva...Neko mi reče da zaoravam NPK a ureu da bacam u proleće, ali i NPK ima azota u sebi, tako da ni to nije baš idealno. Ušpartavanje veštaka nisam nikada radio, a iskreno u mojoj okolini nikoga nisam ni video da to radi, čak sam i skinuo one kutije, lakše se radi.

Deni
09-11-09, 15:31
ja sam bacao 100kg/kj ureje na žet-ostatke kukuruza i zaoravao, godinama tako radim

Farmer II
09-11-09, 15:39
koji je naredni usev za te parcele koje tako uradiš, opet kukuruz? Da li bacaš još nešto đubriva u proleće, NPK; KAN >:D?

Deni
09-11-09, 17:02
naredni usev na toj parceli je soja, gde bila soja i pšenica na te parcele bacim NPK ili NP najesen (za kukuruz) +predsetveno UREA, gde bila soja tu dođe pšenica(ako još vredi sejati) na toj parceli koristim NPK-NP količina zavisi od analize zemjišta.

p.s:sadržaj humusa u zemlji je iznad 4.2%

mityoo
09-11-09, 17:48
NPK je bolje baciti u jesen jer su fosfor i kalijum tesko pokretljivi i treba im vise vremena da pocnu da deluju...

dicki
09-11-09, 18:00
Tako je Mityoo. Po neko baca ureu na zetv.ostatke kukuruza da se podstakne truljenje, ali iskoriscenje azota u narednoj gajenoj kulturi osim zita je malo pa je zato po meni ne isplativo.Za podsticanje raspadanja jeftinije an ili kan.

Deni
09-11-09, 18:14
dicki! jesi prerračunao u procentima koja jeftinija, desi se da urea jeftinija od an-a
znam it to da an deluje odmah a ureja kasnije

dicki
09-11-09, 18:25
Deni kazes da se desi,sto nije pravilo. Jedno 300-400din. po jutru minimalno je usteda + usteda na tome sto je ucinak na radnju bolji.

kiraj
09-11-09, 18:29
Malo filozofski.Bacanjem pre oranja bilo koju kombinaciju npk ili np dodamo i odredjenu kolicinu azota te podsticemo razgradnju zetvenih ostataka.Ureu bi logicno trebali koristiti posle zetve psenice ako zaoravamo slamu ,prilikom ugorenja.Uglavnom je cena cistog azota u urei jeftinija od kg azota iz an-a

Deni
09-11-09, 18:31
Dicki na kom delu atara radš zemlju ? ja imam u zakupu pored 7-jula

branko
09-11-09, 18:38
Pricao sam sa nekim ljudima i oni kazu da nije dobro uspartavati djubrivo u red jer se onda korenov sistem ne razvija jer ima svu potrebnu hranu oko stabla , tako se pravi kontra efekat jer kukuruz ima slab korenov sistem i manje vode moze da apsorbuje i plitak je te se u susnim periodima to jako manifestuje na prinos.


Uvek najesen zaorem svu količinu NPK đubriva a AN ušpartavam. I nikada nema greške. Ne znam da li neko pamti 2000-tu godinu? Tada nije bilo kiše od ranog proleća pa sve do kraja augusta. Tada sam sa ovakvim sistemom imao prosek 3850 kg/kj kukuruza. A bilo je ovde ljudi koji su te godine imali i ispod 2000kg/kj

dicki
09-11-09, 18:38
Dicki na kom delu atara radš zemlju ? ja imam u zakupu pored 7-jula
Saljem na pp

Farmer II
09-11-09, 20:11
Ako zanemarimo biljne ostatke, onda bi (po ovim postovima do sada) idealno bilo zaorati u jesen PK, a u proleće bacati azotna đubriva,( a pošto je već bačeno PK), onda samo urea. Tako je sprečeno ispiranje azota... a žetveni ostaci kukuruza se može tarupanjem isitniti, pa zaorati, , i tako ubrzati proces raspada. >:D

dicki
09-11-09, 20:24
Ako zanemarimo biljne ostatke, onda bi (po ovim postovima do sada) idealno bilo zaorati u jesen PK, a u proleće bacati azotna đubriva,( a pošto je već bačeno PK), onda samo urea. Tako je sprečeno ispiranje azota... a žetveni ostaci kukuruza se može tarupanjem isitniti, pa zaorati, , i tako ubrzati proces raspada. >:D
Tako je i po meni. Po meni je bolje pri spartanju [ako moze pre kise]ubaciti prihranu azotom, nego u predsetvenoj pripremi.Do duse treba malo vise rada za vece povrsine...

Dragan18
15-11-09, 16:32
MAJSTORE

nisam ja rekao da kukuruz ima SLAB KORENOV sistem . AJde razmisli malo ako imas hrane na povrsini zasto bi isao u dubinu ? a u susnim periodima VLAGA je dole , A da ne spominjem da na zapadu svi Poljoprivrednici imaju navodnjavanje na svojim njivama i oni ne mogu da zamisle svoju proizvodnju bez navodnjavanja >:({

http://i38.tinypic.com/vcw3g2.jpg

Dragan18
15-11-09, 16:55
1. Koliko sam ja dao primetiti ti se nama nisi prestavio ... slobodno me Ispravi me ako gresim ...

diskusiju nastavljamo po predstavljanju >:({

Dragan18
15-11-09, 17:01
>:({ predstavi se u temi Novi clanovi >:({

tarana
15-11-09, 17:48
inače urea je prosta belačevina tj. protein i može da služi i za ishranu :D

tesko.urea je nusprodukt razgradnje belancevina ali nije belancevina.

kiraj
15-11-09, 17:49
Miroslave kapiras li Ti da se biljka nehrani mesec dva vec malo duze .a azot iz ureje je pristupacan u duzem periodu,a ne svaki cas dodavati po malo.Ko ima vece povrsine treba svakih 15 dana da kaci ciklon i da hrani usev.Treba malo i ekonomisati a ne samo teoretisati.

šandor
15-11-09, 18:39
Pricao sam sa nekim ljudima i oni kazu da nije dobro uspartavati djubrivo u red jer se onda korenov sistem ne razvija jer ima svu potrebnu hranu oko stabla , tako se pravi kontra efekat jer kukuruz ima slab korenov sistem i manje vode moze da apsorbuje i plitak je te se u susnim periodima to jako manifestuje na prinos.


Ove godine jedna parcela mi je podbacila , Baš sam mislio na ovo što ti kažeš Dragane. Uvek sam praktizovao da zagrnem an oko 100 kg ali više neću :<<> :<<> .

Kolko po vama bila najoptimalnija količina uree po kj ?? Ili da se baca an pre setve ?? ^-^

Predusev je bila šećerna repa i soja. Sad sam zaorao 150 - 200 kg MAPa. ;D} ;D}

tarana
15-11-09, 19:09
ja uvek idem ureu.ne zato sto sam ubedjen da je bolja od ana, vec zato sto je nesto jeftinija po kg azota i sto ide u manje dzakova.
kolicina? naravno Nmin metoda bi bila najbolja, ali to traje i kosta pa zato bacam "po sluhu" u zavisnosti od djubrenja i prinosa u prethodnoj godini. ove godine ce kukuruz dobiti oko 180kg/kj.
suncokret po prvi put nece dobiti nista a zito oko 130kg iz 2x (80+50)

Dragan18
15-11-09, 19:13
Brale dobro ti solis svoju zemlju, moj cale ne praktikuje bas neko preterano djubrenje sve ima svoju granicu i sa ekonomskog aspekta a i sa agrotehnickog . Da je cena kukuruza recimo min 18 din.( kao sto nije) onda bi i razmiljali da bacamo vise vestaka. Ove godine smo bacali 100 kila uree na oranje nije se imalo para za vise, ali mislim da ne bi trebalo preko nekih 250 kg da se ide. Najbolje bi bilo kad bi se analizirala zemlja da se vide potrebe zemlje za djubrivom , normalno trenutno stanje zemlje poredis sa potrebama naredne biljke.


AL kako stari ljudi kazu ono sto bacis vestaka vratice ti se barem toliko da pokrijes trosak.

Post je spojen: 1258308888________________________________________ _________
nemoj da se igras sa suncokretom, on jako izvlaci zemlju i treba da mu je dobro pod glavom

tarana
15-11-09, 19:19
dobro je to djubreno prethodnih godina a suncokret je izuzetan "lovac" na "odbegli" azot iz dubljih slojeva do kojih psenica i kukuruz ne mogu lako da stignu. nive su dobile po 200kg DAP-A (34kg azota po jutru), tako da...nek se snadje malo ako mu fali...

