Autoklav

Jel zna neko gdje se može nabaviti autoklav na paru za sterilizaciju supstrata za gljive shii-take.

Pa to ce ici malo teze. Koliki treba da bude i na koju temperaruru mislis. Inace pod Autoklavom se podrazumeva sud pod pritiskom za sterilizaciju medicinskih instrumenata, Radi na pritisak pare od 2,5 bara a to ti je 125stepeni celzijusa. Nadam se da tebi takav ne treba. Malo pojasnista sta ti konkretno treba.


Uostalom u vezi sa autoklavima pitaj Aleksa on je merodavniji i upuceniji.

@ Peto 1
Stručan i praktičan (i ekonomski opravdan ::novac odgovor: kratko i jasno !!!

U sledećoj knjizi mogu se pročitati (i videti) detalji o opremi i postupcima pasterizacije i sterilizacije podloge za uzgoj gljiva...
~ Koso Šandor: Gajenje gljive bukovače, II dopunjeno izdanje, Nolit, Beograd, 1991. (pdf, 10.3 MB; bookmarks)

peto1 je napisao(la):

Pa to ce ici malo teze. Koliki treba da bude i na koju temperaruru mislis. Inace pod Autoklavom se podrazumeva sud pod pritiskom za sterilizaciju medicinskih instrumenata, Radi na pritisak pare od 2,5 bara a to ti je 125stepeni celzijusa. Nadam se da tebi takav ne treba. Malo pojasnista sta ti konkretno treba.
Uostalom u vezi sa autoklavima pitaj Aleksa on je merodavniji i upuceniji.

Kliknite za proširenje...

To mu treba. 125°C ( ako se dobro secam 121)
Inace Autoklav je sud pod pritiskom za sterilizaciju bilo cega a ne samo u medicini. Takodje postoje skoro isti a sluze u gumarskoj industriji.
Autoklav je vazna sprava i u proizvodnji konzervi i takav polovan je idealan za sterilizaciju supstrata ne samo za shitake vec za brojne gljive. Mogu biti vertikalni ili za gljive bolje horizontalni. Najbolje je da ima dvoje vrata jedna za punjenje, takozvana prljava strana i jedna za praznjenje sterilna strana. Prljava se nalazi u prostoriji gde se pripema supstrat i sipa u kese a cista strana je u laboratoriji gde se vrsi inokulacija. Tako se autoklav prakticno nalazi u dve prostorije prolazeci kroz zid.
Manji autoklav moze da se napravi u Srbiji ako nema da se kupi. U pruncipu sve vece firme koje prave uredjaje i postrojenja za prehrambenu industriju sada rade sa inoksima i mogli bi to da naprave.

Ovako izgleda autoklav sa dvoje vrata
http://www.fungi.com/tools/toolpics/cookers/autoclave.jpg
Ovo je Americki od ugljenicnog celika debljine zida 6.5mm. Kod njih jos uvek ne mora inox.
Duzina od koje zavisi kapacitet moze da se bira od 1.5 do 12 m. Ovaj na slici je precnik cca 1.5 i malo duzi od 3 m. To je cca 5.3m³. Mislim da je max kolicina supstrata oko 50%. Pored Autoklava potreban je i generator pare jer on nije deo autoklava. Kod manjih medicinskih generator pare moze da bude integrisan.

Ova knjiga koju je "okacio" bibliotekar, o gajenju bukovace je jako dobra . Svi koji zele da gaje pecurke treba da je procitaju. Knjiga je pisana pre 20 godina tako da mnogi postupci vise nisu isti i naravno postoje drugojaciji metodi. Npr recepti za agar podlogu su bitno razliciti i mnogo raznovrsniji sto ne znaci automatski i sofisticiraniji. Npr pivo i agar, ljuspe od krompita...itd. Micelijum se danas umnozava 1:10 bez obzira da li se umnozava podloga od agara ili je rec o podlozi na zitu.....itd. Ali to su manje vazne stvari. Knjiga je jako korisna.

@ Tar

Kod izbora literature za snimanje/download uvek mi je u mislima čitalac/individualni poljoprivredni proizvođač/seljak sa završenom srednjom školom.
Samim tim se povećava verovatnoća da će biti zadovoljavajući rezultati u proizvodnji manjeg obima (kako tehničko-tehnološki, tako i ekonomski rezultati).
Za veću i veliku proizvodnju (bilo koje vrste), po definiciji, potrebno je angažovati fakultetski obrazovanog tehnologa (od izrade projekta pa do periodičnog ili stalnog nadzora tekuće proizvodnje).

Bibliotekar je napisao(la):

Za veću i veliku proizvodnju (bilo koje vrste), po definiciji, potrebno je angažovati fakultetski obrazovanog tehnologa (od izrade projekta pa do periodičnog ili stalnog nadzora tekuće proizvodnje).

Kliknite za proširenje...

U ovom delu imam malo drugojaciji stav.
Takva obaveza usporava preduzetnistvo i otvara prostor za novu korupciju.
Najpoznatiji svetski uzgajivac i poznavalac uzgoja jestivih i medicinskih pecuraka, Pol Stamets, nema adekvatno formalno znaje. Pa ipak, kongresi posveceni gajenju ili problematici lekovitosti gljiva se smatraja neuspelim ako on ne prisustvuje. Ozbiljne naucne studije pozivaju se na njega itd.
Koga interesuje gajenje gljiva u bilo kom obimu a koristi se engleskim treba da procita njegovu knjigu "GROWING GOURMENT AND MEDICINAL MUSHROOMS". Ova knjiga se smatra "biblijom" za ovu oblast.

Ako si mislio na opasnosti koje nosi nestrucan uzgoj onda se slazem. Ali treba kontrolisati finalan proizvod. Nista ne vredi ako je neki projekat strucno izveden, pa cak ni ako nadzor obavlja kvalifikovana osoba kada uzgajivac u bilo kom trenutku moze da upotrebi opasne hemikalije ( ) da bi zastito svoj rod. Tek na kraju kontrolom finalnog proizvoda mozemo videti da li je ili nije ispravan za upotrebu. Mislim da takve kontrole kod nas nema a gljive su poznate po izrazenoj sklonosti da akumuliraju sve otrove, teske metale, pesticide.....radioaktivnost..

@ Tar: Svaka čast za široko sagledavanje pitanja gajenja pečurki/gljiva !!!
(Mislim da je umesno/poželjno postaviti i Smajlija: .)

U principu... Potpuno se slažem sa tvojim i svojim stavovima (zajedno smo jači !!!).

Da kvalitetno nastavimo razgovor...


~ Paul Stamets: Growing Gourmet and Medicinal Mushrooms (pdf, 36.6 MB; monografija, 587 stranica)
Linkovi:
http://rapidshare.com/files/159501775/Growing_Gourmet_and_Medicinal_Mushrooms.part1.rar (rar, 17.5 MB)
http://rapidshare.com/files/159505667/Growing_Gourmet_and_Medicinal_Mushrooms.part2.rar (rar, 16.9 MB)

[Napomene za snimanje/download knjige:
- prvo snimite oba rar fajla koristeći opciju Free User (vreme čekanja za pojedinačni download je 27 sekundi, a interval između dva snimanja je 11 minuta)
- otvorite rar fajlove/dokumente koristeći neku od verzija WinRAR programa (oba rar dokumenta automatski se sažimaju u jedan pdf dokument)
- uživajte u čitanju (a i praktičnoj primeni stečenog znanja).]