Šećerna repa 2010

mislim da je vreme da se pokrene i ova tema. iako jos nije zavrsena ovogodisnja kampanja, pravi repari su jos letos poceli da spremaju njive za iduću godinu.
zeleo bih da ovde procitam načine na koje ste izvršili osnovnu obradu i djubrenje za repu.
posto sledece godine nameravam da sejem 14 jutara odnosno oko 8 ha repe, a ta povrsina nije u komadu vec sada imam dva potpuno razlicita nacina osnovne obrade na svojim njivama.
prva parcela, povrsina oko 4 ha
predusev psenica, nisam uradio agrohemijsku analizu, nazalost.
osnovno djubrenje 15:15:15 400 kg po ha.
podrivanje izvrseno krajem jula, zatim jos jedan prohod gruberom.
oranje odradjeno pre desetak dana. ove nedelje bi trebalo zatvoriti brazdu.
do sada je ulozeno oko 300 evra.

druga parcela, povrsina oko 4 ha
predusev soja, uradjena agrohemijska analiza fosfora 9,4 mg; kalijuma 28,4 mg na 100 g
osnovno djubrenje map 185 kg po ha. nisam ispostovao preporuku instituta u vezi sa djubrenjem kalijumom.
oranje u planu ovih dana i potom zatvaranje brazde.
procena troskova oko 150 evra.

da li ce i razlika u prinosu biti tolika, videcemo dogodine u ovo doba.

Predusev za šećernu repu mi je uvek kukuruz ( zbog diabrotice kukuruzne zlatice ) . Nađubreno sa NPK 8x16x24 300 - 350 kg po KJ , bez analize zemljišta . Izvršeno oranje pre kiše i u toku je zatvaranje " zimske brazde " . Inaće ove godine sejem 28 KJ.

Predusev kukuruz.
Neću sejati više od 10kj.
Nađubreno pilećim delimično pregorelim stajnjakom oko 2 vagona/kj i dodato po 300kg/kj NPK 8:16:24.
I toliko od mene za repu, što se tiče đubrenja. Samo folijarna prihrana par puta.
Brazdu zatvaram odmah prilikom oranja.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vesti/svet/kapital/2009_11_26/vest_164431.jsp
jos malo o secernoj krizi za iducu godinu.

koji su neki normalni prinosi repe po Ha ili KJ i koje za sorte i digestija za isto, zanima me zbog nekih ogleda koje planiram za sledecu sezonu.

Moze li malo vise o tehnologiji koja se radi kod nas (iz prakse, sa internete mogu i sam da skinem)

