PDA

View Full Version : Analiza zemljišta


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Strane : 1 [2] 3 4

Dragan18
06-01-12, 01:07
Po nekom mom racunu ako bacis 80 kg P2O5 trebalo bi da se P2O5 popne za 2 mg/100 gr.

Imenjace, mozes pronaci koliki je sadrzaj elemenata u stajnjaku, a recimo otprilike da tih osnovnih ima oko 1%. Pa sad izracunaj.

Ne znam na koju povrsinsku jedinicu mislis ,to je racun prema hektaru a izveo ga je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Verovatno je uzeo u obzir nesto sto ti nisi...

dragan.kovacev
06-01-12, 02:12
koliko su validni uzorci iz oranja na prolece da se nose na uzorkovanje, i mene interesuje?

Dragan18
06-01-12, 02:52
pa validni su , sto ne bi bili, samo sto je fora da se djubrivo zaore sto ti neces moci da uradis jer je pretpostavljam vec uzorano.

Nikola.KV
06-01-12, 06:14
A ima li svrhe podici brazdu na par mesta,pa uzeti uzorke ispod nje?

markodjurdjevic
06-01-12, 09:20
Pa od stajnjaka koji bacis, imas 0,3%P, 0,3%K, i 0,3%N. Ako bacis 10 tona, svakog elementa si bacio po 30 kg.

Sadrzaj mineralnih materja u svezem stajnjaku


vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N---------P---------K-----
Konj---------------------70,5-----------29,5------------0,57------0,28------0,52
Goveda------------------77-------------23--------------0,43------0,24------0,48
Svinja-------------------71,6-----------28,4------------0,52------0,19------0,58
Ovca---------------------69-------------31--------------0,82------0,24------0,65
Zivina--------------------56-------------44--------------1,63------1,54------0,85 U onda ako sam bacio stajnjaka 6-7 vagona na hektar onda sam dobio od svih ovih elemenata po 180kg, to je dovoljno onda, samo kan u prihranu i njiva bi trebalo da bude obezbedjena skroz. E sad za ostale cemo videti. Stajnjak je majka mara, nema sta;D}

Dragan18
06-01-12, 13:23
A ima li svrhe podici brazdu na par mesta,pa uzeti uzorke ispod nje?
Ne. Treba uzeti iz celog profila od 0-30cm ili eventualno dodatno i iz 30-60 cm.

milanche87
06-01-12, 17:39
Hteo bih da bacim KAN na suncokret kao predsetveno, jer ovi iz Pioneera preporucuju KAN kao predsetveno. . . medjutim da li bih smeo da bacam KAN ako je PH 7.58 ? ? ?

Srdjan Žorž
06-01-12, 17:48
Po meni smeo bi ali bolje An ili ureju.

milanche87
06-01-12, 17:52
I ja mislim da je bolje AN. . . a ureju necu jer produzava vegetaciju suncokreta. . .

Rale 83
06-01-12, 18:06
. . . a ureju necu jer produzava vegetaciju suncokreta. . .
Nemoj ureju ni slucajno , moze dati produzi period nalivanja zrna pa ce zrno biti preveliko nece moci da prodje korz sito kombajna

milanche87
06-01-12, 18:36
I kada ces da ga vrses u oktobru?

Dragan18
06-01-12, 18:37
I ja mislim da je bolje AN. . . a ureju necu jer produzava vegetaciju suncokreta. . .

baci ureu predsetveno, dovoljno je nekih 60 kg uree po jutru

Rale 83
06-01-12, 18:57
I kada ces da ga vrses u oktobru?
Pa bas toliko nece da produzi vegetaciju , i ne produzava ona vegetaciju vec se neposredno to desava ................... dragan ce to bolje .
Dragane , drago mije da te vidim na forumu

milanche87
06-01-12, 19:09
Ne znam da li je posredno ili neposredno, samo znam da kad god smo bacili ureju, imali smo problem u vrsidbi sa velikom vlagom. . . i zato ne bacamo ureju godinama. . . samo NPK u oranje . . . odosmo u offtopic :)

marko22
06-01-12, 21:39
Ne znam na koju povrsinsku jedinicu mislis ,to je racun prema hektaru a izveo ga je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Verovatno je uzeo u obzir nesto sto ti nisi...
Moguce, ali ti ipak pokazi tu njegovu racunicu pa da vidimo.

dragan.kovacev
06-01-12, 23:51
koja je trenutno cena analize zemlje po jednoj parceli?

Dragan18
07-01-12, 00:21
samo je brojku napisao ,ajde ti iznesi tvoj racun pa da vidimo, verovatno je uzeta drugacija gustina zemljista.

malaksalo
07-01-12, 00:58
koja je trenutno cena analize zemlje po jednoj parceli?
Ako si registrovan onda je fraj.Tako kod nas a kod vas ne znam.

Rajko75
07-01-12, 01:37
Ljudi imam jedan problem,kupio sam zemlju koja je bila do sada pod arendom drugog coveka i koji tvrdi da je zaorao 15 sticu da bih mu ja to refundirao e sad koliko je pouzdano i moze li se to utvrditi analizom, sta mislite o tome

reggacci
07-01-12, 02:25
Tako se nemoze utvrditi posto se djubrivo nije razlozilo

dragan.kovacev
07-01-12, 02:27
pa i kod nas je verovatno dzabalesku, isti smo svetLkl{{
al ima 2 analize zemljista, N-min, i ova za sastav zemljista tjs. za osnovno djubrenje, jedo se placa a drugo je dzabe? neka me neko ispravi ako sam nesto promasio...

abro
07-01-12, 06:35
Ljudi imam jedan problem,kupio sam zemlju koja je bila do sada pod arendom drugog coveka i koji tvrdi da je zaorao 15 sticu da bih mu ja to refundirao e sad koliko je pouzdano i moze li se to utvrditi analizom, sta mislite o tome
Teško.....

Rale 83
07-01-12, 08:42
Ljudi imam jedan problem,kupio sam zemlju koja je bila do sada pod arendom drugog coveka i koji tvrdi da je zaorao 15 sticu da bih mu ja to refundirao e sad koliko je pouzdano i moze li se to utvrditi analizom, sta mislite o tome
Skloni brazde vidi dal ima , ako nema nek on pokupi svoj vestak i nek se nosi

---------- Poruka napisana u 08:42 ---------- Prethodna poruka je at 08:40 ----------


koja je trenutno cena analize zemlje po jednoj parceli?
Pre 2 godine je bilo 1400 dinara , ministarstvo subvencionise analizu zemljista i kalk za zakiseljena zemljista

marko22
07-01-12, 19:25
samo je brojku napisao ,ajde ti iznesi tvoj racun pa da vidimo, verovatno je uzeta drugacija gustina zemljista.
Ok. Ako pretpostavimo da je gustina zemlje 1,35, i da je analiza koja je radjena do 30 cm pokazala da ima 10 mg/100 gr P. Koliko po tebi tu ima P, i koliko ce se on povecati ako bacimo MAP tih 200 kg/ha?

Dragan18
07-01-12, 20:32
Po tome ispada da u zemljistu ima 405 kg P2O5 na hektar i da je jedan mg 40,5 kg ciste akt. materije, to je za sloj od 0-30 , e sad dal je on racunao za sloj od 0-60 to je vec diskutabilo (mada je najverovatnije tako). Mada u zemljistu se racuna lakopristupacni P2O5 moguce je da je racunao i deo koji ce da se fiksira i nece biti pristupacan.

marko22
07-01-12, 22:17
Onda se slazemo. To je i moja racunica, koju sam izveo gore da 80 kg poveca za 2mg/100gr. Ono sto mene zanima, kad nam daju te podatke iz analize, da li to znaci da je tih 10mg/100gr taj lakopristupacni, ili je to ukupna kolicina, a sta ce biti pristupacno zavisi od kiselosti tj pH?

miroslav k
10-01-12, 16:17
Kako uzimate uzorak za analizu? mi smo ovo pravili moze da posluzi do 30cm dubine

http://i40.tinypic.com/k4f60m.jpg

futurefarming
10-01-12, 17:57
Sličnu sondu sam napravio ali se na kraju ašov pokazao bolje.

Vlada015
10-01-12, 18:13
Sva nasa zemljista su uglavnom,deficitarna sa fosforom,pa naravno treba dodavati fosfor.kalijum je uglavnom u dovoljnim kolicinama prisutan,nedavno sam cuo da u masi zemljista od 1 ha ima oko 250 tona kalijuma,ali nije sav u obliku da bi biljke mogle da ga usvajaju.najvaznija stvar po meni je vrednost ph zemljista,obavezno treba podizati ph kod kiselih zemljista,a takva su uglavnom u centralnoj srbiji i u brdskim predelima...sto se tice vojvodine ,tamo su zemljista uglavnom blago alkalna ,sto ih cini idealnim za gajenje svih useva...

Dragan18
10-01-12, 19:34
Onda se slazemo. To je i moja racunica, koju sam izveo gore da 80 kg poveca za 2mg/100gr. Ono sto mene zanima, kad nam daju te podatke iz analize, da li to znaci da je tih 10mg/100gr taj lakopristupacni, ili je to ukupna kolicina, a sta ce biti pristupacno zavisi od kiselosti tj pH?
Profa rece danas ovako, "Potrebno je 70-80 kg ,mogu da potpisem gde hoces." ja pitam kako kad sam ja izracunao 40,5 kg ako je gustina 1,35 g/cm3 a dubina 0-30 cm . " Ne moras uopste da racunas ,to je tako zbog molekulskih masa P i O ." Nisam zadovoljan odgovorom i ici cu kod profesorke Agrohemije da trazim konkretan odgovor.

branko
13-01-12, 21:45
Jel može neko da napiše koji su inače neki optimumi za ratarske kulture:za pH, procenat CaCO3, humusa i N, kao i mg/100g za P i K?

marko22
13-01-12, 22:52
Po mojim saznanjima, ratarske kulture najvise vole neutralno zemljsite tj pH ~7, u tom slucaju neki normalan CaCO3 bi bio oko 5, bilo bi dobro kad bi humus isto bio oko 5, azot da bude > 0,2, a P i K oko 25mg/100 gr. No, posto pokusavamo da se bavimo intenzivnim ratarstvom jako je bitno da zemlji vracamo ono sto iznesemo, a isto je bitno i da vodimo racuna o tom humusu. Mi smo kod humusa prekinuli prirodni lanac, jer smo zanemarili stocarstvo. A posto koristimo sve vise hemije i vestackih mineralnih djubriva, trebali bi i zemljiste cesto da vodimo kod doktora, i da mu kontrolisemo zdravlje.

siki2
14-01-12, 10:13
Po mojim saznanjima, ratarske kulture najvise vole neutralno zemljsite tj pH ~7, u tom slucaju neki normalan CaCO3 bi bio oko 5, bilo bi dobro kad bi humus isto bio oko 5, azot da bude > 0,2, a P i K oko 25mg/100 gr. No, posto pokusavamo da se bavimo intenzivnim ratarstvom jako je bitno da zemlji vracamo ono sto iznesemo, a isto je bitno i da vodimo racuna o tom humusu. Mi smo kod humusa prekinuli prirodni lanac, jer smo zanemarili stocarstvo. A posto koristimo sve vise hemije i vestackih mineralnih djubriva, trebali bi i zemljiste cesto da vodimo kod doktora, i da mu kontrolisemo zdravlje.