Dragan18
15-11-09, 19:35
ako je prethodno djubreno onda ok >:({

dicki
15-11-09, 21:23
Slazem se- samim tim se i produzava vegetacija.

mityoo
15-11-09, 21:26
inače urea je prosta belačevina tj. protein i može da služi i za ishranu :D

tesko.urea je nusprodukt razgradnje belancevina ali nije belancevina.
prosta belančevina-protein.stojim iza rečenog

Post je spojen: 1258316376________________________________________ _________


Miroslave kapiras li Ti da se biljka nehrani mesec dva vec malo duze .a azot iz ureje je pristupacan u duzem periodu,a ne svaki cas dodavati po malo.Ko ima vece povrsine treba svakih 15 dana da kaci ciklon i da hrani usev.Treba malo i ekonomisati a ne samo teoretisati.
dodavati po malo niko nije ni rekao.radi se o tome da se u urei nalazi amonijačni oblik azota NH3 što ti u prevodu znači da je biljci potrebno duže vremena da ga usvoji.to što narodski se kaže da duže deluje.e to ti je to
E bas zato je i koristim, jer ureu unesem u zemlju oko 2-3 dana pre setve, i ona pocne da deluje otprilike bas kad bi uspartavao vestak, a i za susnih leta "duzim delovanjem" pomogne biljci da lakse podnese sušu!

dicki
15-11-09, 21:41
Morali bi pomenuti i to da razbacivanjem po oranju bude manja iskoriscenost nego pri spartanju, a posao se brze uradi.

Dragan18
15-11-09, 23:47
isto kao i paljenje zetvenih ostataka " jer to oplemenjuje zemlju" koliko sam se puta toga naslusao, u vojvodini je u poslednjih 50 godina doslo do jako velike degradacije Humusa u zemljistu zbog paljenja i ne unosenja organskih djubriva i ne zaoravanja zetvenih ostataka . Paljenjem se sterilise prvi sloj od 5 cm tj. svi korisni mikroorganizmi u tom sloju se ubiju sto je jako lose zbog sledece stvari
Mikroorganizmi razgradjuju organske materije do neogranskih koje biljka koristi , ako nema zetvenih ostataka u zemlji mikroogranizmi pocinju da razgradjuju Humus kojeg ima sve manje i manje u zemlji . U jednom trenutku nestane humusa i zemlja je skroz degradirana i postane kao pesak. Naucno potvrdjeno. Oranjem se pospesuje aeracija zemlje i aerobni mikroorganizmi pocinju gore pomenutu razgradnju. (zato je nas dzoni primetio da mu bolje radja kukuruz kad vise puta ore )
ZATO PAORI NE PALITE NJIVE NEGO ZAORITE . za Backu je karakteristicno da ima oko 4% humusa u zemlji , u banatu u pojedinim delovima(gde je mocvarnije) ima oko 8% humusa (taj humus je neiskoriscen jer nema aerobnih gore navedenih procesa jer je zemlja zbijena i poplavljena vodom) . u Ukrajini ,koja je jedno vreme radila sejanje svake 2. godine , ima oko 8 % humusa u obradivoj zemlji.

Post je spojen: 1258325253________________________________________ _________
ufff sad sam otisao u OFF :){{ ::000::

Dragan18
16-11-09, 16:58
Karbamid ili urea (CO(NH2)2) je organsko azotno jedinjenje jednostavne gradje.Transformacija karbamida odigrava se u dve faze .Prvo se vrsi hidroliza karbamida do amonijum -karbonata,a zatim se amonijum karbonat razlaze na amonijak(NH4),vodu i ugljen-dioksid.


Post je spojen: 1258392052________________________________________ _________
sad sam pitao profesoricu UREA nije belancevina

Post je spojen: 1258395845________________________________________ _________
CO(NH2)2 nastaje zamenom OH gupe u karboksilnoj kiselini znaci u COOH , OH se otpusta i na to mesto prima NH2

urea se industrijskim putem dobija CO2 + NH3= CO(NH2)2 + H2O

urea izgleda ovako
http://i35.tinypic.com/jpvep1.jpg
http://i36.tinypic.com/1zcfmh0.jpg

Rastislav
17-11-09, 21:37
Urea nije belancevina i tacka.
Ti ocigledno ne znas sta su belancevine (proteini).Prvo nauci sta su aminokiseline...

jhon dere
17-11-09, 21:55
HEMIKALIJA ZA PROIZVODNJU ĐUBRIVA
Melamin, koji se koristi u proizvodnji plastike i đubriva, izaziva oboljenja bubrega, a može da ima i smrtne posledice. Beli prah sa visokim sadržajem azota otkrili su nemački naučnici 1830. godine. U Kini je stavljan u mleko kako bi se stvorio utisak da je proizvod bogat proteinima, čiji nivo se, inače, utvrđuje preko merenja nivoa azota.

Post je spojen: 1258491390________________________________________ _________
Mora da su i kinezi imali sličnog "stručnjaka"

tarana
17-11-09, 23:09
u tvom citatu se kaže ovako slušaj:Karbamid ili Urea je organsko azotno jedinjenje JEDNOSTAVNE GRAĐE.to jednostavne građe ti u prevodu znaci-PROSTA BELANČEVINA.e sad u literaturi negde piše jednostavne a negde proste građe a to ti je ISTO.UREA nastaje KAO PRODUKT RAZLAGANJA BELANČEVINA GDE SE kao proces tog razlaganja dobije tzv.prosta belančevina.UREA=PROSTA BELANČEVINA.shvataš li sada?

Edit by Branko: postovi koji nisu u vezi sa temom premešteni u off.


naporan si covece...
a pride ispadas i glup u drustvu.
sledeci tvoju logiku, razdvajanjem molekula vode ne dobija se vodonik i kiseonik nego prosta voda...
termin "prosta belancevina" ne postoji.
ili postavi linkove sa referencama za svoje tvrdnje ili daj naslov knjige u kojoj se urea pominje kao "prosta belancevina" i prestani da smaras...

Dragan18
26-11-09, 16:30
evo razjasnimo situaciju oko uree,po recima moje profesorke urea NIJE protein ,vec je najprostije (kako bi rekao MIroslav PROSTO ili najjedostavnije) ORGANSKO azotno jedinjenje. >:({

Dragan18
26-11-09, 17:00
eto , gledano sa cisto hemijske strane nije ,medjutim to sto ti sad pricas bez onog PROSTA BELANCEVINA je logicno,dakle URea sluzi za ishranu biljaka gde se u biljkama slaze u aminokiseline koje grade protein


Edit by Branko: tema dodatno pročišćena. Ako se nastavi prepucavanje, tema ide pod ključ.