Ako neko hoce da se ukljuci nije frka, otvoreno za saradnju

Pozdrav

Sasa

kao i za sve poljoprivredne proizvode, prinosi repe se kreću u širokom intervalu od godine do godine. moje iskustvo iz prakse nije bas veliko, poslednje cetiri godine od kako sam zaposlen na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i na svojim njivama proizvodim šećernu repu, sejem naravno NS seme (nadam se da ne krsim neko pravilo, reklamiranjem).
prinosi na mojim njivama
2006 prinos 75 t/ha, digestija oko 14%, u nasoj laboratoriji oko 15%, sorta lara
2007 prinos 60 t/ha, digestija isto oko 14%, nikakva godina za vadjenje, izvadio repu u decembru imao sam kao neki demo ogled, razlicite sorte, ovo je za sve prosek.
2008 nisam sejao, zbog lose prethodne godine, zajebao sam se.
2009 prinos 70 t/ha, digestija 16,7%, u nasoj laboratoriji oko 17,5%. darija i lara
za ovu poslednju godinu imas kompletnu proizvodnju http://poljoinfo.com/ratarski-proizvodi/secerna-repa-2009/msg71549/#msg71549
mali prinos 2007 objasnjavam time da nisam uopste djubrio azotom u prolece. nista nisam dobio na sadrzaju secera zbog godine kakva je bila, a izgubio sam na prinosu korena.
malo o institutu i semenu za proizvodnju secerne repe.
izgubili smo veliki deo trzista u proteklih nekoliko godina, uglavnom zbog loseg kvaliteta semena, klijavost na granici i pileta koja se raspadala. na tome smo radili protekle dve godine i sada imamo energiju klijanja 99% i naravno mnogo kvalitetniju piletu, sto je glavni preduslov za visok prinos. pun sklop i ujednaceno nicanje je najvaznije za visok prinos korena sa odgovarajucim kvalitetom, jer se sve repe razvijaju istovremeno.
naravno da ocekujem sada pitanja od strane ljudi koji seju KWS, SES-Van der Have, Hilleshog, Strube-Dickman, dogodine od strane Sunoka, ocekujemo i vecu kolicinu Maribo-vog semena, zasto bi sejali nase seme.
hteo bih ovde da iznesem podatak o prosecnim prinosima u sunokovim seceranama, zasto njihovim, zato sto njihovi kooperanti uopste ne seju domace seme.
kovačica 38,04 t/ha, sadržaj šećera 16,77 %
pećinci 50,52 t/ha, sadržaj šećera 16%
vrbas 44,2 t/ha, sadržaj šećera 17,47%
kao što vidite prosecan prinos je daleko ispod prinosa koji ostvarujem na svojim njivama. naravno da je ono samo prosek i da tu ima losih proizvodjaca i njiva, ali ocekivao sam da istiskivanjem domaceg semena prinosi treba odmah da odu gore, medjutim sve je manje vise isto, najvise zavisno od vremenskih uslova i agrotehnike.
jos samo jedna prosta racunica, razlika u ceni izmedju naseg i stranog semena je oko 80 eura/ha, znaci da strana sorta mora da rodi vise 3 t/ha jus digestije, kako bi mi zarada bila ista, to znaci 73 t/ha ove godine. za mene morala bi da rodi bar 6-7 t/ha da bi me ubedili da sejem strano seme. kako niko ne moze da mi garantuje prinos od 75-80 t/ha na mojim njivama, ne mislim da sejem strano seme ni dalje.
da dodam i to da je cena sj u drugim zemljama sigurno mnogo veca nego ovde, prinos tih sorata pri vecim cenama bi morao biti veci i do 10 t/ha.
za posebnu pricu je sunoko, koji nije zeleo da proda domace seme onim kooperantima koji su zeleli da ga kupe.
nadam se da nisam udavio. ima mnogo problema u ovoj drzavi, tako da je najmanji problem da li ce se odeljenje za secernu repu ugasiti sledece 2010 ili neke druge godine. onda strane kompanije nece imati ovaku cenovnu konkurenciju sj šećerne repe i moci ce zajedno sa seceranama sami da je izdiktiraju.

Izvinite sto pisem ovo u ovoj temi.Do pre par godina isto je bilo i sa suncokretom,nase seme je najbolje .Gde je sada nase seme.Sada ga institut može davati i zabadava a ljudi uzimaju strano koje ima visoku cenu ali i stabilan prinos,kojim tu cenu i opravda.Jednom izgubljeno poverenje se teško ponovo vraca.

tacno tako. institut je napravio sranje. moram da priznam. lose seme i seljak je izgubio poverenje. navikli smo na monopol, a onda je krenula konkurencija na sve strane.
medjutim ove godine su secerane plasirale staro seme, koje je imalo slabiji kvalitet.
koliko ljudi je imalo problema sa semenom iz sente. pricalo se o hiljadu hektara. na zlatici su presejali oko 50 ha repe, jer nije imala sklop. uzeli su nase inkrustirano seme i imali prinos 55 t/ha sa sadrzajem secera preko 18%.
institut je tu da odgovara za kvalitet semena koje plasira. dolaze mladje snage koje zele da povrate to izgubljeno poverenje. isekli smo sami sebi granu na kojoj smo sedeli, svi znamo koliko treba da izraste nova, a tako debela tesko da ce izrasti.

@zcurcic Ostvario sam prinos od 60 t / h sa digestijom od 18,5 % , Šećerana iz Kovačice plati pola semena ( strano seme ) taj prosek od 38 t /h što pominjaš je tako jer u našoj okolini nije bilo kiše kad je trebalo .

to je lep prinos. izvadio si sigurno pre kise kada je bila takva digestija.
bio sam prosle godine u debeljaci, zemljiste cini uglavnom cernozem. jesi li skoro radio neke analize?
kod nas je bilo kise samo u junu i julu. cudi me da kod vas tada nije bilo kise.
matijevic je onda isto dobro prosao, zlatica 55 t/ha, preko 18 %, a presejavao je. ekonomski racun je skoro isti, zasto onda ne bi sejali i domace seme. jednog dana kada nas ne bude bilo seljaci ce nas praviti od blata. cenu od 45 evra po sj ce moci samo da sanjaju.