Slažem se s tobom a evo šta se desi kad zemlju ne vodiš doktoru ona na kraju umre ali doslovno umre.
Na ovoj zemlji u narednim godinama nema nikakve sadnje samo ulaganje da se pokuša oživit zemlja.

http://img32.imageshack.us/img32/5430/scannpf.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/32/scannpf.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

marko22
14-01-12, 12:16
Pa dobro, dosta lose, ali veruj mi moze mnogo gore. Kakav je plan rada na ovoj parceli? Ide verovatno prvo kalcifikacija, i pretpostavljam stajnjak, pa setva neke biljke koja ce poboljsati malo strukturu a malo i sastav, i onda to mozda sve zaorati u nekoj kasnoj zelenoj fazi.

Jos jedna jako bitna stvar, nije bitna samo obrada zemlja, vec je bitno i ono sto se desava oko nje. Pocevsi od voda, puteva, fabrika. I dodjemo do toga da se zemljiste kao resurs najvise unistava nebrigom struktura. Pre neki dan sam gledao kako se cisti kanal. Dok je jedan bager cistio kanal i razvlacio tu zemlju po povrsini, drugi je na nekih 2 km dalje, samo vadio zemlju i redjao pored kanala. Tako da taj kanal koji treba da sluzi za odvodnjavanje, sada je postao brana za vodu koja bi eventualno trebalo da istekne za obradive povrsine. Ko Bata Stojkovic u selu kod oca Makarija, more je postalo visočije od jezera. Nema potrebe da pricam da je tako naopako uradjeno na kilometre i kilometre kanala. I zemljista umesto da budu oslobodjena suvisnih voda, od njih se prave jezera. Posledice, isprao se CaCO3, povecala se kiselost, isprao se azot, blokirani korisni elementi, stvorio se tvrd i debeo i nepropustan sloj zemljista na solidnoj dubini, tesko podrivanje obavezno, povecala se stetnost teskih metala, plus se sa puteva sliva svasta

siki2
14-01-12, 16:40
Ide prvo kalcifikacija a stajnjaka kod nas jako malo tako da neće ići ali sam mislio posijati leguminoze ako stignem dva puta u istoj godini pošto se neće ništa drugo sijati. Ovo je zaista uništena zemlja prije je bila državna i niko nije vodio brigu tako da je došlo do ovog.

markodjurdjevic
15-01-12, 09:18
Ali zar kalijum i fosfor nisu u optimalnim razmacima?

siki2
15-01-12, 10:08
Ali zar kalijum i fosfor nisu u optimalnim razmacima?

Jesu za fosfor traže 20-30 a kalijum je na sredini što zadovoljava samo fali humus koji je ispod minimale od 1,5% i kiselost koja je jako velika treba biti ph 5-6 a ovo je malo previše nisko. Stoga mislim neznam dali je dobro u drugom mjesecu baciti karbokal i posijati nešto pa to opet ponoviti u junu ili julu samo da bi smanjio kiselost pošto se bavim povrćem a nijedno povrće neće da raste na ovom kiselom zemljištu.

marko22
15-01-12, 11:46
Pa ako nisi dosad bacio neki kalcifikator, mislim da je sada mozda kasno. Ali, ako ne planiras na toj parceli da sejes nista ozbiljno mislim neku proizvodnju, onda sto da ne. Raspitaj se, mozda bi mogao da ides sa kalcifikacijom, nekom manjom dozom sada, i opet da ponovis isto negde u oktobru-novembru. A posle prve imas vremena, a treba ti tri-cetiri meseca, da uradis analizu, i vidis efekte prve kalcifikacije. I naravno, da obavezno okacis ovde. Lkl{{

siki2
15-01-12, 12:18
Pa ako nisi dosad bacio neki kalcifikator, mislim da je sada mozda kasno. Ali, ako ne planiras na toj parceli da sejes nista ozbiljno mislim neku proizvodnju, onda sto da ne. Raspitaj se, mozda bi mogao da ides sa kalcifikacijom, nekom manjom dozom sada, i opet da ponovis isto negde u oktobru-novembru. A posle prve imas vremena, a treba ti tri-cetiri meseca, da uradis analizu, i vidis efekte prve kalcifikacije. I naravno, da obavezno okacis ovde. Lkl{{

Već sam se raspitao u savjtodavnoj službi i oni su preporučili tako nešto i obavezno analiza u julu ali kod druge ustanove.

marko22
15-01-12, 22:29
Pa to za ustanovu mi je malo cudno, jer bi analizu tj uzorke trebao uzimati manje vise na istim mestima jer je tako najverodostojnija. A te podatke ima institucija koja je prvi put radila. Koju kolicinu preporucuju za prvi put? I uopste kakav nacin rasturanja i obrade preporucuju?

Dragan18
16-01-12, 13:38
Opet bio kod profe. opet ista tvrdnja ali stim sto on kaze da je racunao drugu gustinu zemljista...

marko22
16-01-12, 19:06
Vadi se profa na gustinu. Samo sto je on izgleda racunao gustinu 2.

siki2
16-01-12, 20:52
Već sam se raspitao u savjtodavnoj službi i oni su preporučili tako nešto i obavezno analiza u julu ali kod druge ustanove.


Ovo kod druge ustanove to sam sam mislio da se uvjerim da je to zaista tako nisu oni preporučili.

marko22
16-01-12, 23:32
A, povecavas stepen sigurnosti. Samo pazi da ne saznaju da ih proveravas.

MOMOSARIC
17-01-12, 00:10
Marko , evo nešto o kalcifikatorima ( naravno sazno sam od Amera :lol:) . jedna od najbitnijih stvari je krupnoća čestica . Što sitnije čestice to bolji efekat , da ne ulazim u detalje zašto , veća vanjska površina samih čestica itd. Sa druge strane za lakše rasturanje bez obzira na mašinu trebaju krupnije granule . Znači idealan kalcifikator je mješavina pola-pola "brašna" i krupnijih granula.

siki2
17-01-12, 18:51
Kod nas ima Agrodol koji je samo brašno i ako ga bacas rasipačem čak u drugom selu ide bjeli oblak ali on je i najjeftiniji drugi je agrovapno koje je dosta krupnije ali je cjena samo duplo veća i treći je kreč iz šećerane i tvornice gašenog vapna skoro svi koriste ovaj agrodol zbog cjene a naši stručnjaci kažu i da je najbolji.

@marko22 neće oni skužit ništa ova analiza je rađena u Kutini sledeća u Osjeku pa u križevcima to je otprilike kao Novi Sad, Beograd, Niš.

marko22
17-01-12, 22:17
Momo, zahvali amerima u moje ime, kad ih sretnes. :lol:

Primetio sam to kod mene. Ali problem je kako toliku kolicinu rasturiti, plus brzo zatanjirati. Uradio sam kako sam uradio, i verovatno cu krajem marta odraditi jednu medju analizu da vidim dal to vrsi posao ili ne. Radio sam razne analize, i pravo da ti kazem haos. Nesto su tu po papirima, teoriji i praksi, ne slaze.

@siki2,
Video sam cene kod vas, i to je skuplje definitivno. A zar nemas neku seceranu, za saturacioni mulj?

MOMOSARIC
17-01-12, 22:37
Marko još jedna stvar , kad si već kalcifikaciji ozbiljno prišo .
Čini mi se da je većina zemlje koju radim jako slična onoj kod tebe, bar oko onog autoputa obilaznice prema Obrenovačkom mostu.
(i usjevi su na onoj suši ljetos slično izgledali)
To nisu baš amorfna zemljišta ako sam se dobro izrazio , nego više šarolika , pa je jako bitno kad radiš analizu ako oćeš da izvučeš dobre zaključke , da uzorak ponovo uzmeš sa istog,al bukvalno istog mjesta .Pomjeranje od 1 metra može da te zbuni. Neznam kako to izvodiš ako nemaš neki gprs uredjaj , ali poželjno bi bilo da precizno markiraš.
Za ovakve zemlje kalcijum je stvarno džoker , al ima još jedan džoker i ja sam se prvo njemu posvetio , a to je voda. zanimljivo je da kisele zemlje nevole višak vode , al prve i reaguju na sušu.

Što se tiče kalcifikacije čito sam negdje neko višegodišnje ispitivanje (pogadjaš čije) raznih metoda kalcifikacije .
Daleko najviše je digla prinos kombinacija kalcijuma i superfosfata , koje se valjda lijepe jedna za drugu i onda duboko zaoravanje.

Vlada015
17-01-12, 23:13
[QUOTE=siki2;435320]Kod nas ima Agrodol koji je samo brašno i ako ga bacas rasipačem čak u drugom selu ide bjeli oblak ali on je i najjeftiniji drugi je agrovapno koje je dosta krupnije ali je cjena samo duplo veća i treći je kreč iz šećerane i tvornice gašenog vapna skoro svi koriste ovaj agrodol zbog cjene a naši stručnjaci kažu i da je najbolji.<br>kako se vidi po izvestaju sa analize ,najveci je problem zato sto je zemljiste kisele reakcije.humus ,fosfor i kalijum su u prosecnim vrednostima.za suzbijanje kiselosti,ja sam koristio saturacioni mulj iz secerane,i tvrdim da 100% deluje.kod mene u navodnjavanju ,ucinak mu je veoma dugacak ,preko 10-12 godina.pobtrebno je razbacivanje malo vece kolicine mulja &nbsp;po 1 ha.ne znam kolika je ta povrsina zemljista gde je tebi neophodna kalcifikacija?[

marko22
18-01-12, 18:57
@Momo,

Prisao sam ja ozbiljno, ali se moja ozbiljnost razbila o hridi kamene sastavljene od birokratije, sporosti, i opstrukcije.
Nekakva analiza je uradjena, nekako je to i baceno, nekako i zaorano. A sta ce biti na kraju, to je mislim cista lutrija. I onako je, a ovako tek da ne pricam.
Procitao sam svasta o tome, i u pravu si za fosfat, kao sto bi bio u pravu i da si naveo stajnjak, sto bi sve zajedno uz pravu analizu impliciralo fenomenalno uradjen posao. Ovako je polovican, cega sam i ja svestan, zato i sakupljam tudja iskustva, jer nam je samo empirija ostala.


Sad bas procitah dosta svojih postova, a sve to na inicijativu kolege. Hvala mu. Svasta se pisalo i napisalo. Kamioni avioni.
Boeing 747.>:({

MOMOSARIC
18-01-12, 23:33
marko , kakvi avioni,kamioni?

Srdjan Žorž
23-01-12, 22:24
Ja planiram sutra da nosim na analizu zemlju gde planiram da sejem kukuruz.Zaorana je 3x15 oko350kg po hektaru ali je proslo 3 meseca tako da bi sad moglo,barem mislim.

branko
24-01-12, 20:50
Kada bi trebalo vaditi uzorke za N-min analizu u pšenici?

MOMOSARIC
24-01-12, 21:10
Radi li se ko nas analiza iz lista?

abro
24-01-12, 21:30
Kada bi trebalo vaditi uzorke za N-min analizu u pšenici?