don
05-12-09, 23:36
Oblik azota u urei je amidni.Urea - CO(NH2)2 nije belančevina, ali je organsko jedinjenje- prvo veštački stvoreno u 19. stoleću, ako se ne varam! Proizveo ga je hemičar Veler (tako se čita). Inače nastaje kao produkt raspadanja belančevina, pa ga naročito ima u tečnim izlučevinama životinja i ljudi (urin). Amidni oblik azota (ureu) više biljke slabo ili gotovo nikako ne koriste korenom, nego kada se urea otopljena u vodi koristi za ishranu biljaka preko lista tzv. folijarna ishrana, pri čemu ona kroz kutikularne otvore na listu za 1 do 6 sati ulazi u list i ugrađuje se u esencijalne amino kiseline od kojih nastaju belančevine. Urea nije lapiva ako ju ostavite na betonu, međutim kada je unesena u zemljište bilo direktno oranjem ili tanjiranjem ili pomoću padavina, nju koriste za izgradnju svojih tela i razmnožavanje mikroorganizmi zemljišta (bakterije, gljivice, lišajevi... koji su takođe biljke, ali niže). Taj proces pri višim temperaturama i povoljnoj vlažnosti traje brzo i obratno pri nižim temperaturama. Dakle, samo niže biljke (mikroorganizmi zemljišta) koriste ureu direktno za porast svoje populacije. Ugibanjem mikroorganizama tj. raspadom njihovih belančevina oslobađa se amonijak (NH3), koji se pretvara u tzv. amonijačni jon kojeg mogu koristiti više biljke (kukuruz, pšenica i ostale). Jednako tako obzirom da je prisutnost mikroorganizama u svakoj čestici zemljišta veće nego korenovog sistema taj amonijak pretvoren u amonijačni jon koriste novi (drugi) mikroorganizmi u istu svrhu kao i oni pre njih. Jednako tako taj amonijak može da volatizira tj. vrati se u atmosferu jer ja lapiv, a što nije ni amidni oblik azota (urea) niti nitratni ili nitritni. Doduše jeste elementarni azot koji nastaje u bezvazdušnim zemljišnim uslovima kada mikroorganizmi uzimaju kiseonik iz nitratnih spojeva (nitrata) pri čemu ostaje - nastaje elementarni azot koji je "lapiv". Da bi se, između ostalih razloga, sprečila ta pojava potrebno je ćešće površinski rahliliti (špartati, drljati..) kako bi se povećela količina kiseonika u njemu. No, ovo nije za sada trebala biti tema nego urea odnosno produkti njenog razlaganja radom mikrooganizama. U tu svrhu ću još reći i da se amonijačni azot veže za tzv. adsorpcijski kompleks zemljišta (humus) i kao takav čeka svoju dalju sudbinu koju mu određuju više ili niže biljke ili da izlapi kao amonijak. Više biljke koriste amonijačni azot u obliku amonijačnog jona (NH4+), ali on ponovnim radom druge vrste migroorganizama prelazi delom u nitritni pa u nitratni azot, kojeg biljke takođe koriste. Više biljke ga iznose iz zemljišta, a niže ga ugrađuju u svoja tela, te proces teče ponovo. Kako je naziv teme "Kako koristite ureu?" nabrojati ću nekoliko poželjnih načina primene uree u krutom stanju. Za strna žita ako je zaorana kukuruzovina poželjno je zaorati izvesnu količinu uree kako bi se sprečila tzv. azotna depresija (o tome postoji citat u ovoj temi). Za prihranu strnih žita, ako u zemljiše jesenas nije unesena dovoljna doza azota ili je ono azotom osiromašeno, povoljnije je prvu prihranu-raniju obaviti AN-om ili KAN-om jer pri nižim temperaturama strna žita više preferiraju nitrani oblik azota. Međutim, po tom pitanju postoje mišljenja koja ne prave razliku između uree i AN-a, odnosno KAN-a. Što se tiče jarih useva uzeću za primer kukuruz. Postoje navodi da je naša nauka ustanovila, a praksa potvrdila da se najveći prinosi kukuruza postižu ako se sav azot u obliku uree zaore u jesen. To je naročito efikasno u sušnim uslovima proizvodnje kukuruza ( a i ostalih useva) jer se pod uticajem zimskih i prolećnih padavina urea spusti u dublje slojeve (60 do 90 cm) u kojima i u sušnim uslovima ima više vlage, koja u tim uslovima omogućava bolje korišćenje azota. To ne treba koristiti tamo gdje postoji opasnost od zimskog odnosno prolećnog vodoležaja. Pokazano je da se azot praktički ne spušta ispod 140 cm pod uticajem padavina u našim uslovima, a sa te dubine ga korenov sistem može lako koristiti, naročito na nižim terenima gde je viši nivo podzemne vode u letnjim mesecima. Druga je situacija sa podzemnom vodom na obrončanim terenima, te je tu je još poželjnije ranije primeniti ureu. Međutim barem 1/2 uree bi trebalo primeniti u jesen pri osnovnoj obradi, a drugu polovinu što dalje od setve. Slična je situacija i sa AN-om s tim da nitratni azot iz AN-a (kojeg ima u njemu 50 %) može brže da pobegne u dublje slijeve, dok se amonijačni azot iz AN-a, kao i onaj koji nastaje kao prvi produkt razlaganja uree, veže za adsorpcijski kompleks zemljišta (čestice humusa) i tokom hladnih zimskih, jesenjih i prolećnih uslova, kada je aktivnost mikroorganizama zanemariva ili je nema, tu i ostane i čeka korenov sistem biljaka (viših) ili aktivnost mikroorganizama. Primena uree po površini pri višim temperaturama, naročito u nedostatku padavine posle primene iste, je nepoželjna jer su pri višim temperaturama veći gubici azota iz uree u obliku amonijaka. Jednako tako veće količina uree data neposredno pred setvu narušava sklop. Startno đubrenje jarih useva ureom depozitoruma za mineralna đubriva na sejalicama iz istih razloga ne dolazi u obzir. Prihrana jarih useva ureom pomoću depozitora na međurednim kultivatorima takođe iz istih razloga ne dolazi u obzir. Proističe da je zadnji rok za primenu uree mesec dana pre setve ili folijarno. Za sve ostale rokove povoljniji su AN ili na kiselim zemljištima KAN!

branko
05-12-09, 23:51
@ don

::svaka cast:: ::svaka cast:: ::svaka cast::
Za ovaj tekst.

Najzad nešto konkretno i korisno u vezi sa primenom ureje.

Ako se ikada sretnemo imaš >:({ od mene.

don
06-12-09, 00:03
Hvala, Branko.Živeo!

paorpaor
06-12-09, 00:29
Odlicno. Samo da se moze sto vise nauciti. ;D}

Zoran Kostović
06-12-09, 00:35
@don
Opširan tekst za forumaške prilike ali ga je vredelo pročitati.Za par stvari sam prvi put čuo.U svakom slučaju,korisno.Pozdrav.

abro
06-12-09, 07:47
:D
Ovo cenim. Ovo vec necemu vodi temu a i sam forum. >:({

tarana
06-12-09, 11:36
negde imam arhivirano istrazivanje u vezi momenta primene azota, ali mislim da je na engleskom.
tri varijante su bile u igri.
-nula azota (kontrola)
-sve u jesen
-pola u jesen a pola u prolece
-sve u prolece
treca varijanta je bila najbolja.

Zoran Kostović
06-12-09, 11:54
@tarana
Kakvo je stanje sa"arhivom"?Sa nestrpljenjem očekujem rezultate tog istraživanja.

IMT i ZMAJ
06-12-09, 21:10
koje mi bude pri ruci to koristim :lol:

miroslav k
06-12-09, 23:23
@don
svaka cast hvala na objasnjenju

Dragan18
07-12-09, 00:38
Oblik azota u urei je amidni.Urea - CO(NH2)2 nije belančevina, ali je organsko jedinjenje- prvo veštački stvoreno u 19. stoleću, ako se ne varam! Proizveo ga je hemičar Veler (tako se čita). Inače nastaje kao produkt raspadanja belančevina, pa ga naročito ima u tečnim izlučevinama životinja i ljudi (urin). Amidni oblik azota (ureu) više biljke slabo ili gotovo nikako ne koriste korenom, nego kada se urea otopljena u vodi koristi za ishranu biljaka preko lista tzv. folijarna ishrana, pri čemu ona kroz kutikularne otvore na listu za 1 do 6 sati ulazi u list i ugrađuje se u esencijalne amino kiseline od kojih nastaju belančevine. Urea nije lapiva ako ju ostavite na betonu, međutim kada je unesena u zemljište bilo direktno oranjem ili tanjiranjem ili pomoću padavina, nju koriste za izgradnju svojih tela i razmnožavanje mikroorganizmi zemljišta (bakterije, gljivice, lišajevi... koji su takođe biljke, ali niže). Taj proces pri višim temperaturama i povoljnoj vlažnosti traje brzo i obratno pri nižim temperaturama. Dakle, samo niže biljke (mikroorganizmi zemljišta) koriste ureu direktno za porast svoje populacije. Ugibanjem mikroorganizama tj. raspadom njihovih belančevina oslobađa se amonijak (NH3), koji se pretvara u tzv. amonijačni jon kojeg mogu koristiti više biljke (kukuruz, pšenica i ostale). Jednako tako obzirom da je prisutnost mikroorganizama u svakoj čestici zemljišta veće nego korenovog sistema taj amonijak pretvoren u amonijačni jon koriste novi (drugi) mikroorganizmi u istu svrhu kao i oni pre njih. Jednako tako taj amonijak može da volatizira tj. vrati se u atmosferu jer ja lapiv, a što nije ni amidni oblik azota (urea) niti nitratni ili nitritni. Doduše jeste elementarni azot koji nastaje u bezvazdušnim zemljišnim uslovima kada mikroorganizmi uzimaju kiseonik iz nitratnih spojeva (nitrata) pri čemu ostaje - nastaje elementarni azot koji je "lapiv". Da bi se, između ostalih razloga, sprečila ta pojava potrebno je ćešće površinski rahliliti (špartati, drljati..) kako bi se povećela količina kiseonika u njemu. No, ovo nije za sada trebala biti tema nego urea odnosno produkti njenog razlaganja radom mikrooganizama. U tu svrhu ću još reći i da se amonijačni azot veže za tzv. adsorpcijski kompleks zemljišta (humus) i kao takav čeka svoju dalju sudbinu koju mu određuju više ili niže biljke ili da izlapi kao amonijak. Više biljke koriste amonijačni azot u obliku amonijačnog jona (NH4+), ali on ponovnim radom druge vrste migroorganizama prelazi delom u nitritni pa u nitratni azot, kojeg biljke takođe koriste. Više biljke ga iznose iz zemljišta, a niže ga ugrađuju u svoja tela, te proces teče ponovo. Kako je naziv teme "Kako koristite ureu?" nabrojati ću nekoliko poželjnih načina primene uree u krutom stanju. Za strna žita ako je zaorana kukuruzovina poželjno je zaorati izvesnu količinu uree kako bi se sprečila tzv. azotna depresija (o tome postoji citat u ovoj temi). Za prihranu strnih žita, ako u zemljiše jesenas nije unesena dovoljna doza azota ili je ono azotom osiromašeno, povoljnije je prvu prihranu-raniju obaviti AN-om ili KAN-om jer pri nižim temperaturama strna žita više preferiraju nitrani oblik azota. Međutim, po tom pitanju postoje mišljenja koja ne prave razliku između uree i AN-a, odnosno KAN-a. Što se tiče jarih useva uzeću za primer kukuruz. Postoje navodi da je naša nauka ustanovila, a praksa potvrdila da se najveći prinosi kukuruza postižu ako se sav azot u obliku uree zaore u jesen. To je naročito efikasno u sušnim uslovima proizvodnje kukuruza ( a i ostalih useva) jer se pod uticajem zimskih i prolećnih padavina urea spusti u dublje slojeve (60 do 90 cm) u kojima i u sušnim uslovima ima više vlage, koja u tim uslovima omogućava bolje korišćenje azota. To ne treba koristiti tamo gdje postoji opasnost od zimskog odnosno prolećnog vodoležaja. Pokazano je da se azot praktički ne spušta ispod 140 cm pod uticajem padavina u našim uslovima, a sa te dubine ga korenov sistem može lako koristiti, naročito na nižim terenima gde je viši nivo podzemne vode u letnjim mesecima. Druga je situacija sa podzemnom vodom na obrončanim terenima, te je tu je još poželjnije ranije primeniti ureu. Međutim barem 1/2 uree bi trebalo primeniti u jesen pri osnovnoj obradi, a drugu polovinu što dalje od setve. Slična je situacija i sa AN-om s tim da nitratni azot iz AN-a (kojeg ima u njemu 50 %) može brže da pobegne u dublje slijeve, dok se amonijačni azot iz AN-a, kao i onaj koji nastaje kao prvi produkt razlaganja uree, veže za adsorpcijski kompleks zemljišta (čestice humusa) i tokom hladnih zimskih, jesenjih i prolećnih uslova, kada je aktivnost mikroorganizama zanemariva ili je nema, tu i ostane i čeka korenov sistem biljaka (viših) ili aktivnost mikroorganizama. Primena uree po površini pri višim temperaturama, naročito u nedostatku padavine posle primene iste, je nepoželjna jer su pri višim temperaturama veći gubici azota iz uree u obliku amonijaka. Jednako tako veće količina uree data neposredno pred setvu narušava sklop. Startno đubrenje jarih useva ureom depozitoruma za mineralna đubriva na sejalicama iz istih razloga ne dolazi u obzir. Prihrana jarih useva ureom pomoću depozitora na međurednim kultivatorima takođe iz istih razloga ne dolazi u obzir. Proističe da je zadnji rok za primenu uree mesec dana pre setve ili folijarno. Za sve ostale rokove povoljniji su AN ili na kiselim zemljištima KAN!


sto se tice iskoristavanja uree u zemljistu ta tvoja tvrdnja je netacna (da biljke ne koriste amonijum jon (NH4+)) ukoliko je odnos C(ugljenika)i N(azota)<25:1 (amonijum jon koriste Biljke) ukoliko je C:N>25:1 (amonijum jon koriste MIKRorganizmi ).

zasto zaoravati ureu sa biljnim ostacima u jesen (oko 70 kg)? pri razgradnji biljnih ostataka mikroorganizmi koriste taj NH4+ amonijum jon, koga na prolece u zemlji ima manje(jer su ga iskoristili mikroorganizmi) , stoga da bi nadoknadili tu zalihu koju su potrosili mikrorganizmi unosi se u zemljiste tako sto se zaore ,tako biljke posejane u prolece nece biti u nedostatku za N(azotom)

tarana
07-12-09, 09:07
http://209.85.129.132/search?q=cache:ui7B-Dkf_MAJ:frec.cropsci.illinois.edu/2009/report7/+fertilizing+corn+nitrogen+%22fall+application%22&cd=1&hl=en&ct=clnk

ovo nije ono što sam tražio, ali je rezultat isti.
primena azota u proleće je pokazala bolje rezultate.

Post je spojen: 1260173413________________________________________ _________

These data illustrate that fall N applications are
usually less effective than spring applications. In
general, fall-applied N is 10 to 15 percent less
effective than N applied in the spring. Higher N
application rates should not be used in the fall to try
to make up for potential N losses. Use of a nitrification
inhibitor with fall-applied N can improve the
effectiveness of these treatments. Most studies show,
however, that spring-applied N is more effective than
inhibitor-treated fall N when conditions favoring N loss
from fall applications develop. In (Vis. 7),
inhibitor-treated anhydrous ammonia was superior to
anhydrous ammonia when applied in the fall, but not when
applied in the spring. Spring-applied anhydrous ammonia,
however, was on the average better than the fall
inhibitor-treated ammonia. To increase the effectiveness
of fall-applied N with an inhibitor, delay the
application until soil temperatures are below 50 degrees
F.

SasaK
07-12-09, 19:40
ljudi koliko stavljate kg uree u prskalicu kad prihranjujete preko lista,kukuruz,zito,suncokret:lol:ako prihranjujete tako

mityoo
07-12-09, 19:46
ljudi koliko stavljate kg uree u prskalicu kad prihranjujete preko lista,kukuruz,zito,suncokret:lol:ako prihranjujete tako
Ja stavljam 3-4kg/kj

SasaK
07-12-09, 19:58
hvala,ja radio stalno sa kristalonom,sa ureom nikad pa bi hteo na prolece da probam sa njom,jeftinije izadje

dicki
07-12-09, 21:58
Uh, postoji mnogo razlicitih misljenja strucnjaka na ovu temu.

miroslav k
07-12-09, 22:33
ljudi koliko stavljate kg uree u prskalicu kad prihranjujete preko lista,kukuruz,zito,suncokret:lol:ako prihranjujete tako

obicno ljudi stavljaju 4. 5 kg ureje u prskalicu od 440litara. kao zbog prihrane i kao da bolje se herbicid zalepi na list. sad jer to vredi raditi ili ne nisam upucun u to.

Dragan18
07-12-09, 22:37
treba to raditi vec je bilo reci o tome ! Svako prskanje je sok za biljku ,ako se unese i jedna kolicina azota prskanjem (folijarno) sok za biljku je manji (manji je period oporavka)

tarana
08-12-09, 08:52
http://209.85.129.132/search?q=cache:Usl7Xai1npAJ:www.polj.savetodavstvo .vojvodina.sr.gov.yu/index.php%3Fname%3DMDForum%26file%3Dviewtopic%26t% 3D79+otopina+uree&cd=1&hl=en&ct=clnk&lr=lang_sr

Dragan18
08-12-09, 11:24
tarana ovo ti je dobro >:({ >:({ >:({

tarana
08-12-09, 11:31
koga zanima diskusija na konto primene azota u jesen, može da je prati ovde.
http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.sr.gov.yu/index.php?name=MDForum&file=viewtopic&p=880#880

Farmer II
08-12-09, 17:45
4,5 kg uree na prskalicu od 440 l, a ja sa njom isprskam 3,25 kj, to izađe nešto oko 1,4kg po kj, da li je to dovoljno?malo?mnogo? Do sada nisam primenjivao ovaj sistem pa se raspitujem, za sledeću sezonu prskanja ću sigurno probati.

Boki-Vl
08-12-09, 17:48
Ja stavljam 2-2.5kg po jutru, u prskalicu od 440l stavljam oko 10 kg, oprskam 4 jutara :D

kiraj
08-12-09, 17:52
Radim bez problema sa 10 kg /kj.

Farmer II
08-12-09, 17:53
Ja stavljam 2-2.5kg po jutru, u prskalicu od 440l stavljam oko 10 kg, oprskam 4 jutara :D
Da li prethodno rastopiš ureu u nekom vedru, buretu pa onda u prskalicu, ili jednostavno rokneš 3-4 lopate direktno iz džaka?Ako nije rastopljeno da li hoće da zapuši dizne?

Boki-Vl
08-12-09, 18:08
Stavim u kanti od polikolora i sipam vrucu vodu za cas se rastopi, ako se ne rastopi dobro oce da zapusi diznu

Farmer II
08-12-09, 18:18
Hvala kolega na odgovorima :D Još me zanima da li se isto tretira i suncokret i kukuruz?

