Prihranjivanje pšenice

U osnovnoj školi se uči da ako grmi dok pada kiša neki procenat azota se veže za kapi kiše.
Ima nešto i u vezi snega, ali sam zaboravio tačno šta, nešto u vezi kiseonika? :sta:
 
Planiram ujutru da krenem sa prihranom ima dosta snega tako da verujem da će se lepo razbacivati.Šta vi mislite jel radio neko danas osim paorpaora?
 
Nisi ti druže uopšte ispao glup.Čak naprotiv.Ja bih voleo da ovi novoučeni poljoprivrednici malo o tome razmisle pre nego izlete sa komentarima.
Postoje mnoge komercijalne upotrebe vezivanja azota, uključujući cijanamidski proces za proizvodnju amonijaka, lučni proces za azotnu kiselinu, i Haberov proces u kome se amonijak sintetizuje pomoću direktne kombinacije azota i vodonika.
Treba pročitati neke radove Prof. Dr.Ilije Komljenovića
 
Izvori dobijanja azota su sledeci :

1. iz prirodnih naslaga
2.iz uglja- suva destilacija pri fabrikaciji svetleceg gasa i koksovanjem uglja kao sporedni produkt
3. vezivanjem atmosferskog azota za karbide metala (kalcijum cijanamid)
3.sinteticka proizvodnja NH3

Posto se azotna djubriva u danasnje vreme u vise od 90% slucajeva proizvode iz sintetickog amonijaka proizvodnja je sledeca.
potrebna su nam dva elementa vodonik H i azot N

Dobijanje Vodonika:
dobij se prevodjenjem vodene pare preko uzarenog koksa koji se zagreva uduvavanjem vazduha u koks.
C+ 2H2O -----> CO2 + H2

2. drugi nacin je iz prirodnog gasa, tj. metana u ovoj hemijskoj reakciji se dobija vodena para i pritisak

CH4 (METAN) + H2O -------> CO (UGLJEN MONOKSID) + 3H2 + ENERGIJA

CO (monoksid se vraca ) + H2O -----------> CO2 + H2 + energija

3. Vodonik se moze dobiti i elektrolizom vode medjutim potrebna je velika kolicina elektricne energije
H2O -----> H2 + 1/2 O2

Proizvodnja azota
1. Proizvodi se prevodjenjem vazduha preko uzarenog koksa
4N2 + O2 + C -----> 4N2 + CO2


2. drugi nacin je frakcionom destilacijom vazduha na osnovu razlike u tacki kljucanja azota i kiseonika. Azot kljuca na -195,8o C a kiseonik na -183oC


Sinteza amonijaka
N2 + 3H2 -----> 2 NH3 + energija
PRI TEMPERATURI 400-500 oC i pod pritiskom od 20,27 MPa i u prisustvu KATALIZATORA

Da li treba i istorijat proizvodnje azotnih djubriva ?
Godisnje azotofiksatori u zemljistu fiksiraju oko 5 kg cistog Azota . Sto se tice elektricnog praznjenja to je tacno na taj nacin moze dospeti neznatna kolicina cistog Azota u zemljiste.
Preko snega ne moze dok neko ne dokaze suprotno hemijskim formulama.

ONO STO JE MOGUCE , A TO JE DA JE SMANJENA ( ILI JE NEMA ) VOLATIZACIJA I EROZIJA VETROM UKOLIKO JE SNEG POKRIO ZEMLJU te su zbog toga manji gubici azota dok je sneg prisutan.
 
Dragan18 je napisao(la):
diklofen je napisao(la):
Miroslave nek se tebi Dragan 18 smeje koliko hoće ali ti si u pravu.
Prilikom kristalizacija (smrzavanja) vode pri padu na zemlju određeni deo atota iz vazduha se vezuje u te kristale.Mi te kristale zovemo sneg.Sad me mrzi da tražim ali se tačno zna koliko kg snega(cm) koliku količinu azota unosi u zemljište prilikom topljenja.
Kliknite za proširenje...
Bas me zanima, mora da je to neko novo kruzenje azota u prirodi. U kom obliku "pada" azot u zemlju ?
Kliknite za proširenje...
prilikom kristalizacije sneg pokupi po koju suspendovanu česticu iz lufta.
kao i kiša.
pitanje kol'ko suspendovanih čestica u vazduhu ima.
tamo gde je sagorevanje fosilnih gorirva veće, više je i azota.
pošto kupio po to prod'o.
oguglaj na temu snow + nitrogen.
 
ZRENJANINAC je napisao(la):
Planiram ujutru da krenem sa prihranom ima dosta snega tako da verujem da će se lepo razbacivati.Šta vi mislite jel radio neko danas osim paorpaora?
Kliknite za proširenje...

Juče rađeno ujutru išlo je dobro. Danas neverujem vele ko blesav.
 
paorpaor je napisao(la):
Mi smo juce i prekljuce prihranjivali, ali danas ne verujem da bi mogli. Psenica se vise ne vidi.
Kliknite za proširenje...
Kod mene snega ima preko 30cm...pada 3 dan bez prestanka
 
Isto je i kod mene tako da sam odusto od prihrane plus što je i neka magla bila napolju i sneg veje ko lud.
 
Sećam se da je u jednoj emisiji kod čukundede Zaharija bio gost lik sa pričom o prirodnom djubrenju (azotom). Zaboravio sam detalje ali je na kraju gostovanja čak izneo i količinu azota koju na zemljište donese odredjena količina snega.
Ako nastavi da pada neću ni prihranjivati pšenicu.Zašto soliti more? :haha:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh