Тема је одлична само је јадно како се држава површно односи на стварању услова за развој.
Досадашњи закони су катастрофални а тек овај што се спрема нема никаквог смисла.
Сеоски туризам лута, никако да се дефинише, те етно, те рурални, те агро, те свакако...
Невероватно је колико ће људи рећи: па шта, све је то једно те исто. Али није, сви ти називи имају своја значења и њихова неписмена употреба доводи у тешку заблуду кориснике.
Уместо да људе охрабре да у оквиру својих свакодневних послова пружају услуге смештаја и гошћења они им задају бесмислене главобоље, услове и категоризације и на тај начин фаворизују оне имућније да утроше новац у трци за кичерајем или оне наивне да се до гуше увале у кредите и да од својих интимних одаја праве копије "хилтона" јер су млађани динкић и његов посилни секретар горан петковић тако замислили туризам на селу.
Пример: док се државни чиновници нису умешали (а умешали се само из похлепе) пионирски почеци сеоског туризма су имали и смисла и душу. Све аутентично, примитивно, топло и срдачно, јефтино, што је циљ. Кад су ти надобудници (понављам: из похлепе) решили да "помогну развој" села, почеле су да ничу конфузне грађевине са сателитским антенама, саунама, базенима... категоризације, фискализације и погледајте сада цене у тим чардацима ни на селу ни у граду. А може ли бити спокојног одмора у "домаћинству" са десет соба за госте.
Извињавам се на исказаном гневу у тако племенитој теми, саветујем свима да се упусте у тај посао али људски, сељачки и домаћински, једну породицу може свако угостити пуним срцем, све преко тога је бизнис, краткотрајна еуфорија и бесконачна трка типична за живот потенцијалних корисника - гостију.