Boki-Vl
08-12-09, 18:24
Da ja isto prskam i suncokret i kukuruz

Jugos
08-12-09, 20:46
Ja sam sipo oko pola dzaka?

jhon dere
08-12-09, 21:08
Ja sam sipo oko pola dzaka?
Na koliko vode ?

daner
12-12-09, 16:47
ne kontam kakav efekat ima urea i to samo 40kg u prskalici/
ja bacam 200 kg po lancu p[red spremanje i nema problema ...

Farmer II
12-12-09, 17:11
Prehrana preko lista i smanjuje stres biljke prilikom prskanja. Nije "samo" 40kg, ovi ljudi bacaju i predsetveno, a i prilikom prskanja >:D

Jugos
14-12-09, 17:54
Ja sam sipo oko pola dzaka?
Na koliko vode ?

Punu prskalicu.

Deda Lala
14-01-10, 21:37
Čitam šta ste sve napisali o ishrani i prihrani biljaka ,i moj zaključak je:MNOGIMA OD VAS JE POTREBNA P A O R S K A Š K O L A .E sad ,kako je organizovati?Ja sam sertifikovani baštovan
i baštovanski savetnik ,pa ako mogu da pomognem?.......Branko zna ko sam.
Za sada pozdrav ,Deda LAla.

miroslav k
14-01-10, 21:43
juce je bilo predavanje, nesto kao zimska skola, svake srede ce da se odrzava do kraja februara, predavao je profesor sa fakulteta, Janko Pap.
kaze za psenicu narocito sortu apache de treba obavezno dva puta prihranjivati,
jer neko od vas vec planirao da pocne sa prihraom sa ureom?

saleso
14-01-10, 22:10
ja imam posejan apac mislio sam tek krajem februara a mislio sam da bacim 100kg an-a i 100kg uree istog dana, an ce odma reagovati a urea kasnije sta mislite o tome

paorpaor
14-01-10, 23:40
Mislim da gresis. Baci AN za jedno 30-40 dana pa ureu posle toga jendo 10-15 dana i neces se pokajati. Bas sad gledam moje beleske i vidim da gde smo isli sa prehranom iz dva puta ureom bilo je bolje nego od jednom. Prva prehrana je bila 26. februara sa 100 kg/kj uree , druga 15 marta sa jos 50 kg uree. Nemoj zuriti sa prehranom ako si bacio mesano pred setvu.

saleso
15-01-10, 07:06
bacio sam 200kg po kj tri petnajstice a da umesto an-a bacim oba puta ureu

paorpaor
15-01-10, 09:32
Moze a sto da ne. Samo sa AN-om ti je jeftinija varijanta,a s obzirom da si bacio ogromnih 200 kg 3x15 ,bice ti sasvim dovoljno. An ce psenicu pre probuditi jer je on skoro odmah dostupan dostupan, a urea ce taj posao nassaviti i hraniti psenicu kad joj je najpotrebnije. Vreme upotrebe bi trebalo da prilagodis vremenskim prilikama.

miroslav k
15-01-10, 16:12
moj komsija je danas vec prihranio psenicu ureom, ja isto planiram sa ureom ali ne jos, krajem februara ako vremenske prilike dozvole,

Jugos
16-01-10, 14:55
Ja mislim da nije dobro u ovo vreme hladno prihranjivati jer vestak nece raditi zbog hladnog vremena.?
Jesam u pravu?...

paorpaor
16-01-10, 15:50
Apsolutno !

ivanm
24-01-10, 20:21
vrlo lepo i potanko sve objašnjeno na SAVETODAVSTVU --

http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.sr.gov.yu/index.php?name=MDForum&file=viewtopic&t=250

>:({

Farmer Bob
24-01-10, 22:06
bacio sam 200kg po kj tri petnajstice a da umesto an-a bacim oba puta ureu
Ne,ne.Mislim da sam i ja pisao vec o ovome,ali bolje je AN u dva puta po 100kg npr.

Farmer Bob
24-01-10, 23:01
bacio sam 200kg po kj tri petnajstice a da umesto an-a bacim oba puta ureu
Ne,ne.Mislim da sam i ja pisao vec o ovome,ali bolje je AN u dva puta po 100kg npr.
Za kukuruz i ja tako radim.Kad sam bacao sa depozitorom u redove,nisam bas dobro prosao. ":":{ ::lose:: Jest,da se manje potrosi i preciznije,ali...izgoreo kukur.Nema sad tih kisa u to vreme kao nekad. ::lose:: ::lose::

danger
05-02-10, 16:54
jel ima neko iskustva ili da bolje pitam sta vise preporucujete,rusku ili fertil ureu ili je to sve....

tarana
05-02-10, 16:58
rusku.
fertil ume da se pretvori u prasinu.

abro
05-02-10, 18:29
rusku.
fertil ume da se pretvori u prasinu.

Delimo mišljenje. :D

paorpaor
05-02-10, 18:35
Sa fertilovom ureo sto se tice prasine nikad nisam imao problema,ali zato sa NPK i vise nego problema. Ako nemas dobro izolovanu kabinu i brisace stakala mozes ici u tri lepe. {"{":

MONTOYA
05-02-10, 20:32
Mislim da gresis. Baci AN za jedno 30-40 dana pa ureu posle toga jendo 10-15 dana i neces se pokajati. Bas sad gledam moje beleske i vidim da gde smo isli sa prehranom iz dva puta ureom bilo je bolje nego od jednom. Prva prehrana je bila 26. februara sa 100 kg/kj uree , druga 15 marta sa jos 50 kg uree. Nemoj zuriti sa prehranom ako si bacio mesano pred setvu.
ali i žetva se pomerila u odnosu na pre nekoliko godina,sve ranije se vrše,pa ako ranije stigne žito valjda mu ranije treba i prihrana?

paorpaor
06-02-10, 00:11
Temperatura je glavni cinilac u ovom slucaju. Ne kazem ja da se treba drzati striktno nekg datuma ko pijan plota. Mogu ja vestak baciti i u januaru,ali ce u tom slucaju gubici uree biti veci. Bitno je potrefiti vreme a to bi znacilo da se dese sledeci uslovi: kad bacis vestak da bude suvo i da kisa padne za dan-dva i da se posle toga temperatura zemljista ne spusta ispod 8 C . U tom slucaju ce AN delovati odmah ,a urea koja je bacena 15-ak dana kasnije ce dati zitu pravu snegu kad mu je to najpotrebnije. Ovo je moja teorija potkrepljena nekom strucnom literaturom i meni je donosila dosta dobre rezultate proteklih godina. Prosle godine prosecan rod 3600 kg/kj,a predprosle 4100 kg/kj. Napominjem da sam imao prosecno 25 Kj.

diklofen
14-02-10, 20:28
Vredi li probati ujutru bacati ureju posle snega od 15-tak cm?Pošto je vedro a temperatura je oko -3 može li se očekivati da se ujutru baca bez štete po pšenicu?Mislim da će do ujutru još pasti koji stepen.

luckystrike
31-05-10, 14:42
Eh sad kad citam sve ovo mislim kako sam se debelo zaebo ^-^ ^-^
Ja sam juce na 1Ha kukuruza bacio 250kg ureje ^-^ Bacao sam rucno ili sto bi Vi rekli pod struk direktno.

paorpaor
31-05-10, 18:16
Sa ureom si debelo zakasnio,da si bacao An jos nekako,ali urea sad je cisto bacanje para.

zorancile
31-05-10, 19:30
Koliko može da stoji urea u džakovima? Jel ima neki rok upotrebe? Ostalo mi je malo od prošle godine, a i ove mi više neće trebati...

zmaj
01-06-10, 15:14
koliko staviti uree za folijarnu prihranu kukuruza po hektrü :D

isidor
01-06-10, 15:17
pa mozes slobodno pet posto za kukuruz provere

koliko staviti uree za folijarnu prihranu kukuruza po hektrü :D
no Pa tri posto slobodno ,provereno .A ja sam isao i sa pet pa mu nista nije falilo pogotovo sto ima puno vlage

isidor
01-06-10, 15:48
urea do 10% ide,pšenica čak podnosi i veću koncentraciju ali do 10%slobodno može da ide posebno u kukuruzu >:({
Sa 10 posto prosle godine sam po liscu kukuruza dobio ozegotine ,kukuruz je vec bio povelik .
Na srecu mu nista nije falilo

Post je spojen: 1275367837________________________________________ _________
Nego jeli neko upoznat kako se ureja ili tacnije azot iz ureje ispira u dublje slojeve usled ovih kisa

Post je spojen: 1275400261________________________________________ _________
To me vise brine

paorpaor
01-06-10, 16:20
Treba oko 700 mm da padne da bi azot bio izvan korenovog sistema.

amac86rs
01-06-10, 18:50
Treba oko 700 mm da padne da bi azot bio izvan korenovog sistema.