Kao proizvođač š. repe, moram da se priključim...sejemo repu 30 ak godina (uvek su bile male površine do 5kj) od pre desetak godina (kako je ćale počeo intenzivnije da se bavi poljoprivredom) sejemo nešto veće površine 15 - 20 kj...Uglavnom su to bila novosadska semena, zadnjih godina lara, irina...O proizvodnji repe netreba ni pričati ako se neuradi sva agrotehnika...Na našima parcelama nikad nije rađena analiza zemljišta ali uvek se đubri NPK 200kg/kj (preporučljivo u jesen ali može i u proleće) i pre predsetvene pripreme 200kg/kj URE-je ili AN-a...Oranje nesme da bude manje od 25cm, a preporučljivo je 30 pa i 35 ako su zemljišta dobro uorana...Brazdu nikad nismo u jesen zatvarali, nego u proleće...Što se tiče štićenja repe mora dvaput protiv cerkospore a ostalo po potrebi(korovi , pipa...).Kopamo je jednom do dvaput i obavezno jedno špatranje a može i više neškodi joj...Prinosi, pa u proseku nikad nismo imali manje od 3,5 vagona po jutru, a zadnjih 5 godina je prosek skoro uvek 4 vagona po jutru....Prošle godine smo imali rekordan prinos, na jednoj parceli od 2 kj bilo je čiste 9 vagona, mislim da je digestija bila 17,08...To oko digestije neću da komentarišem, jer o mom mišljenju šećerana uvek mazne koji procenat...Ovogodišnju još nismo izvadili, valjda od ponedeljka...Moj tata je uvek hvali i kaže da je najisplatljivija iako treba najviše rada oko nje...tako da ćemo dogodine najverovatnije sejati 16 kj a možda i više, sve zavisi kako prođemo sa ovom...

zcurcic je napisao(la):

azot u prolece isto predsetveno. mani sunokove preporuke.

Kliknite za proširenje...

Koliko kilograma ti preporućuješ po ha ili kj ? Ureu ili An predsetveno ? Plan je 28 kj da se poseje , analizu nisam nikad radio ali trebalo bi !!

šandor je napisao(la):

zcurcic je napisao(la):

azot u prolece isto predsetveno. mani sunokove preporuke.

Kliknite za proširenje...

Koliko kilograma ti preporućuješ po ha ili kj ? Ureu ili An predsetveno ? Plan je 28 kj da se poseje , analizu nisam nikad radio ali trebalo bi !!

Kliknite za proširenje...

Ja bi ti savetavao 200kg/kj ili 350kg/ha, a ureu ili an. Ureu ako veštak rasipaš 3-4 nedelje pre setve a An ako odma rasipaš i seješ ili rasipanje činiš nedelju dana pre...

@ Shale Šta je kod tebe predusev?? Kod mene ju kukuruz zbog plodoreda.

Kod mene je obično pšenica...ako je kukuruz onda NPK obavezno u jesen (bar smo mi tako radili) i ponekad povećavali đubrivo za 50 kg/kj i radili tretman slavolom(u toku vegetacije)...
A što neideš plodored :kukuruz - pšenica (ješam) - šećerna repa
tako mi radimo, jer se kod nas inače gaji slabije suncokret i soja...

šandor je napisao(la):

zcurcic je napisao(la):

azot u prolece isto predsetveno. mani sunokove preporuke.

Kliknite za proširenje...

Koliko kilograma ti preporućuješ po ha ili kj ? Ureu ili An predsetveno ? Plan je 28 kj da se poseje , analizu nisam nikad radio ali trebalo bi !!

Kliknite za proširenje...

najbolje bi bilo po uradjenim analizama. medjutim ni mi kuci ne radimo analizu azota u prolece i djubrimo odokativno. mi cemo na nase njive ici sa 100 kg aktivne materije azota po hektaru. uvek kupujemo ureu jer navikli smo psenicu da prihranimo vec polovinom februara, pa sa njom djubrimo predsetveno i repu. nikakve prihrane na repu. folijarno moze, ali sa granuliranim djubrivima nema efekta.

Kada rasturaš ureu za repu u februaru ili kasnije?

ja je nisam sijo dve god a sad cu opet na godinu bila mi se ogadila naradis se ko konj a nije bas neka zarada.al mislim da veliki uticaj na prinos ima vreme vadjenja e zato sam je malo i zamrzio zadnji godina kad sam sijo vadio u septembru pa nista al zato na godinu je nevadim do posle berbe njiva mi je na tvrdom putu mogu je izvuci kad god ocu.
inace meni je pred usev bilo zito jednom ugareno pa predjeno spremacom treba sam i drugi put gariti al bilo suvo pa nije bilo potrebe uzorano pre mesec dana imam paker na plugu pa odma zatvara brazdu a i juce sam spremijo tako da sad ceka prolece.
zaora sam N.P.K. 8-16-24 350 kg/kj.

Nesto imam utisak da ce sledece godine sejati repu i taj koji nikada ranije je nije sejao! Treba biti oprezan i nezaletati se puno.