Januar. Preporuka instituta, ranijih godina više puta.

lala.si
28-01-12, 19:29
Treba da znamo, (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;

markodjurdjevic
28-01-12, 21:27
Kako sad to? Ja nosio zemlju na analizu, kazu fali dosta fosfora i kalijuma, kako to sad?

lala.si
28-01-12, 21:54
Ako znamo, da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači da baštovan, poljoprivredni proizvođač, mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove bašte

markodjurdjevic
28-01-12, 21:55
A kako da odrzimo te mikroorganizme u zemlji?

dragan.kovacev
28-01-12, 22:14
Ja planiram sutra da nosim na analizu zemlju gde planiram da sejem kukuruz.Zaorana je 3x15 oko350kg po hektaru ali je proslo 3 meseca tako da bi sad moglo,barem mislim.

i sta ti rekli, jel moze posle 3 meseca djubrenja? meni sa instituta Tamis savetodavci rekli posle 6 meseci djubrenja, to je optimalno. kazu naj bolje je uzimati uzorke pred oranje i odmah znas koju formulaciju treba zaorati.

MOMOSARIC
28-01-12, 22:15
lala.si , u pravu si ti . Na raspravama o redukovanoj obradi i notill sistemima ljudi u slengu pominju "male prijatelje" u zemlji kao ključne i da zemlja mora da bude živa,ali to su dugotrajni procesi .
Ako posijemo ove godine ratarsku kulturu u zemlju,kakva je takva je, a oćemo dobar prinos,nemamo drugog izbora ,nego mineralno ​djubrivo.

markodjurdjevic
28-01-12, 22:28
Niko da odgovori na pitanje kako da hranimo mikroorganizme u zemlji, odrzimo ih ?

MOMOSARIC
28-01-12, 22:30
Odgovor je kompleksan , prvi korak i jedan od najefikasnijih je postepeno uvodjenje "neoranja".

markodjurdjevic
28-01-12, 22:32
Au, a ima li neko mozda mikrobiolosko djubrivo koje potpomaze te bakterije?

lala.si
28-01-12, 23:22
Postoje mikroorganizmi, koji nisu "đubrivo". Ništa se ne može postići na brzinu, možda bi godinu dve i bili manji prinosi, ( ali nije rečeno, mogu se očekivati bar isti) ali su zato i troškovi mnogo manji, pa kada staviš jedno na drugo.
VAŽNO je ne paliti žetvene ostatke, ne uklanjati ih sve sa njive, ne orati i ne zaoravati ih u zemlju, poprskati ih nekim preparatom sa mikroorganizmima i potanjirati do dubine 5-7cm.
Mikroorganizmi se ne hrane nikakvom hemijom niti biologijom, hrane se ISKLJUČIVO ostacima biljaka.

MOMOSARIC
28-01-12, 23:33
Da , ima i zanimljiva knjižica "Target on establishment" , Britanske organizacije SMI u saradnji sa Vaderstad-om, pokupio sam na nekom sajmu.

Može se i skinuti :
http://www.vaderstad.com/admin/media/img_preview.aspx?imgId=29573&pathId=19

FruitBoy
29-01-12, 22:49
Neoranjem, tj redukovanom obradom se pojavljuje problem sa korovima. Onda se naravno, pribegava hemiji, koja je direktno štetna i direktno odgovorna za brojnost mikroorganizama.
Mora i tu neki kompromis da se nađe. Odgovor je kompleksan. Prvo što mi pada na pamet, je činjenica da se paljenjem žetvenih ostataka uništava enormno velik broj mikroorganizama. Dalje, ako se upale žetveni ostaci, nema organske materije koja će da održava nivo humusa na optimalnom nivou, koji su glavni i odgovorni faktor za stvaranje povoljnih uslova za život i rad mikroorganizama. Dragi moji farmeri, manite se ćorava posla, činjenice da se lepše uzore njiva kad se ostaci upale i sl. Bolje se posavetujte sa stručnjacima, razgovarajte sa njima koji hibrid sejati, pazite na veličinu habitusa i sl. Zatim, pravilno podesite vaše plugove za oranje, isto će da bude kvalitetnije, utrošci goriva i habanje će biti manji. Primera radi, parcele čiji je vlasnik moj otac, imaju 3.5-4%humusa, nikada nisu paljene, a prinosi su skoro svake godine isti, nema puno varijacija. Kad je rodna godina nismo rekorderi, al kad prisuši, onda posle žetve idem šorom i sve odreda pitam koliki su prinos imali! :D

markodjurdjevic
31-01-12, 08:08
Na mojim njivama kiselost je ispod 5, znaci kiselo, a fali dosta fosfora, tako kaze analiza, sto znaci trebao bih bacati MAP. E sad, citajuci postove vidim da MAP zakiseljava zemlju. Sta raditi onda, da ne napravim kontra-efekat?

branko
31-01-12, 08:13
Ništa posebno, samo bacaj dosta domaćeg NPK đubriva i popravićeš stanje.
Tamo ima dosta kreča, pa ćeš smanjiti kiselost.

Jaroslav85
31-01-12, 18:08
Sta reci za ovo.Pohvala ili kritika.
kcl H2O CaCO3 humus N P K
7.01 7.91 3.91 3.68 0.184 100.0 62.0

bojcetic
31-01-12, 18:17
Toj njivi P i K ne treba nekoliko useva:lol: Sta si sejao prosle 3-4 godine i koliko si bacao djubriva?

Dragan18
31-01-12, 18:20
Na mojim njivama kiselost je ispod 5, znaci kiselo, a fali dosta fosfora, tako kaze analiza, sto znaci trebao bih bacati MAP. E sad, citajuci postove vidim da MAP zakiseljava zemlju. Sta raditi onda, da ne napravim kontra-efekat?
prvo bi trebao da kalcifikujes zemljiste, da podignes PH na 6,5 , tada ce ti se osloboditi iz zemljista znatne kolicine fosfora koji je sada u nedostupnom stanju. Tek onda mozemo da pricamo o FOSFATIZACIJI (djubrenje fosforom) . Probaj za pocetak da unosis MAP sa setvom u redove tj. pored reda 5 cm i ispod dubine setve 5 cm .

markodjurdjevic
31-01-12, 18:22
A jel nece MAP da zakiseli zemljiste jos vise, kazu da Map zakiseljava?

Dragan18
31-01-12, 18:28
Sta reci za ovo.Pohvala ili kritika.
kcl H2O CaCO3 humus N P K
7.01 7.91 3.91 3.68 0.184 100.0 62.0
Puno fosfora nije dobro kao ni malo. Obavezno koristi folijarna djubriva sa mikroelementima, ako sejes kukuruz na toj parceli prskaj sa Zn neki od ovih folijarnih FERTILEADER I FERTILACTYL od Eurofertila.

---------- Poruka napisana u 18:28 ---------- Prethodna poruka je at 18:25 ----------


A jel nece MAP da zakiseli zemljiste jos vise, kazu da Map zakiseljava?
Nece toliko drasticno , jer sadrzi malo azota. Od azotnih djubriva koristi KAN pod obavezno. I kao sto vec rekoh treba da podignes PH na minimum 6,5, a onda neces imati problema sa fosforom ma kako ga unosio.

Jaroslav85
31-01-12, 20:15
Pa sejacu kukuruz pa ako mozes DRAGAN18 pojasni mi malo oko tih mikroelemenata i njihovu svruhu.
Ovako idemo unazad, 011godina soja 50kg san kj,010godina kukuruz 150kg 15x15x15 kj +150 an kj,09 pa opet soja bez icega,08 kukuruz ne secam se

branko
31-01-12, 20:37
Ko zna otkad ti imaš te zalihe fosfora u zemljištu. Ne može to da se postigne za godinu-dve dana.

bojcetic
31-01-12, 21:55
@Jaroslav85
Ja sam mislio da si ti mnooogo vise djubrio poslednjih godina pa da zato imas toliko suficita u P i delimicno u K. Za mikroelemente je strucniji Dragan18 da ti napise misljenje. Za kukuruz, ja bih tu samo bacio 150kg/Uree pod spremac i govoto. >:({

FruitBoy
31-01-12, 22:47
Mikroelementi deluju u malim količinama, otuda i glavna razlika u odnosu na makroelemente. Mikroelementi su isto tako bitni kao i makro. Primenjuju se mahom folijarno, a pojedina mikrođubriva imaju različite funkcije. Npr, bor je značajan za oplodnju, kao i za povećanje digestije kod šećerne repe, mangan je značajan prilikom aktivacije fermenata, u procesu fotosinteze, bakar je značajan zbog otpornosti biljaka prema gljivičnim oboljenjima. Nisam siguran da sam ti dao odgovor koji si tražio, al pitaj ponovo, pa odgovorim.

@Jaroslav85
Za koji sloj zemljišta je urađena ova analiza?

Jaroslav85
01-02-12, 11:44
30cm mada i u drugim parcelama imam visok sadrzaj P i K,izgleda da je deda dobro posolio.

Dragan18
02-02-12, 14:08
Pa sejacu kukuruz pa ako mozes DRAGAN18 pojasni mi malo oko tih mikroelemenata i njihovu svruhu.
Ovako idemo unazad, 011godina soja 50kg san kj,010godina kukuruz 150kg 15x15x15 kj +150 an kj,09 pa opet soja bez icega,08 kukuruz ne secam se
Ne moze tolika zaliha odjednom da se stvori, visoke koncentracije fosfora su obicno na mestima gde su nekada bile masovne grobnice ili su odlagane crkotine (kosti) , a moze biti da je nekada tu bila neka bitka (kosti su veliki izvor fosfora). A jednostavno moze biti da je uzorak pogresno uzet, ili je analiza pogresno uradjena. Preporucujem da se analiza odradi opet kad se stvore uslovi za to, radi provere. Takodje moze biti da je djubreno stajnjakom duzi niz godina u velikim kolicinama.

Sto se tice mikroelemenata dosta je komplikovano sad objasnjavati kako to funkcionise. Dovoljno je da se zna da pri visokim koncentracijama fosfora dolazi do blokiranja pre svega Zn u zemljistu ali i jos nekih elemenata. S obzirom da recimo kukuruz prilicno koristi Zn (cink) prvi simptomi nedostataka ce se javiti na njemu. Mislim da ti i na preporuci za djubrenje pise STROGA KONTROLA MIKROELEMENATA. Sve preko 50mg/100g zemljista se smatra toksicnim, i treba izostaviti djubrenje fosforom duzi niz godina (osim ako se drugacije ustanovi kad se sl. put bude radila analiza). U slucaju da se na kukuruzu pojavi neki simptom npr. belo-zute pruge duz celog lista ili cak pre pojave samog simptoma uocljiv slab napredak kukuruza potrebno je folijarno prihraniti biljke.

branko
02-02-12, 14:30
Ko zna, možda je tu zakopan Atila Hunski sa sve njegovom svitom i velikim blagom.
Jaroslave, moj savet je da što pre angažuješ ove "mahače sa motkama" što traže stare novce po njivama da to provere.

Dragan18
02-02-12, 14:46
Branko samo se ti sprdaj, to je naucno dokazano. Superfosfat koji je komponenta djubriva se proizvodi i iz kostanog brašna ,koji se proizvodi u kafilerijama. Kosti su jedan od najvecih izvora fosfora u organskom obliku.

panonac
02-02-12, 15:12
Ko zna, možda je tu zakopan Atila Hunski sa sve njegovom svitom i velikim blagom.
Jaroslave, moj savet je da što pre angažuješ ove "mahače sa motkama" što traže stare novce po njivama da to provere.

Avarski pojas je odavno pronadjen na drugom lokalitetu/ tako da ipak treba uraditi analizu neke druge vrste.

branko
02-02-12, 16:15
Pa dobro, onda je možda groblje mamuta. Više ne idem u off.