Odakle ti ta informacija ^-^,mislim da nije bas tako

paorpaor
01-06-10, 18:59
Imam negde zapisano,potrazicu pa cu okaciti. >:D

amac86rs
01-06-10, 19:23
mislim da se on nepresteno ispira,u Vojvodini prosecna kolicina padavina iznosi oko 620 l/m2 po toj racunici nebi morali da ga prihranjujemo azotm. Aj vidi bas me zanima

paorpaor
01-06-10, 20:32
Ova cifra je sigurno,ako nista jako blizu,a i dosta zavisi od tipa zemljista.

zorancile
01-06-10, 21:06
Znači ova kiša ne može da ga spere van domašaja biljke.

paorpaor
01-06-10, 23:04
Za sad ne,ali ko zna kakvo nas leto ceka :'({ 8) :'({ 8)

dejan 77
26-09-10, 01:30
koliko se secam sa ureom je problem vise sa isparavanjem azota nego sa ispiranjem strucnjaci iz sfrj (znamo na kom su oni nivou bili)preporucivali su je za zaoravanje zbog svoje neispirlivosti . i ona u sebi ima biurita na to treba obratiti paznju koliki je procenat u njoj, kada se radi folijalna prihrana. a prihrana u paranje ureom moze da produzi vegetaciju ,to je ok ako je godina suva ,ali ako je kao ova koja ce vlaga biti?i koja je tu zarada

zorancile
26-09-10, 21:07
Zaoravanje u jesen?

bojcetic
26-09-10, 21:19
Mislim da je bolje na prolece nego na jesen, mada...
Na prolece je bolja kad je kisna godina, dok kad je susna godina je bolje u jesen pod brazdu. Zasto? Zato sto se azot potiskuje u zemljiste usled kise. Dakle ako nema kise optimalo je da se zaore kako bi bio na sto vecoj dubini da ga koren biljke moze usvojiti. Ako ima kise onda je bolje na prolece pa kad kise padaju potiskace ga i opet ce doci u optimalnu dubinu za korenov sistem biljke. Ove godine su kod rodjaka repe losije na onim njivama gde je kompletno djubrivo zaurano u jesen 2009te dok na parcelama gde je urea pacena predsetveno je daleko bolje stanje.

zorancile
26-09-10, 21:31
Pošto je ove godine bilo previše kiše verovatno nam je sav azot duboko u zemlji. Da li bi onda bilo bolje da ove godine zaoremo ureu?

bojcetic
26-09-10, 21:39
Hmm... To sad sve zavisi od sledece godine. Kukurz ima jako dubok koren tako tu nije problem ako azot padne duboku u zemljiste. Ja cu zaorati NPK sad, a na prolece bacati ureju.
Zaoravanje ureje po meni ima smisla jedino ako sledeca godina bude EKSTREMNO susna, u svim ostalim situacijama mi bacanje ureje pod spremac deluje kao bolje resenje.

zorancile
26-09-10, 21:54
U nekoj temi je član Diklofen napisao da više neće u jesen da zaorava NPK. Ove godine je radio neke analize i nije bio zadovoljan. ^-^

bojcetic
26-09-10, 22:06
NPK pacati pod spremac nema razuma, jer ce biljka tek sledece godine moci da koristi fosfor i kalijum kad se preore njiva pa P i K budu na 25-30cm dubine. Ako se baci pod spremac P i K budu na max 10cm sto nije dovoljno.
Jedino sto mi pada na pamet zasto on to tako radi je da postigne bolju pomesanost zemlje i djubriva, jer prvo ide spremacem pa plugom na jesen time dobije da u sloju od 30 cm ima bolje rasporedjeno djubrivo. Najbolje da nam kolega Diklofen odgovori, ako prati ovu temu?
Ja ostajem pri tome da je za osnovno djubrivo najbolje vreme primene neposredno pred doboko jesenje oranje, a za ureu/an/kan predsetveno.

dejan 77
09-10-10, 08:31
pk djubriva se zoravaju zbog teske pokretljivosti fosfora i kalijuma uzemljistu koja iznosi do 3 cm godisnje.a zaoravanje ureje ima smisla i zbog brze razgradnje bio mase sa kojom se azot iz djubriva veze i stvara se organski vezan azot koji je ne vodoispirljiv.dok se na parcelama na kojim nema dovoljno azota za taj proces javlja glad za azotom.an nikako ne zaoravati .

tarana
09-10-10, 13:02
pk djubriva se zoravaju zbog teske pokretljivosti fosfora i kalijuma uzemljistu koja iznosi oko 3 cm godisnje.

1mm godisnje

Jugos
21-10-10, 18:59
Jel za soju dobro baciti 3x15,pre spremanja?

branko
21-10-10, 19:03
Jel za soju dobro baciti 3x15,pre spremanja?


Za soju ti ne treba nikakvo đubrivo.
Mnogo je važniji tretman semena nitraginom.

Dolovac
21-10-10, 19:13
Ja imam NP 20:20 kad to treba bacati ^-^ mislio sam na prolec al sada citam vasa misljenja pa se dvoumim

KishRobert
21-10-10, 19:14
Ja imam NP 20:20 kad to treba bacati ^-^ mislio sam na prolec al sada citam vasa misljenja pa se dvoumim

cim mozes u njivu ti baci pa zaori.

bojcetic
21-10-10, 19:48
@branko
Kojom kolicinom nitragina tretiras soju? Ja jednu kesicu na 50kg, probao bih sa duplom merom? Sta mislis?

Dolovac
21-10-10, 19:57
Ja imam NP 20:20 kad to treba bacati ^-^ mislio sam na prolec al sada citam vasa misljenja pa se dvoumim

cim mozes u njivu ti baci pa zaori.
hvala >:D

zorancile
21-10-10, 19:58
Jel za soju dobro baciti 3x15,pre spremanja?

Ja sam prošle godine na jednoj njivi od 4 kj bacio 200 kg na 1/2 kj , pa sam onda na ostala 3,5 kj smanjio pa sam bacio 200 kg/kj . Soja je bila potpuno ista, nije se videla nikakva razlika ni u masi ni u prinosu. Prošle godine je bilo jako malo kiše kod nas, možda zato?

Jugos
21-10-10, 22:17
Jel za soju dobro baciti 3x15,pre spremanja?


Za soju ti ne treba nikakvo đubrivo.
Mnogo je važniji tretman semena nitraginom.

Bas tim tretmanima sa nitraginom nisam video nikakve razlike s tretiranim semenom i ne.Tako da iduce godine razmisljam da ne upotrebljavam a imao sam i druge nacine bilo je i sa vodom i sa slavolom ko ce ga znati.Znam ljude koji nisu nikad farbali a imaju dobru soju.Naravno ako uzimam semensku robu onda pomesam al ovako ga izgleda necu vise upotrebljavati.Moje iskustva pokazuju da treba neki vestak za soju..(ipak je ovo tema za ureu sorry)

dejan 77
22-10-10, 14:07
soja je azotofixator dodavanjem nitragina (mikrorganizama azotofiksatora) se pobolsava i osigurava azotofiksacija ,nitragin se dodaje i na parcelama gde dugo nisu gajene biljke azotofixatori,a i u startu soja odlucuje dali ce koristiti azot iz zemljista ili od azotofiksacije .njoj je u startu potrebna mala kolicina azota zato netreba koristiti ureju(produzeno dejstvo) za djubrenje soje,vec an ili kan koja su trenutno dostupna.uz to je obavezno osnovno djubrivo. malo smo prosirili temu ako ne stavis nitragin rizikujes da ti soja trosi azot iz zemljista.

zorancile
22-10-10, 17:28
nitragin se dodaje i na parcelama gde dugo nisu gajene biljke azotofixatori,


Da li se ovo odnosi na ostale kulture: pšenica, suncokret, kukuruz?

dejan 77
22-10-10, 17:44
mislis na tretman nitraginom? tretman nitraginom ide samo na azotofiksatore.

tarana
22-10-10, 18:19
par puta sam koristio nitragin na pasulju i nisam primetio nikakve efekte.

Dragan18
22-10-10, 22:19
Jel za soju dobro baciti 3x15,pre spremanja?


Za soju ti ne treba nikakvo đubrivo.
Mnogo je važniji tretman semena nitraginom.

