Bibliotekar
Banned
Za mene je, i danas, neshvatljiv prizor koji sam video u prasilištu izvesnog gazde u Vojvodini (verovatno je ova pojava hronična bolest i šire: diljem Srbije, Balkana i belog sveta - kumulativno posmatrano).
Naime, ima tome već 16 godina, odveze mene potencijalni investitor na imanje (prevoz: luksuzni mercedes, noviji krš od polovnjaka).
Da skratim priču...
U prasilištu, ukraj savremeno opremljenih boksova za prašenje krmača i odgoj prasadi, na slami, zateknem prljavo posteljno rublje. Gazdarica imanja, videvši moj nemi, zabezeknuti pogled, kratko je rekla: MORAM, OVIH DANA, da MU malo properem rublje.
Jasno je, kao plavo Nebo u podne, da smo se ćutke rastali i da NIŠTA nije bilo od dalje saradnje.
(Imao sam besplatan prevoz natrag u Zemun, gde sam tada stanovao... a tamburaši, ručak, kulen, riblja čorba: ni pomena.)
p.s.
Uvek mi je muka kada se setim ove pripovesti.
Naime, ima tome već 16 godina, odveze mene potencijalni investitor na imanje (prevoz: luksuzni mercedes, noviji krš od polovnjaka).
Da skratim priču...
U prasilištu, ukraj savremeno opremljenih boksova za prašenje krmača i odgoj prasadi, na slami, zateknem prljavo posteljno rublje. Gazdarica imanja, videvši moj nemi, zabezeknuti pogled, kratko je rekla: MORAM, OVIH DANA, da MU malo properem rublje.
Jasno je, kao plavo Nebo u podne, da smo se ćutke rastali i da NIŠTA nije bilo od dalje saradnje.
(Imao sam besplatan prevoz natrag u Zemun, gde sam tada stanovao... a tamburaši, ručak, kulen, riblja čorba: ni pomena.)
p.s.
Uvek mi je muka kada se setim ove pripovesti.