Jaroslav85
02-02-12, 17:12
Pa ljudi ne znam da li se isplati burgijati po -12 C za jos jednu analizu.To cu ostaviti za jesen kad skinem rod,ako nesto rodi.Mada tamo je bila na toj parceli farma pre nekih 100g.Ko zna sa cime su tamo hranili te krave,mozda sa cernobiljskim senom.

branko
02-02-12, 17:18
Eto ti odgovora do koga si sam došao.

FruitBoy
02-02-12, 22:46
Aj kad ponovo budeš radio analizu, uradi i za sloj 30-60cm. I obavezno uzorke uzimaj onako kako treba. Znači, jedan prosečan uzorak se sastoji od 20-25 pojedinačnih.Tih 20-25 uboda sondom treba da rasporediš na površini maksimalno 5ha. U jednu kantu strpaš sve te uzorke, dobro izmešaš i otud odvadiš 1-1.5kg za analiziranje. Isto to uradi i za drugi sloj zemljišta. Naravno, kad vremenski uslovi dopuste da to radiš!

Jaroslav85
03-02-12, 12:26
Ok,tako sam i radio.Pa probacu da analiziram i na 60cm.

Dragan18
04-02-12, 15:11
Lepo rekoh ja da su mozda odlagane crkotine, ili je djubreno stajnjakom u velikim kolicinama. Mozda im je bas na tom mestu bilo izdjubravanje.

Farmer II
04-02-12, 15:46
Koliko godina je trenutno obavezan rok za analizu da ta parcela ne predje u pasivan status? Svake 3 godine, 4, 5?

vitezbb
04-02-12, 18:20
Interesuje me,a pročitao sam negde na Forumu davno pa sada ne mogu naći,koliko kilograma po hektaru se veže azota iz snega,tj koliko centimetara snega iz atmosfere unese azota nakon otopljenja u zemlju azota po hektaru?

Dragan18
04-02-12, 19:49
jako malo . To su zanemarljive kolicine. Osim u predelima gde je vazduh zagadjen sa nitratima i nitritima ili isparenjima azotne kiseline... (industrijska podrucja) recimo da je oko 5 kg po hektaru ali opet kazem to su zanemarljive kolicine.

savato
05-02-12, 15:26
Interesuje me,a pročitao sam negde na Forumu davno pa sada ne mogu naći,koliko kilograma po hektaru se veže azota iz snega,tj koliko centimetara snega iz atmosfere unese azota nakon otopljenja u zemlju azota po hektaru? I ja sam skoro procitao,neko je napisao da 1 centimetar snega donosi 1 kg Azota na hektar,e sad da li je istina ko zna?!Znaci bilo bi lepo 35 cm, 35 kg cistog Azota :)

bojcetic
05-02-12, 15:42
Po tome ispada da ljudi iz Sjenice ove godine ne treba da djubre azotnim djubrivima Lkl{{ Pisano je o tome. Dragan18 je pisao, zakljucak je da su to minorne kolicine, gotovo beznacajne...

kiraj
05-02-12, 16:06
Miroslav je postavio sliku sa predavanja.
http://i42.tinypic.com/erelwm.jpg

bojcetic
05-02-12, 22:30
@kiraj
Miroslavova slika mi je promakla. Moja greska.

FruitBoy
06-02-12, 22:53
Lepo rekoh ja da su mozda odlagane crkotine, ili je djubreno stajnjakom u velikim kolicinama. Mozda im je bas na tom mestu bilo izdjubravanje.

Sigurno nije od prevelike upotrebe stajnjaka, jer isti ima manje procenata fosfora u odnosu na azot i kalijum. 100kg dobro zgorelog stajnjaka ima 0,5 kg N, 0,2 kg P i 0,6 kg K!

MARČELO
07-02-12, 00:38
Sigurno nije od prevelike upotrebe stajnjaka, jer isti ima manje procenata fosfora u odnosu na azot i kalijum. 100kg dobro zgorelog stajnjaka ima 0,5 kg N, 0,2 kg P i 0,6 kg K!
Zavisi i koji je stajnjak,prosečne količine makro hranjiva u stajnjaku u %. - Goveđi stajnjak:N 0,6-2,1 P 0,7-1,1 K 2,4-3,6 -Konjski stajnjak N 1,7-3,0 P 0,7-1,2 K 1,2-2,2 Živinski stajnjak N 2,0-4,5 P 4,5-6,0 K 1,2-2,4 -Ovčji stajnjak N 3,0-4,0 P 1,2-1,6 K 3,0-4,0 -Svinjski stajnjak N 3,0-4,0 P 0,4-0,6 K0,5-1,0 Prosečne količine mikrohraniva u stajnjaku ( mg/kg). Mn 30-50 Zn 10-20 B3-5 Cu1-3 Mo0,1-0,2
Po ovome se vidi da u živinskom stajnjaku ima skoro 3 puta više P nego K .

branko
07-02-12, 09:58
Treba imati u vidu da se prosečno po jutru zaorava do 20 tona stajnjaka.
To je dakle 200 x (0,5 kg N, 0,2 kg P i 0,6 kg K) = 100kg N, 40kg P i 120kg K po jutru.
Jeste da od toga barem 30% azota ispari, ali i dalje je to jako mnogo.

Da prevedem u hektare: 175kg N, 70kg P i 210 kg K.

Druga je problematika što to nije odmah na raspolaganju u jednoj godini.

FruitBoy
07-02-12, 10:33
Može biti, al meni je onda logičnija priča sa kostima i leševima!

branko
07-02-12, 10:46
Ma slažem se sa time (ili je tamo možda bio deo atara gde je stoka dugo godina isterivana na ispašu), ali samo hoću da naglasim da đubrenje stajnjakom uopšte nije zanemarljivo.
Štavišem u kakvom je stanju % humusa u skoro celoj Vojvodini, stajnjak bi trebao da se koristi skoro svake druge godine.

Dragan18
07-02-12, 14:36
jako malo . To su zanemarljive kolicine. Osim u predelima gde je vazduh zagadjen sa nitratima i nitritima ili isparenjima azotne kiseline... (industrijska podrucja) recimo da je oko 5 kg po hektaru ali opet kazem to su zanemarljive kolicine.

e kad covek mora da citira sebe

pujol
04-03-12, 01:04
Da li se analize zemljista sad rade besplatno,ako ne kolko se placa?

Farmer II
04-03-12, 08:01
Radile su se jesenas kad se oralo, besplatno , a cuo sam da ce opet krenuti neki broj uzoraka besplatno od maja meseca. Za one sto nisu uhvatili ovaj voz , a hteli su analizu placalo se oko 1600din po uzorku....

MARČELO
04-03-12, 22:46
Radile su se jesenas kad se oralo, besplatno , a cuo sam da ce opet krenuti neki broj uzoraka besplatno od maja meseca. Za one sto nisu uhvatili ovaj voz , a hteli su analizu placalo se oko 1600din po uzorku....
Dali je jesenas bilo besplatno samo za registrovana gazdinstva ili to važi za sve koji donesu uzorak? ^-^ Pre jedno 2-3 godine kada sam nosio uzorak zemlje na analizu u NS rečeno mi je da se sad nenosi uzorak ( mart mesec) ali ako baš hoću uradiće ali se naplaćivalo 3000 din po uzorku tako da sam odusto jbg imao sam 100kg petnaestice za te pare a meni su sve parcele jutro ili dva.

branko
04-03-12, 22:59
Besplatna je analiza u Mitrovici.

dragan.kovacev
04-03-12, 23:44
institut tamis pancevo besplatna analiza, n-min se placa 1500 +-, treba se samo pokrenuti iz zimskog sna...

Farmer II
05-03-12, 07:37
Dali je jesenas bilo besplatno samo za registrovana gazdinstva ili to važi za sve koji donesu uzorak? ^-^ Pre jedno 2-3 godine kada sam nosio uzorak zemlje na analizu u NS rečeno mi je da se sad nenosi uzorak ( mart mesec) ali ako baš hoću uradiće ali se naplaćivalo 3000 din po uzorku tako da sam odusto jbg imao sam 100kg petnaestice za te pare a meni su sve parcele jutro ili dva.

Za gazdinstva je bilo, na tom listu sto se popunjava ide bpg

Green
06-03-12, 11:56
Rezultati analize sa preporukom djubrenja za kukuruz :

1. pH 7.70
CaCO3 24.18
Humus 4.14
P2O2 10.27
K2O 22.20

Preporuka za djubrenje: N 135kg/ha, P2O5 60kg/ha, K2O 40kg/ha

2. pH 7.62
CaCO3 17.77
Humus 3,89
P2O5 10,95
K2O 23,85

Preporuka za djubrenje: N 140kg/ha, P2O5 60kg/ha, K2O 40kg/ha


Azot ću uneti Ureom, šta preporučujete za P2O5 i K2O ?

oldtimer
06-03-12, 12:20
Sa 60kg/ha unosite dovoljno fosfora za 10 t/ha suvog zrna. Posto je sadrzaj P nizak, trebalo bi i njega podici na bar 20 mg/kg zemljista. Ako mozete, povecajte unos P, ali nista pre jeseni

bojcetic
06-03-12, 13:14
@Green
8-16-24 150kg/ha
10-46-0 (Bilo je kod Kusije za 6000din po meteru, da li ima sad ne znam) 100kg/ha
250-260kg/ha Urea

bogi
06-03-12, 20:10
ljudi jel bi bilo od neke koristi da ja ovih dana odnesem zemlju na analizu? planiram da sejem kukuruz, pa ne znam da li ce stici da urade. . .

Farmer II
06-03-12, 21:12
Ako platis analizu, to ide dosta brze, ali opet pitanje je dal bi stigli da urade do setve...Bolje baci vise djubriva za tu cenu analize, a zemlju nosi na analizu kad bude bilo besplatno u toku godine.

YT1RDI
21-03-12, 12:33
Да ли нижа цена анализе значи и да је та анализа слабијег квалитета? Нпр. у Коларима основна анализа 2100,00 по једној дубини а на Пољопривредном факултету 4000,00. Кад сам позвао лабораторију факултета неки проф. ме истресе из гаћа са питањима каква ми анализа треба а ја нисам знао ни шта ме пита а камоли да му одговорим.^-^ Углавном цене су 4000,00; 7000,00; 11.000,00 по једној дубини у зависности од захтеване комплексности анализе. Е сад кад би радио 3 дубине, како се препоручује, то је прескупо, још ако се ради сваке 3 године:-\

Srdjan Žorž
21-03-12, 13:00
U PSS je analiza besplatna za registrovana gazdinstva.

dejan 77
21-03-12, 13:41
analiza p2o 200 mg
k2o 200 mg
caco3 21.3
humus 20 %
Preporuka djubrenja 600 kg ureje po h

Srdjan Žorž
21-03-12, 14:32
Humus 20%?
Da li tako pise ili greska?
Mozda 2 % jer to je donekle normalno.