NIje tacno, za soju je potrebno 150 kg An-a ili KAN-a u zavisnosti od PH vrednosti zemljista. I to predsetveno neposredno pred setvu.

sasa22
22-10-10, 22:31
NIje tacno, za soju je potrebno 150 kg An-a ili KAN-a u zavisnosti od PH vrednosti zemljista. I to predsetveno neposredno pred setvu.

bez grama bilo kog djubriva prosek na 4 parcele 12kj nesto ispod 26 meteri.Moja iskustva sa azotom su potpuni kontra efekat.Mnogo mase malo zrna, tako da se apsolutno slazem sa Brankom samo nitragin.Za soju, po meni, njiva bez korova i eventualno nesto preko lista ali u vise tretmana

Dragan18
22-10-10, 22:48
soji je azot potreban samo u ranim fazama porasta(ajde da kažem nekih do mesec dana)dok nije obrazovala kvržice na korenju.posle toga ima mogućnost da sama vezuje atmosferski azot preko njenog soja bakterija i da ga iskorišćava.ako nema tog soja bakterija u zemljištu onda nemože doći ni do stvaranja kvržica na korenju.da bi se to izbeglo i osiguralo seme se PREVENTIVNO ZARAŽAVA određenim sojem bakterija za soju,za lucerku,za svaku leguminozu određeni soj bakterije >:({ >:({

bravo.

Dragan18
22-10-10, 22:54
zato sam napisao AN ili KAN jer je direktno dostupan biljci odmah po unosenju u zemlju.

Post je spojen: петак, 22. октобар 2010. 15:58:19 CDT_______________________________________________ __
20-30 dana pre setve ?

Dragan18
22-10-10, 23:02
jos plus ako je zakiseljeno zemljiste pun pogodak.

dejan 77
24-10-10, 09:11
urea moze samo u jesen na strniste za soju da bi efekat bio ok. a uprolece nikako zbog produzenja vegetacije i daljih problema

branko
24-10-10, 23:46
Ako je soji manji rod bez azotnih đubriva, ond mi nije jasno kako sam ove godine postigao prosek od 2300kg/kj, što nije ni malo ispod prosečnog roda? A bez trunke đubriva, ali sa dva tretmana folijarnim đubrivom.

Dragan18
24-10-10, 23:48
Ako je soji manji rod bez azotnih đubriva, ond mi nije jasno kako sam ove godine postigao prosek od 2300kg/kj, što nije ni malo ispod prosečnog roda? A bez trunke đubriva, ali sa dva tretmana folijarnim đubrivom.

Verovatno jer ti je zemlja bila nadjubrena stajnjakom vise godina.

branko
25-10-10, 00:01
Naprotiv, parcela gde su prinosi bili najbolji stajnjaka nije videla preko deset godina.

dejan 77
25-10-10, 00:43
a vestacka djubriva proteklih godina?

branko
25-10-10, 08:15
a vestacka djubriva proteklih godina?


E, tu verovatno leži odgovor, jer godinama redovno zaoravam po 200kg NPK + prihrana 100kg po jutru. :D

tarana
25-10-10, 08:46
par puta sam koristio nitragin na pasulju i nisam primetio nikakve efekte.
svaki biljka azotofiksator ima različit soj bakterija,tako da pasulj ima svoj soj bakterija,soja svoj,lucerka svoj,grašak itd.........

znam.koristio sam ono što sam na institutu dobio.
efekat = nula.

dejan 77
25-10-10, 10:55
radio si oglede na istoj parceli?

tarana
25-10-10, 11:08
radio.

dejan 77
25-10-10, 11:30
a vestacka djubriva proteklih godina?


E, tu verovatno leži odgovor, jer godinama redovno zaoravam po 200kg NPK + prihrana 100kg po jutru. :D
3* 15 treba vise godina da se razlozi oko 3 zaboravo sam koliko procentualno svake godine a azot ti je verovatno organski vezan iz predhodnih godina .tako da si ubo dobitnu kombinaciju, samo napred .a uradi i analizu pa ces sve to potvrditi i onako je besplatna.

Post je spojen: 1287999094________________________________________ _________
pa kako znas da je efekat 0?

tarana
24-11-10, 10:20
Is Urea a Slow-Release Form of N?
Because of the fact that urea must be converted to ammonium and nitrate nitrogen for its use by plants, some people describe urea as being a "slow-release" form of N. Field performance data show this is not the case. The conversion of urea-N to ammonium-N and on to nitrate-N is rapid, and under Kentucky's soil, climatic, and cropping conditions is not considered to represent a "slow release" of N either for application to fallow land ahead of the intended crop, for application at or after time of planting, or for application onto grass sods
u prevodu: urea se uopšte ne razlaže sporo.

Post je spojen: 1290540589________________________________________ _________

High soil pH also stimulates volatilization losses as shown in Table 2. Ten percent of the N in urea left on the soil surface for 4 days may be lost through volatilization when the soil pH is 6.0. At pH 7.5, volatilization losses double to 20% when urea is left on the soil surface for 4 days
ureu treba što pre inkorporirati.
ako je ph zemljišta 6 za 4 dana 10-ak % može da "ode" u vazduh.
sa ph=7.5 gubici su 20-ak % za 4 dana.
---------------------
gubici će biti veći za ureu koja nije inkorporirana, ako je zemlja vlažna a temperatura veća od 15 stepeni.

Post je spojen: 1290566063________________________________________ _________
evo jednog drastičnog primera.
ph=7
temperatura preko 24 stepena
10 dana urea stoji na površini i ne inkorporira se
gubici 40%

Post je spojen: 1290592046________________________________________ _________
koga zanima, a zna engleski, više info na sledećoj adresi:
http://webcache.googleusercontent.com/search?hl=en&start=20&q=cache:IhIp_aE8QyEJ:http://www.ivorychem.com/products/UREA46.pdf+%22Soil+Conditions%22+urea&ct=clnk

vitezbb
27-11-10, 16:16
tarana
onda po tvome ureju treba baciti na dan sertve ili eventualno dan ranije ako sam dobro razumeo.Obljasni malo konkretnije molim te jer su moje njive sa ph 7,4

pidikanac
27-11-10, 19:36
evo jednog drastičnog primera.
ph=7
temperatura preko 24 stepena
10 dana urea stoji na površini i ne inkorporira se
gubici 40%

čovek lepo kaže da su gubici samo u slučaju da se urea ne inkorporira što znači da treba da se zatrpa setvospremačem ili drljačom

dejan 77
30-11-10, 10:13
u urei imas 23 %azota koji je trenutno dostupan,i koji moze da ispari na suncu ako se ne inkorporira, i 23 %koji ima usporeno dejstvo. tako da produzava vegetaciju .ovo su podaci za ruska i nasa djubriva.obratite paznju na sadrzaj biurita<1%

Chille
14-12-10, 19:25
ureja sadrzi 46% N koji je u obliku karbamida koji se hidrolizuje do amonijaka(dostupna biljkama ali slabo pokretan) zatim se taj amonijak prelazi u nitratni oblik(ako je temperatura zemlje veci) koji je pokretljiv po profilu. Znaci da moze se koristiti u jesen ako su zime hladne i u prolece startno ili za prihranu. Bitno je da ima duzeno dejstvo i salbije se ispira od an-a ili kan-a.

Ranko Cuvrk
02-01-11, 23:02
EEEE ... sad mi je jasno sto Americki farmeri imaju velike prinose kukuruza,mi kupujemo i bacamo vjestaka u zemlju a oni nam posalju kisu ........ a onda se ameri hvale sa prinosima, lako je tako kurvanjski ... ::lose::

Dragan18
02-01-11, 23:41
ureja sadrzi 46% N koji je u obliku karbamida koji se hidrolizuje do amonijaka(dostupna biljkama ali slabo pokretan) zatim se taj amonijak prelazi u nitratni oblik(ako je temperatura zemlje veci) koji je pokretljiv po profilu. Znaci da moze se koristiti u jesen ako su zime hladne i u prolece startno ili za prihranu. Bitno je da ima duzeno dejstvo i salbije se ispira od an-a ili kan-a.