MOMOSARIC
21-03-12, 21:44
20% nema ni u saksiji.

dejan 77
21-03-12, 23:09
e pa ovo i nije saksija, a nije ni greska 20% to je basta a ja preterao sa zgorelim stajnjakom malte ne je samo on do dubine 20 cm inace povrsina parcele 32 a.

oldtimer
21-03-12, 23:57
Bez ljutnje, ova analiza nema mnogo veze sa realnosc!!!
Kao prvo, ne da je nemoguce da ima 200 mg P, i K, nego bi ta zemlja bila jalova kao Sahara... To su DEBELLLLLOOOOO toksicne koncentracije!!!! A sto se tice humusa, nasi preci kad su dosli u Vojvodinu, zatekli su 5-6% humusa. "Pametnom" obradom uspeli smo za ovih 200tinak godina da nivo spustimo na 2,5-3(4) % Humusa. Ako su tvoji preci i ti podigli nivo na 20%, mislim da zaslzujes Nobelovu nagradu.
Mislim da je ovde doslo do izostavljanja jednog zareza, tj. da je trebalo pisati u analizi 20,0 mg P, 20,0 mg K, i 2,0 % humusa.

Farmer II
22-03-12, 09:29
Imam ja neke analize sa 10 % humusa, i ajd sad ti budi pametan pa im veruj. Neko mi rece da oni samo pogledaju region odakle si i lupaju brojke, kao besplatna je analiza pa sta bi jos hteli, da bude i tacna :lol:

YT1RDI
22-03-12, 11:49
Извлачим закључак: однесем на анализу где је јефтиније и кажем да ћу паралелно дати и факултету па да упоредим! Ваљда ће онда урадити стварно а не гледати регион (сумњиво ми је што траже и број парцеле а плаћам анализу).

dr dragan
22-03-12, 12:40
Да ли нижа цена анализе значи и да је та анализа слабијег квалитета? Нпр. у Коларима основна анализа 2100,00 по једној дубини а на Пољопривредном факултету 4000,00. Кад сам позвао лабораторију факултета неки проф. ме истресе из гаћа са питањима каква ми анализа треба а ја нисам знао ни шта ме пита а камоли да му одговорим.^-^ Углавном цене су 4000,00; 7000,00; 11.000,00 по једној дубини у зависности од захтеване комплексности анализе. Е сад кад би радио 3 дубине, како се препоручује, то је прескупо, још ако се ради сваке 3 године:-\ PSSuKolarima radi besplatnu analizu za registrovana domaćinsva mora broj parcele meni radili po sedam osm uzoraka do prošle godine dobijo sam kreč ove nema

futurefarming
22-03-12, 18:45
Извлачим закључак: однесем на анализу где је јефтиније и кажем да ћу паралелно дати и факултету па да упоредим! Ваљда ће онда урадити стварно а не гледати регион (сумњиво ми је што траже и број парцеле а плаћам анализу).

Na fakultetu je osnovna analiza 4000 a u PSSS oko dve. Čuo sam preporuku da to nije slučajno.

YT1RDI
22-03-12, 20:49
PSSuKolarima radi besplatnu analizu za registrovana domaćinsva mora
Нисам регистровао, скоро сам купио. Морам да одем до трезора да видим шта ми је потребно ал' укњижбу прво треба дочекати.

---------- Poruka napisana u 22:49 ---------- Prethodna poruka je at 22:47 ----------


Na fakultetu je osnovna analiza 4000
То ми је ближе ал' дупло скупље. А још " узми узорке овако, па са 5-6 места, па "учетврти", па уклони траву и корење..."

dejan 77
22-03-12, 20:59
Bez ljutnje, ova analiza nema mnogo veze sa realnosc!!!
Kao prvo, ne da je nemoguce da ima 200 mg P, i K, nego bi ta zemlja bila jalova kao Sahara... To su DEBELLLLLOOOOO toksicne koncentracije!!!! A sto se tice humusa, nasi preci kad su dosli u Vojvodinu, zatekli su 5-6% humusa. "Pametnom" obradom uspeli smo za ovih 200tinak godina da nivo spustimo na 2,5-3(4) % Humusa. Ako su tvoji preci i ti podigli nivo na 20%, mislim da zaslzujes Nobelovu nagradu.
Mislim da je ovde doslo do izostavljanja jednog zareza, tj. da je trebalo pisati u analizi 20,0 mg P, 20,0 mg K, i 2,0 % humusa.
analize su potpuno tacne radjene su u ns 2* i u vrscu 2* zbog tih koncentracija medjutim kada sam im rekao koliko sam zgorelog stajnjaka ,piljevine ,zivinskog djubriva i slame , to mi je bilo za dz jer sam nasipao.A radio sam i sa malom laboratorijom ali tu imam samo N,p i K ali samo bogato ,srednje i siromasno. i u kompletu imam ph. i sve se poklapa sa njihovim analizama jedino nisam znao koliko ima humusa i ca co3 .u pitanju je oko 120 prikolica zgorelog materijala. postavicu i slike te zemlje .prosle godine je tu bio krompir,paradajz i ostalo povrce.Iskreno ja sam ocekivao 10% humusa i oko 100 mg P i K. jer mi je u drugoj basti bez ovakvog nasipanja p bio 115mg K 80 mg a humus 4.3% dok sadrzaj caco3 22.3 Azot je bio na minimumu.

futurefarming
22-03-12, 21:23
YT1RDI, jeste malo zahtevno ali ne uzima se uzorak često te ipak treba valjano odraditi, od toga zavisi i preciznost/tačnost rezultata. Radio sam po uputstvu za uzorkovanje, 30 mesta na parceli, ima već više od 10 dana kako je uzorak predat u laboratoriju ali ne zovu.

Profesor na agrohemiji je i mene detaljno propitao, može biti da im je to praksa.

oldtimer
24-03-12, 05:30
analize su potpuno tacne radjene su u ns 2* i u vrscu 2* zbog tih koncentracija medjutim kada sam im rekao koliko sam zgorelog stajnjaka ,piljevine ,zivinskog djubriva i slame , to mi je bilo za dz jer sam nasipao.A radio sam i sa malom laboratorijom ali tu imam samo N,p i K ali samo bogato ,srednje i siromasno. i u kompletu imam ph. i sve se poklapa sa njihovim analizama jedino nisam znao koliko ima humusa i ca co3 .u pitanju je oko 120 prikolica zgorelog materijala. postavicu i slike te zemlje .prosle godine je tu bio krompir,paradajz i ostalo povrce.Iskreno ja sam ocekivao 10% humusa i oko 100 mg P i K. jer mi je u drugoj basti bez ovakvog nasipanja p bio 115mg K 80 mg a humus 4.3% dok sadrzaj caco3 22.3 Azot je bio na minimumu.
Jel pisemo da bi nesto napisali, ili se bar trudimo da to sto smo napisali bude koliko-toliko pametno???
120 prikolica na 32 ara...Ajmo malo matematike. Uzmimo najmanju prikolicu na trzistu-trotonku... duzine 4m, sirine 2m, visine 0,8m, dolazimo do zapremine od 6.4m kubnih...Puta 120 prikolica, dodje mu oko 768 metara kubnih stajnjaka... 3200 metara kvadratnih podeljeno sa 768 metara kubnih, dobijamo sloj stajnjaka od 24 centimetra... Da li i dalje tvrdite da ste zaorali frtalj metra stajnjaka??? Mislite li da su samo veverice na ovom forumu???

savato
25-03-12, 10:57
Jutros cale bio po bonove i uz to dobio analizu za jednu parcelu od 5 hektara na jednom mestu...Znaci sami su uzorkovali i dobili smo besplatnu analizu,navodno to finansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine...Za 4 kat.parcele jedne pored druge rezultati se krecu od:
pH u KCL: 7,52-7,66
CaCO3 : 9,69- 10,53
Humus : 3,38-3,58
AlP205 : 21,1- 31,5
AlK20 : 19 - 32,1
Uz sve to dobio i tablicu po kojoj sam mogu da odredim u kakvom je stanju zemljiste i kojoj klasi pripada http://i43.tinypic.com/10qf986.jpg http://i43.tinypic.com/bgv12v.jpg

dejan 77
26-03-12, 20:41
Jel pisemo da bi nesto napisali, ili se bar trudimo da to sto smo napisali bude koliko-toliko pametno???
120 prikolica na 32 ara...Ajmo malo matematike. Uzmimo najmanju prikolicu na trzistu-trotonku... duzine 4m, sirine 2m, visine 0,8m, dolazimo do zapremine od 6.4m kubnih...Puta 120 prikolica, dodje mu oko 768 metara kubnih stajnjaka... 3200 metara kvadratnih podeljeno sa 768 metara kubnih, dobijamo sloj stajnjaka od 24 centimetra... Da li i dalje tvrdite da ste zaorali frtalj metra stajnjaka??? Mislite li da su samo veverice na ovom forumu???
Ja i nisam napisao da sam zaorao nego nasipao jer mi je to bilo za dz. Ako vi smatrate da ste veverica ja cu vas podrzati u tome, ali nesmatram da je neko veverica. Ja sam napisao sta sam uradio i kakve sam rezultate dobio ,e ako vi neverujete ne interesuje me to je vas problem.
a evo i slike sto sam obecao
http://a6.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/s320x320/523631_342522429127668_100001097417455_940523_1974 936196_n.jpg

MOMOSARIC
26-03-12, 22:21
Pa dobro sam napiso , onda je to vaše "saksija" a nije njiva , i nije baš za ovu temu , ovo je ipak agrotehnika u ratarstvu.
Tu najbolje postavi plastenike.

dejan 77
26-03-12, 22:40
ja sam napisao koju sam analizu zemljista dobio,i objasnio sta sam radio. jer su kolege sumnjali u analizu . Dapostavim plastenike pa da robujem ceo zivot da bi gospoda jeli jeftino kvalitetnu hranu ja cu da koristim to zemljiste za svoje potrebe i ostavicu svojoj deci da i oni imaju koristi od mene i da bi im ostavo to sto su mi ostavili moji preci ali u boljem stanju.

oldtimer
26-03-12, 22:49
Poenta je samo da je analiza pogresna...Nista vise! Ne znam zasto vam je to toliko tesko da prihvatite. Stvaranje humusa je JAAAKOOOO dugotrajan proces, u nasem zemljistu je stvaran milionima godina, i ne moze se podici tek tako... A koncentracije od 200 mg K, i P na 100 grama zemljista su toksicne i nemoguce. Na takvom zemljistu, sa koncentracijom od 2 g/kg najisplativije vam je da otvorite rudnik P, i K >:({

---------- Poruka napisana u 22:49 ---------- Prethodna poruka je at 22:49 ----------

A za ovo veverica se izvinjavam svima, nije bilo u uvredljivom kontekstu, iako je tako ispalo!

MOMOSARIC
26-03-12, 22:52
Pa super je to ako je tako , to treba samo duboooko zaorati i "razblažiti" , i eto dobre zemlje , samo kolko te je to koštalo?

branko
26-03-12, 23:46
Na toj zemlji će biti više problema nego koristi.

dejan 77
28-03-12, 22:49
Bice kako bude, inace nije me kostalo nista samo nafta koju sam potrosio dovlaceci to i moj rad za istovar.To mi je i bilo jeftinije nego da sam donosio zemlju kamion 2500 dinara + dobijem polovinu gline i to je to.Prosle godine je tu bilo povrce krompir nije izgledao nikako dok nismo poceli da vadimo e onda smo se iznenadili koliko ga je bilo , mada za izgled moze biti zasluzan nedostatak azota kao sto je analiza pokazala. Za primenu fungicida nije bilo potrebe.

MOMOSARIC
28-03-12, 23:17
Šta fali glini , u svakom slučaju bolje nego ​pijesak.

dejan 77
29-03-12, 08:18
Mislis glina je vodo nepropusni sloj ,I uglavnom na glini nema nekog roda cak ni da se pokrijes zbog zbijenosti a i jako tesko je usitnjavanje i obrada.

Dragan18
29-03-12, 08:20
Bolji je pesak koji se navodnjava :D

MOMOSARIC
06-04-12, 08:29
Ako nastave ove vremenske prilike koje mi liče na klimatske promjene u suvom ratarstvu glina će sigurno biti poželjna , a i nisam mislio na čistu žutu glinu ili ilovaču nego na količinu gline u nekoj zemlji pa i crnoj . Pokazuje se da za suša u glinastim i težim zemljama bude bolji rod.

dejan 77
07-04-12, 00:12
Poenta je samo da je analiza pogresna...Nista vise! Ne znam zasto vam je to toliko tesko da prihvatite. Stvaranje humusa je JAAAKOOOO dugotrajan proces, u nasem zemljistu je stvaran milionima godina, i ne moze se podici tek tako... A koncentracije od 200 mg K, i P na 100 grama zemljista su toksicne i nemoguce. Na takvom zemljistu, sa koncentracijom od 2 g/kg najisplativije vam je da otvorite rudnik P, i K >:({!
E ovu temu cemo naceti cim budem imao malo vise vremena

Jagodic72
10-04-12, 20:21
rezultati ispitivanja uzorka zemljišta ph u KCL6.55 phu H2o7.28 CaCO30.42 HUMUS 1.51 uk.N 0.130 P2O5 10.50 K20 15.9 .NA PARCELI POVRŠINE 1HA PLANIRANA SETVA KUKURUZA,molim vašu preporuku za đubrenje...

mladen87
30-05-12, 23:49
ne znam da li je pitanje za ovu temu ali da pitam...
na jednoj njivi koja je "talasasta" imam delova gde je ona bela zemlja,pretpostavljam da tu ima previse krecnjaka i uglavnom se nalazi na delovima gde teren pada!tu je usev dosta manji i tokom cele vegetacije kaska za ostatkom njive i dosta je ruzno tako nejednak usev....
moje pitanje-da li ti delovi mogu da se izjednace sa ostatkom njive,da usev ne kasni toliko i kako to da uradim?da li neko ima slicnu njivu?

MOMOSARIC
31-05-12, 00:07
Kreč+stajnjak+drenaža+navodnjavanje= jako teško

mladen87
31-05-12, 00:09
znaci nema leka?!

dejan 77
31-05-12, 00:19
Samo stajnjak, i bez kreca jer to ti je slatina koja je bogata mineralima a po najvise ima nacl ali slabo ima organske materije. godinama dodavaj humus ,stajnjak ili zetveni ostaci i resices problem.ja imam slicno ali sam polovinu resio.

mladen87
31-05-12, 00:27
da li vestacka djubriva mogu nesto da poprave?njiva je arenda tako da ne znam koliko cu je dugo raditi a ne baca mi se stajnjak na tudju zemlju pored moje....

MOMOSARIC
31-05-12, 07:19
Ipak odnesi na analizu da vidiš ph reakciju , dabi znao dal treba kreč ili ne , nemora da znači da nije kiselo , ima toga u sremu dosta.

dejan 77
31-05-12, 11:03
Ne bacaj vestacko uzalud, u toj slatini ili beloj zemlji ima mineralnih materija ali nema organske materije tu samo stajnnjak a ako nije tvoje ostavi kako je nemas racuna da se zezas. ja na moju zemlju (jedna parcela malte ne covek mi prodo samo da se otarasi) se igram time ali treba mnogo za nekih 60 m2 slatine na sredini njive da je na kraju nebi ni pokusavao ostavio bi kako je.

bojcetic
05-06-12, 11:56
Imam i ja na jednoj njivi talasast usev. Na tim losijim delovima sam i bacio vise vestaka jesenas i u prolece, medjutim tu je opet losiji kukuruz nego pored ^-^ Kad odem sa 5 uzoraka na jesen sa parcele od 2kj ima da me izbace napolje :lol:

Deda Lala
08-06-12, 22:54
Шарене њиве нису никаква новост и санирање такве површине је и потреба и дужност сваког власника земљишта.Такође дужност је и да се власник стара и о подизању и одржавању квалитета обрадивог тла.Са повећањем % хумуса у тлу решавају се и неки проблеми недостатака минерала у тлу.Количина земљишне влаге је посебна тема.Неко је поменуо саксију.Е па,све док не будете посматрали сваку њиву као посебну саксију,и то огромну, водиће се овакве расправе. Знање и умеће како се то ради није тема ове расправе.А изводљиво је.

Dragan18
08-06-12, 23:17
Imam i ja na jednoj njivi talasast usev. Na tim losijim delovima sam i bacio vise vestaka jesenas i u prolece, medjutim tu je opet losiji kukuruz nego pored ^-^ Kad odem sa 5 uzoraka na jesen sa parcele od 2kj ima da me izbace napolje :lol:

Samo označi uzorke i mesta gde si uzimao i napiši da ti je uzorak sa druge parcele ;)

mcbaycow
02-07-12, 09:05
Hocu po neku parcelu da analiziram, da li neke institucije izlaze na teren, ili ipak ja moram, uzorkovati i odneti im?
Ima li u NSu u radnickoj ulici neki institut za analizu zemljista??? Zna li neko?

Farmer II
02-07-12, 09:28
Mislim da je izlazio fertil s svojim vozilom, ali valjda samo svojim koperantima(ko uzme mnogo djubriva), neznam kako je to islo.
Najbolje u savetodavnoj sluzbi za tvoj rejon, uzorkujes i odneses im na besplatnu analizu.

diklofen
02-07-12, 09:38
Koliko ja znam u Zrenjaninu u SS primaju na besplatnu analizu.Ja bih trebao sutra da uzorkujem par parcela.

mcbaycow
02-07-12, 10:16
Znam da primaju uzorke i da ih besplatno analiziraju, ali da li ima neko ko i izlazi da uzorkuje....?

Da Farmer II, radili su i mozda još rade, ali ja ne kupujem njihovo djubrivo....

bojcetic
02-07-12, 10:22
Kako uzimate uzorke? Ja sam isao prosle jeseni asovom i kopao. Za ovu jesen u planu je nesto sofisticiranije, poput neke sipke koja se uvrce u zemlju. Ako neko ima neki bolji predlog, bilo bi lepo da podeli to sa nama. >:({

diklofen
02-07-12, 10:28
Pa ja sam uzimao sondu za vađenje uzoraka iz lokalnog kombinata.Može i sa ašovom bez problema.

MOMOSARIC
03-07-12, 07:20
Sonde bi bile bolje jer uzimaju manje zemlje a komplet po dubini pa možemo uzeti sa nekoliko tačaka za jedan uzorak pa izmješati.
Meščini da sam jednom pito , al radi li se negdje analiza hranjljivih materija u listu?

diklofen
03-07-12, 07:22
Ja sam jutros bio i uzorkovao dve parcele.Radio sam sondom.Jeste mnogo preciznije ali sporo ide.

danijella
03-07-12, 08:26
@diklofen nebih se baš složio sa tobom oko brzine vađenja uzoraka,ako ćeš vaditi ašovom onako po PS-u ićiće sporije nego sondom,probao sam i jedno i drugo i bolja mi je sonda a napravio sam je za 10 min.

diklofen
03-07-12, 08:36
Ma ja uzeo iz kombinata ali jako sporo ide u zemlju.Mora da je mali ulazni ugao noža.

danijella
03-07-12, 11:38
Evo napravi ovako nešto i nemaš problema.http://i48.tinypic.com/xoh8gm.jpghttp://i47.tinypic.com/2wn9zpk.jpg

bojcetic
03-07-12, 11:46
Tako nesto sam trazio. Cim dodjem u Stapar, nosim laptop kod strica da osacuje i napravi isto >:({

ralekiraj
27-07-12, 22:18
Da li je moguce da se poveca humus za vise od 0,5% za deset godina? Tad smo radili prvu analizu i humus je bio 3,54%, a analiza danas pokazuje 4,13% humusa. Na toj parceli su sejane samo psenica i lucerka.

---------- Poruka napisana u 22:18 ---------- Prethodna poruka je at 22:12 ----------

Jos jedan takav slucaj, Pre deset godina humus 3,94%, a danas 4,67%. Takodje dugo bila lucerka zasejana, inace ova parcela je zadnji put uzorana pre 9 godina

marko22
27-07-12, 22:44
A ostalo? Po meni moguce.

ralekiraj
28-07-12, 08:19
A ostalo? Po meni moguce.
Mislis na sadrzaj P i K na te dve parcele ili kakav je humus na drugim parcelama? Na ostalim parcelama za koje imamo rezultate analize nema nekih bitnijih odstupanja sto se tice humusa

marko22
28-07-12, 09:02
Da, da, mislim na sadrzaj P, K, N, Ca, bas na tim parcelama na kojima je humus povecan.

ralekiraj
28-07-12, 13:55
1.parcela
pre 10god Ca 2,38; P 17,1; K 36,4; N 0,266; humus 3,54
danas Ca 1,74; P 11,18; K 39,9; N 0,248; Humus 4,13

2.parcela
pre 10god Ca 2,24; P 14,9; K 50; N 0,254; humus 3,94
danas Ca 2,89; P 10,34; K 50; N 0,28; humus 4,67

bojcetic
28-07-12, 14:16
Da li ste djubrili kalijumom u proteklih 10g? Za vasu zemlju Map zavrsava savrseno osnovno djubrenje!

ralekiraj
28-07-12, 14:46
Poslednjih 6-7 godina bacamo samo MAP. Inace te dve parcele nisu djubrene dok je bilo lucerke na njima

marko22
28-07-12, 20:06
Verujem da je pH u normali. Sada ce se verovatno javiti pobornici redukovane obrade da je to zbog toga sto si sejao lucerku i psenicu i verovatno orao do nekih najvise 25cm. Sto sam spreman i sam da prihvatim uz dodatna objasnjenja.

ralekiraj
28-07-12, 22:37
Ph je 7,2. Za oranje sam napisao ranije da je jedna uzorana zadnji put pre 9 god, a za drugu se ne secam kad je uzorana zadnji put.

kiraj
28-07-12, 22:52
Mogu i ja da objasnim.
Pre zasnivanja lucerke 2003 u jesen 2002 je zaorano 100 kg mapa(od tada ga koristim) na predusevu kukuruz,Oranje je bilo oko 30 cm.Do 2009 nije bacano ništa od đubriva .U jesen 2009 je 2-3 puta tanjirano i posejana je pšenica,ne mogu da se setim da li je tada bačen MAP (možda ralekiraj ima zapisano).Pšenicu te 2010 smo jedva pokosili pošto je voda ležala od juna meseca.U proleće 2011 parcela je samo tanjirana i dodato je 70-ak kg ureje pre setve suncokreta.Posle suncokreta je tanjirano uz dodatak 80 kg /kj mapa i posejana je pšenica koja je ove godine rodila oko 3,5 t/kj.Prošle godine se na ogumcima pojavila palamida i sada čekamo da vidimo hoće li izaći da je prskamo ili da radimo neku obradu.
Razmišljam da je ni sada ne orem nego da istanjiram,podrijem ,bacim map i do zime još jednom istanjiram

cicimoric
09-08-12, 19:43
Stigla mi analiza zemljista. Na nekoliko parcela imam slicnu situaciju kao na donjem primeru. Po njihovoj preporuci treba dodati samo 100 - 150 kg Uree / Ha ali me zbunjuje to sto su napisali " u jesen "
Zna li neko zna odgovor zasto u jesen?