Prakticno gledano, sva mesana djubriva sadrze u sebi Azot u obliku karbamida da ne bi bilo ispiranja u nepristupacne slojeve.

garisa
03-01-11, 12:48
Najefikasnije korišćenje UREE je kada je temperatura od 0-10 stepeni Celzijusa. U tom opsegu nema gubitaka amonijaka iz nje. Amonijak se gubi bila ona na površini ili u zemljištu. Ovo su podaci sa američkih univerziteta. Kod nas, koliko znam nije niko merio. Potrebne su hvataljke za amonijak na jednoj vrlo jednostavnoj aparaturi. Pokušaću da uspostavim vezu sa profesorom koji to radi pa da se uspostavi takav ogled. Do nedavno sam i ja bio pobornik da se urea koristi po hladnom vremenu, ali poslednjih godinu i više dana to ne praktikujem da preproručujem. >:D
Naravno, kod predsetvene pripreme potrebno je da se paralelno sa primenom uree, predsetveno, vrši i priprema kako bi se gubitak smanjio na najmanju meru. ::namigivanje::
Danas se koristi urea koja ima inhibitor ureaze kako se ne bi vršilo "stvaranje" amonijaka. Ovo sredstvo se može dodavati i u "kućnoj radinosti". Njegova registracija kod nas košta oko 5000 eura (u agenciji za registraciju hemijskih prozvoda) ali bi se isplatila.
Moja je preporuka da se koristi urea na pomenutim temperaturama za prihranu pšenice, 0-10 step. C. Naravno prvo pogledajte prezentaciju koliko je potrebno da se na određenim temperaturama urea transformiše do oblika koje koristi biljka. Ako planirate ranu primenu azota po hladnom vremenu zapitajte se: ko će ga koristiti? Prezentacija je na ovom portalu!
Oko ispiranja da se razumemo: ako padne 100 l/m2 kiše nitrati se spiraju: peskovita zemljišta do 75 cm, ilovasta do 55 cm a glinovita do 35 cm. Proveravano. A temperatura je posebna priča, a utiče na to koliko ima nitrata dostupnog u zemlji. Sve se lako meri i da se naučiti i koristiti. Treba hteti!
Gariša. >:({

markodjurdjevic
06-02-11, 17:16
Moze li mi neko reci da li je dobro bacati mesano djubrivo pred sejanje, odnosno zatanjirati, s obzirom da ga nisam zaorao na njivama gde se seje kukuruz ili soja?

garisa
13-02-11, 12:09
Nemoj koristiti, mešano min. hranivo, pre setve po celoj površini, samo se azot spušta dok se kalijum pomera max. 5 cm a fosfor se ne pomera.
Gariša.

mickey
06-03-12, 23:41
a ako zemlja ima od 4 do 5 pH vrednost,kakva je to zemlja,na skali od 1 do 10?

bojcetic
06-03-12, 23:51
Kisela, treba da djubris sa KAN-om, nikako AN ili UREU.

talianu
06-03-12, 23:59
a ako zemlja ima od 4 do 5 pH vrednost,kakva je to zemlja,na skali od 1 do 10?
ph skala je 0-14 a ne 0-10
ph 0-<7 je kisela
ph 7 neutralna
ph >7-14 bazna sredina

bojcetic
07-03-12, 00:08
Mislim da je mickey mislio da ocenimo kvalitet zemlje na nekoj zanisljenoj skali od 1 do 10. ^-^

mickey
07-03-12, 00:13
sa,na ocenu sam mislio jer nisam znao tabelu pH vrednosti. 2009 god sam nosio zemlju na ispitivanje i u proseku mi je vrednost zemlje izmedju 4 i 5 Ph,i dobijena je srazmerna kolicina kreca i razbaceno je po skidanju zitarica i zaorano,raspitujem se podjednako za ponovnu kontrolu zemljista ali sam nestrpljiv pa me zanima kolko li se zamlja poboljsala....

talianu
07-03-12, 00:20
Ne možeš na osnovu ph vrednosti odrediti kvalitet zemljišta.
koliko imaš humusa?

mickey
07-03-12, 00:50
poslao sam ti pp poruku da ne skrecemo mnogo sa teme zbog ostalih...

kiraj
21-03-12, 17:27
Počeli sa rasturanjem uree za suncokret i kukuruz.Rumunska ,odlična.
https://lh3.googleusercontent.com/-CW5iEREQczw/T2n5VGPVGwI/AAAAAAAADWU/MUSCTRUf_6M/s800/P3010027.JPG

https://lh5.googleusercontent.com/-Z1CHNmUYhsY/T2n5V2-QZnI/AAAAAAAADWc/PenLAdud0Xg/s800/P3010028.JPG

duki78
04-06-12, 21:14
Da li bi bilo dobro naprimer da se zaore u jesen 200kg/ha NPK..u prolece 100kg ureje i u spartac 100kg KAN...??.....pozdrav

micko021
04-06-12, 21:29
Naravno da bi bilo dobro, to je jedino ispravno djubrenje. Samo bi trebao uraditi analizu zemljista i po uradjenoj analizi djubriti odgovarajucim djubrivima u odgovarajucoj kolicini.

branko
10-06-12, 08:38
Kada se ima u vidu da napr. kukuruz ide sa korenom jako duboko u zemlju, pretpostavljam da ne bi bilo značajne razlike ni da se sve đubrivo, dakle i NPK i UREA, razbaca pod jesenju brazdu. A ne verujem da bi padavine toliko duboko isprale azotna đubriva da koren ne može dopreti do njih.

bojcetic
10-06-12, 10:15
@branko
Slazem se da ne bi bilo razlike. Samo jedna stvar je tu zanimljiva Lkl{{ U jesen pre oranje kad vidim kako sam razbacao 80-90e/kj NPK nije mi bas svejedno, jos da odmah zaorem i Ureu (160-200kg/kg tj 70-90e), srce ce mi preskociti. Ovako mi nekako lakse na dvaput po manje Lkl{{

ljusha
20-11-12, 17:53
http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/3726

savato
20-11-12, 18:10
Znaci bice azota ostalog od prosle godine,taman je sada dosao na pravu dubinu...Icicu maksimalno 140-150 kg Ureje po k.j za svaki slucaj

ljusha
20-11-12, 18:19
Ako sam ja dobro razumeo, razbaciti pola potrebnog azota pre jesenjeg oranja u obliku
uree, a pola mesec dana pre setve u obliku AN-a (pod sve prolećne kulture)!

Jug
26-11-12, 12:13
Juce jedan poljoprivrednik u mom kraju prehranio psenicu sa UREOm 250 kg. \ ha. Pitao sam zasto tako rano njegov odgovor je bio ;zato sto sada postoje dva godisnja doba i da ce na prolece baciti KAN preko psenice.Videcemo sta ce i kako biti.

kanački
26-11-12, 13:59
i ja sam pricao sa dosta ljudi koji ce sada baciti ureu , jedan deo, ostatak na prolece... iskreno, nisam citao ovu temu unazad, mozda je neko pisao o prednostima

Sent from my ALCATEL_one_touch_990 using Tapatalk 2

worm
26-11-12, 14:36
I kod nas neki sad bacaju ureu na psenicu, oko 50kg po jutru ako sam dobro slusao

bikacan
26-11-12, 23:24
Koliko ce se iskoristiti kad padne na suvu zemlju, a nema kise?

MOMOSARIC
26-11-12, 23:46
Da ali negdje sam pročitao da pšenica sa više azota prije zime teže podnosi zimu tj lakše izmrzava . Laički kad gledaš , "sočniji " list pšenice sada , sa više vlage u sebi , a kad dodje minus dal je to dobro?

marko22
27-11-12, 09:52
Ma kako crno dobro. Pokrenu se procesi sa amino kiselinama, i to sto kazes dolazi do viska vlage, itd. Moze to mozda da prodje i dobro, ali je rizik.

prnjavor3
27-11-12, 10:47
nikad do sad nisam bacao prehranu u jesen pa neću ni sada,ja neznam šta je tim ljudima.šta oni misle pa i pšenica spava zimski san,još malo će danas sijat sutradan prehranjivat a za 15 dana kombajit

- - - - - - - - - -

a što se tiče đubrenja urejom ja je bacam samo po žetvenim ostacima prije oranja.Za kukuruz idem 250 do 300 DAP na 1/ha u proljeće oko 200 ha 3x15 u brazdu i + 200 ha u sijaču.kasnije 2x prehrana 1x urea i 1x KAN ukupno 300/ha tako da ispod 1t/ha nikad ne praktikujem.A pšenica u jesen 7x20x30 2ookg/ha i dvije prehrane u proljeće ukupno 300/ha + uz špricanje hrana preko lista pretežno je to otopljena urea

MOMOSARIC
27-11-12, 17:11
Od toga se iskoristi jedno 30%.

worm
27-11-12, 17:18
Krljate vi svi previse vestaka meni se cini. To je samo uzaludno bacanje para. Jel to na osnovu analiza takva prihrana ili odokativno

prnjavor3
27-11-12, 18:00
probavo sam sa manjim količinama i prinosi su tanki,kod mene je zamlja slaba.Moje parcele sam radio analize i radim po njima a 70% su u zakupu tako da nemogu planirati nešta dugoročno na njima nego izvlačim iz njih maksimum

- - - - - - - - - -

ajd sad savjet,unišo sam u jednu parcelu jesenas i poorao za kukuruz.Zaoro sam 600kg DAP-a parcela je 2,6ha kako bi vi đubrili na proljeće.pred kultura je bila ovas ili ti ga zob

German hunting terrier | Jagdterrier