http://i47.tinypic.com/2r425as.jpg

kiraj
09-08-12, 21:16
Šta je ovo sa fosforom ? 92 mg ,ovo prvi put čujem i vidim.

cicimoric
09-08-12, 21:23
Pa toliko ima fosfora. Ne verujem da su pogresili jer na jos 2 parcele ga ima jako puno. 67.09 i 72.26

savato
09-08-12, 21:28
Šta je ovo sa fosforom ? 92 mg ,ovo prvi put čujem i vidim. Ja bih voleo da je ovo istina,ali sumnjam u gresku...92mg/100g,daj Cici malo te zemlje da djubrimo nase njive...Meni je na najboljoj parceli 32,5 mg/100 g... Sadrzaj 50,01-100,00 Vrlo visok do stetan sadrzaj!

cicimoric
09-08-12, 21:33
I kalijuma ima puno. Evo analize sa jos dve parcele. Pre nekoliko dana je clan Peet napisao da je nekada davno neko iz njegovog sela nosio Jermenovacku zemlju na analizu i rekli su mu da sa tom zemljom djubri druge parcele. Slatko sam se nasmejao kada sam to procitao ali posle ove analize.....hmmmm

http://i47.tinypic.com/33o4778.jpg

od 9 uradjenih parcela mi je fosfor samo na dve parcele manji. Na jednoj je 15 a na drugoj 26. Na ostalim parcelama je 30-40 osim te tri gde ga ima bas jako puno

savato
09-08-12, 21:35
Meni se P205 i K2O u svim analizama jure za 2-3 mg/100g negde je Fosfor veci,negde Kalijum...Kod tebe je 92 naspram 45,to je duplo veca kolicina Fosfora...Gde si radio analizu?U Pancevu nisi sigurno,oni imaju drugaciju semu na kojoj daju preporuku...Vrsac,a?!

cicimoric
09-08-12, 21:39
Fertilovci su mi radili

savato
09-08-12, 21:42
http://i45.tinypic.com/35kk8wo.jpg http://i46.tinypic.com/s6myvr.jpg http://i49.tinypic.com/sllp1c.jpg http://i45.tinypic.com/kaijt.jpg http://i47.tinypic.com/f20hg5.jpg http://i48.tinypic.com/nx71nm.jpg

---------- Poruka napisana u 21:42 ---------- Prethodna poruka je at 21:40 ----------


Fertilovci su mi radili Pa ti si miran jedno 10-15 godina sa Fosforom

Dragan18
09-08-12, 21:46
Auu.... brate mili, cici može li par tona te zemlje da malo djubrimo. Nije mi jasno zašto baš sve u jesen. to je , gotovo sam siguran, greška. Kada se daje preporuka za djubrenje u jesen onda obično ide 1/3 od ukupne količine. Recimo ako ćeš sejati pšenicu daš joj 1/3 da ima dobar start....najbolje predsetveno da bude u zoni klijanca ... a onda u proleće prihrana. Za kukuruz isto može 1/3 u jesen da se zaore ... može i za suncokret... (samo urea od azotnih ) .Samo je po meni to malo ne praktično, jer teško da bih sada u jesen imao para za ureu...bar ja. Kalijumom i Fosforom su obezbedjeni skoro i tvoji unuci :D

cicimoric
09-08-12, 21:50
Mislim da nisu napravili gresku u vezi fosfora. Evo analize iste te parcele iz 2008 godine ( te godine nisu pisali vrednosti vece od 50 jer na nekoliko analiza mi stoji 50.00 )

http://i48.tinypic.com/10xfu4z.jpg

savato
09-08-12, 21:52
Svaka cast,vidimo se uskoro dolazim sa par prikolica i ULT-om da se druzimo malo>:({

marko22
09-08-12, 22:16
Molim vas, da vise ne stavljate rezultate analiza, jer ce u tom slucaju neki od nas prestati da se bave poljoprivredom. Pre nekog vremena sam uradio nekih 10-12 analiza, i samo na jednoj parceli sam imao P preko 10, tj~12, a na svim ostalim manje, uglavnom oko 5, a imam neke i sa 2, dakle 2mgr/100gr. K je uglavnom oko 20, a N 10-14. Ca, mi je uglavnom ispod 1, a pH ide od 4,5-6,5. Sto bi se reklo, de ce sut sa rogatim.

bojcetic
10-08-12, 16:21
@marko22
Kakva je preporuka za djubrenje kad su tako losi rezultati analize?

Da li neko zna da li mogu sad da uradim uzorkovanje zemljista, iako je na njivama kukuruz?

MOMOSARIC
10-08-12, 17:09
Sve je to dobro pod uslovom da padne kiša u julu il avgustu i da temp ne idu preko 35 deset dana zaredom, u suprotnom džaba sve to.

marko22
10-08-12, 19:40
@marko22
Kakva je preporuka za djubrenje kad su tako losi rezultati analize?
Pa na toj njivi gde je P ~2, a ja zelim 8 t/h kukuruza ili 3 t/h suncokreta, treba da bacim 600 kg 5:24:16. Ovaj put rec BACIM je primerena.

Dragan18
10-08-12, 21:20
http://i48.tinypic.com/awyn8x.jpg
Danas smo i mi malo uzimali uzorke ...

sale.d
10-08-12, 23:03
Na pojedinim parcelama sam i ja dobio preporuku da zaorem odredjenu kolicinu ureje u jesen.I meni je analizu radio fertil.

garisa
23-08-12, 14:49
Neophodno je da se doda, najčešče, 30 kg azota po hektaru, misli se na aktivnu materiju tj. kod AN-a je to 100 kg/ha (primer), kako bi se obezbedila hrana za razlaganje žetvenih ostataka. Ovaj azot jedu mikroorganizmi jer im je neophodan za aktivnost i ne koriste ga razlažući humus. Eto zato. Najbolje rešenje. Sledeći preduslov je veličina, odnosno, dužina žetvenih ostataka koja mora da bude do 90 mm ili 9 centimetara i to 90% ostataka te dužine. Ukoliko je duži naćiće se i u naredne 3 godine u zemlji prilikom obrade ( kod onih koji rade klasičnu obradu) raonim plugom. Ako se ponavljam žao mi je. Ovo ću sigurno napisati bar još koji put. Nije na odmet.
Gariša.Lkl{{

Ranbobas
03-09-12, 22:56
[QUOTE=bojcetic;553241]@marko22
Kakva je preporuka za djubrenje kad su tako losi rezultati analize?

Pa evo kako izgleda analiza sa moje parcele,a takva je svuda u mom kraju:CaCo3 (%)-1.7(slabo karbonatno);pH u N KCl-5.20(kisela reakcija);Humus (%)-2.66(slabo obebezbedjeno);N (%)-0.31(srednje obezbedjeno);P2O5 (mg)-2.6(VRLO SLABO OBEZBEDJENO);K2O(mg)-22.7(DOBRO OBEZBEDJENO).
Preporuka PSSS NIS:Da se u jesen pod osnovnu obradu zemljišta unese neko mineralno đubrivo sa višim udelom fosfora:NPK (8:24:16), ili NPK (10:30:20).Zavisno od gajene kulture, najveći broj ratarskih kultura ima potrebe za oko 60-80kg/ha fosfora, što ukazuje da je potrebno uneti 300kg/ha prvog ili oko 250kg/ha drugog pomenutog đubriva. Ukoliko na tržištu pronađete fosforno đubrivo MAP, ovo đubrivo treba primeniti oko 150kg/ha, ukoliko se radi o žitaricama pošto povrtarske kultura kao i suncokret imaju povećane zahteve prema kalijumu te kod njih treba primeniti đubriva sa povećanim udelom kalijuma, naravno zavisno od agrohemijske analize zemljišta. Vaše zemljište je kisele reakcije pa je potrebno popraviti kiselost zemljišta unošenjem pod osnovnu obradu u jesen pored stajnjaka i 3 t/ha kreča u obliku njivala. Pre unošenja stajnjaka prvo pliće uneti njival a posole toga stajnjak na veću dubinu. Vaše uzorke zemljišta sa parcela koje niste ispitali možete i dalje donositi u PSSS Niš, Leskovačka broj 4.

Molim vas objasnite mi u praksi kako ja ovo da izvedem oko unosenja njivala(prvo njival plice,pa stajnjak dublje...?).

Vulkan
03-09-12, 23:16
Najzgodnije u praksi je da se baci njival ili neko drugo sredstvo te svrhe na strnjište. Znači ovršeš žito izvučeš slamu i razbaciš njival, kreč, saturacioni mulj šta već uzmeš i onda plitko uzoreš (ugariš) pa u jesen razbaciš stajnjak i oreš duboko, jesenje-zimsko oranje. Trebalo je da ti napišu (možda i jesu a nisi nam preneo) da je neophodna pauza između sredstva za kacifikaciju zemljišta i stajnjaka al ja nisam siguran koliko, minimum valjda 14 dana. Ima po netu, kucaj u gugl kalcifikacija i prelistaj, naći ćeš da ja sad ne listam. I ja sumnjam da mi kisi jedna njiva i odneo sam na analizu ali nikako da urade. A i slab sam finansijski i male su mi šanse da razbacivam neko od tih sredstava pa čakni stajsko ne mogu da vučem tu jer je jako brdo a skupo mi je da plaćam nekog sa istovarnom prikolicom pa ću samo pripaziti koje veštačko da kupim. Nisam pitao u prodavnicama da li je i koliko skuplja npk neke druge formulacije od klasične 3x15? Da maksimalno smanjim azot. Teško je nama sitnima koji ne možemo da uložimo i odradimo posao kako treba i samim tim teško da možemo i da napredujemo jer dobijamo male prinose.

Ranbobas
04-09-12, 01:09
Ma nisu mi napisali za pauzu njival-stajnjak,ovo sam ja nalepio njihov mail- odgovor na moju sugestiju oko preporuke.Prvo su "izlupali" da bacim 300kg 10:20:30,a ja imam dovoljno kalijuma.Meni je kukuruz sad na toj parceli gde hocu da isprobam efekte kalcifikacije.Sta mislis da ja sada ubacim njival pod plug(plitko za jecam) zajedno sa map-om(150kg.),zetvenim ostacima od kukuruza,ureom da ih razlozi,a sledece godine djubrim stajnjakom.Ili zaorem zetv.ostatke pa onda kao i do sada kako radimo svi ovde:podrljam(poravnam),razbacam ciklonom NPK(map ili sta vec),seme jecma ili psenice,pa podrljam,pa onda njival i opet podrljam.A stajnjak kao sto rekoh naredne godine ako bas ne idu zajedno,mada mnogi to vidim ubacuju odjednom prikolicom za razturanje stajnjaka.A sto se tice nas malih,bolje je biti prvo mali pa zalaganjem(prinosima)postati veliki,nego naslediti vecu zemlju i nestrucnoim radom samo praviti gubitke.Ja se ucim sada sa ovih 4-5h,da nebi kasnije kada prosiravam proizvodnju(a zemlja je ovde za dz.)naj...o.Zelim ti sve najbolje i glavu gore.

Vulkan
04-09-12, 10:17
Ako se ne razbaci i stajnjak posle nekog od sredstava za kalcifikaciju prve godine prinosi budu i manji nego inače. Dok se mikroorganizmi u zemlji ne prilagode, bude i manjak fosfora... Ovo sve pišem kako sam pročitao (i koliko sam zapamtio) na netu članke od raznih stručnjaka i iskustva drugih sa raznih foruma dok čekam analizu pa ću i ja videti šta ću. Ne znam iz ličnog iskustva.

dragan.kovacev
09-09-12, 22:20
koliko grama zemlje treba za uzorak?

ida uljma
09-09-12, 22:55
koliko grama zemlje treba za uzorak?
1-2 kg,opstina vrsac besplatno organizuje analizu za mz Uljma,uradicu je prvi put..

dragan.kovacev
09-09-12, 23:05
savetodavna sluzba pancevo isto radi besplatno vec godinama, al eto i ja prvi put radim, sutra je dan za to odredjen...
nesto mi to mnogo 1-2kg, al dobro ako je tako...

Vulkan
10-09-12, 00:25
0.5-1kg. Ja sam predao pre 10-tak dana i uradili su.

marko22
10-09-12, 07:38
Ako se ne razbaci i stajnjak posle nekog od sredstava za kalcifikaciju prve godine prinosi budu i manji nego inače.
Ovo bi se desilo samo u slucaju da se pretera sa kalcifikatorom. Ne znam koji procenat CaCO3 ima tja njival, ali ako je ph preko 5, ja ne bih isao sa vise od 2t/ha cistog CaCO3. Bez obzira na razne informacije, izgleda da negde oko 2t CaCo3 podize pH za oko 1, i to ako je nizak. U ovom slucaju gde je pH preko 5, radio bih isto. Mada treba reci da i uticaj teskih metala vrsi bitnu ulogu. Tako da za preciznu kolicinu, treba uraditi jednu valjanu hemijsku analizu. A posto toga nema, onda ne treba preterivati sa kalcifikatorom, jer moze doci do kontra efekata. Bolje spustiti kolicinu, nego napraviti vecu stetu. Stajnjak bi bilo neophodno baciti ukoliko bi se primenile vece kolicine kalcifikatora. Tipa 15-20 t/ha. Mada meni ta kolicina zvuci suludo.

Uskoro ce biti i detaljnije iskustvo.

dach
10-09-12, 14:58
marko22 (http://poljoinfo.com/member.php?7416-marko22)

Gde ima nama najbliza analiza?

marko22
10-09-12, 18:33
PKB Agroekonomik je zaduzen za nas. Ali mi stvarno nisu jasni, dok svi rade analize oni kazu da nemaju neku dozvolu, cekaju uredbu, bem li ga sta. Ako uzimas eurofertil djubriva, ili fertil djubriva, uradice ti i jedni i drugi.

Dragan18
10-09-12, 23:37
Prve dve analize su ustvari sa jedne parcele koja je do prošle godine bila podeljena na tri dela ... sada sam to sve spojio u jednu parcelu radi lakše kontrole plodnosti , a i cilj je da se parcele ukrupne radi lakšeg rada. Inače po katastru tu i postoje dve parcele ali su one jedne do druge i u našem vlasništvu pa su spojene. Na tom delu gde je bila lucerka i kukuruz radjena je proletos analiza..ali posebno svaki deo . U tom delu gde je bila lucerka humus je 3,45 % a u delu gde je bio kukuruz 2,9 ... sad smo uzeli mešano sa oba dela celom dužinom i prosek je kao što se vidi na prvoj slici. Druga slika je drugi deo te iste parcele koji je djubren prošle godine.... Ono što mene zbunjuje je to što je pšenica bila za nijansu lošija na ovoj parceli gde su bili kukuruz i lucerka..a po analizi kaže da hrane ima više baš u tom delu.... interesantno Lkl{{
http://i49.tinypic.com/fz8b4n.jpg
http://i45.tinypic.com/15sad6r.jpg


Ovo je arenda uzeta u zakup pretprošle godine prve godine je bio suncokret a ove pšenica koja se nije baš proslavila zbog lošeg sklopa i slabog bokorenja iako joj je dato sve maksimalno. Ono što je interesantno je da sam se prijatno iznenadio sa količinom i fosfora i kalijuma. Prošle godine je djubrena sa 100 kg MAP-a po jutru.
http://i48.tinypic.com/2na03ll.jpg

dragan.kovacev
11-09-12, 11:16
juce izvadjeno sa 21 parcele uzorak i predato u pancevu, za 10 dana rezultati...

mladizemljoradnik
11-09-12, 13:25
Da li si predao na anaizu u Institutu Tamis? Jel besplatna analiza?

Ranbobas
11-09-12, 22:38
Evo odgovora od SSS-NIS,u vezi one nedoumice kod mene i @vulkana oko unosenja njivala i stajnjaka(pitao sam ih i za primenu ureje zbog razlaganja zetv. ostataka) : Poštovani, preporuka da se razdvoje njival i stajnjak više je iz tehničkih razloga zbog lakšeg zaoravanja stajnjaka. Slobodno možete zaorati ujedno na istu dubinu i stajnjak i njival.Sa oranjem dobro je zaorati žetvene ostatke ali pošto treba njival verovatno je zemljište bilo kiselo te ne smete primeniti ureju. Preporuka je da se i za kukuruz i ječam NPK unese pod oranje Dalkle sa oranjem Vi sve možete u jednom uneti i stajnjak i kreč i ostatke i NPK, nije nikakva greška. ureja bi bila dobra zbog razlaganja organskih ostataka, stajnjaka i NPK, ali je sigurno zemljište bilo kiselo. Ako je već primenjena prošle godine doza kreča možete ići sa 50kg/ha ureje. Azot primeniti u prolećnoj prihrani oko 60-80kg/ha za ječam i 120-150kg/ha čistog azota za kukuruz. Za kukuruz je preporuka da se u predsetvenoj pripremi primeni bar 50% potrebnog azota a ostatak u prihrani. Azot primeniti u obliku KAN-a.Posle oranja teško će se sad moći kvalitetno pripremiti zemljište za setvu bez tanjirače, zavisno od vlage i kvaliteta oranja, Za proleće i za pripremu za kukuruz drljača ili setvospremač zavisno opet od uslova biće dovoljni.

Mozda je ova poruka za temu: kako smanjiti kiselost zemljista.Ako je problem neka je administrator prebaci.

dragan.kovacev
12-09-12, 00:19
Da li si predao na anaizu u Institutu Tamis? Jel besplatna analiza?

da u institutu, besplatna do 15-tog u ovom mesecu

Vulkan
12-09-12, 12:32
Evo i analiza jedne moje njive a i ostale su mi slične. Treba mi savet i od vas jer sa njima ne mogu da se dogovorim, odmah me prekinu i insistiraju na kalcifikaciji i stajnjaku. Stajnjaka nemam, već sam izvukao na druge njive, a i za saturacioni mulj su mi šanse nikakve. A treba na tu njivu da posejem lucerku. Ima li šanse da nikne ako bacim malo veštačkog đubriva i kojeg (oko 100 evra mogu da odvojim za njega).http://s16.postimage.org/rt9i1n3zl/11092012725.jpg (http://postimage.org/image/rt9i1n3zl/)http://s16.postimage.org/sk287f6cx/11092012726.jpg (http://postimage.org/image/sk287f6cx/)http://s16.postimage.org/3s2m06p69/11092012727.jpg (http://postimage.org/image/3s2m06p69/) Mislio sam da uzmem jedan (25kg) ili dva džakčića MAP (68din kg) i do 200kg NPK 8-16-24 ili sličnog sastava kojeg nađem u ŠA. Kako će zemljareagovati na to i da li će nići lucerka. Sejao bih sad od vikenda na otprilike 80 ari od ove njive.

Kremator
12-09-12, 12:46
I ja isto treba da posejem na nekih 70 ari bez stajnjaka, samo da se vidi koliko ce kise da padne u narednim danima :'({...

mladizemljoradnik
12-09-12, 13:04
Zvao sam Institut Tamis da pitam za analizu zemljista i zena koja se javila na telefon mi je rekla da nazovem sutra. Danas taj deo, laboratorija ili sta vec, ima neku kontrolu pa da sutra nazovem. Samo da sutra ne bude isto...zovi sutra! :)

marko22
12-09-12, 19:18
Evo i analiza jedne moje njive a i ostale su mi slične. Treba mi savet i od vas jer sa njima ne mogu da se dogovorim, odmah me prekinu i insistiraju na kalcifikaciji i stajnjaku. Stajnjaka nemam, već sam izvukao na druge njive, a i za saturacioni mulj su mi šanse nikakve. A treba na tu njivu da posejem lucerku. Ima li šanse da nikne?
A zasto nemas sanse za saturacioni? Pecinci ti nisu daleko? Jesi li ih zvao? A skoro sam gledao neku emisiju, gde se savetodavna sluzba iz Sapca hvali kako su obezbedili besplatni saturacioni mulj za sve koji se jave, ali moraju da plate prevoz. :lol:
Uz dobru pripremu i uz kisu ce da nikne svakako. Ali je cinjenica da joj nizi pH smeta, mada pH~5 i nije bas katastrofa.

MOMOSARIC
12-09-12, 20:45
Pa bogami za lucerku , ječam i sl sve ispod 5.5-6 ph obično ne bude dobro . Kud baš tu lucerku da odlučiš?

Vulkan
13-09-12, 00:42
Jesu imali za petu i šestu klasu zemlje a kod mene je četvrta. Imam 558 stari spori tip i za njega su Pećinci predaleko.Morao bih da platim kamion a nemam para a plaća se i u Pećincima utovar 1000 din tona. I kažu da je i od toga slaba vajda bez stajnjaka a ja ga već završavam u druge njive i nemam. Radnim danom (i subotom) 9 sati sam u vulkanizerskoj za neto 10000 din i zdravstveno i penziono. Nema slobodnog dana ni godišnjeg, ni bolovanja. Slobodan sam samo nedeljom i tad radim poslove za koje mi treba više vremena u cugu, sečem drva, vučem stajnjak, seno, kukuruzi, spremam hrane stoci i sl. Ne znam ni da li Pećinci daju nedeljom i kad bih čoveku oslobodio kamion. Saturacioni je u prahu pa ne može rasturivačem već lopatom što je sporo a i da li bi on hteo da ide u njivu i pusta po brdu, strnjika klizava. Jako je brdo i tu nizbrdo nemogu da spustam tereta u prikolici već samo po 2-3 tone mogu da izvlačim. A dogodine ću biti jako kratak sa senom a lakše mi je na brdo lucerku i da nemam tu obrade zemlje par godina. A i ostale njive su mi skoro iste po analizi. Tako da je tu rešeno za lucerku. Iako je jesenas sejana sa trunkom zobi i zob retka i dobra a travke nema ni divlje, tek poneka ambrozija. Inače je tu i ranije bila lucerka i bila je osrednja pa je preovladala obična trava i nikakvi prinosi. Tako je kako je, imate li neki savet kako da iskombinujem đubrivo sa malo para. Fosfora skoro da nema u zemlji a kažu da se u kiselom MAP vezuje za druge elemente pa možda i ne pomogne i čak pogorša zemlju? Da ga uzmem 25kg i 150-200kg NPK i kojeg? Nadam se da nađem nađem 8-16-24 po analizi i preporuci? Ili kako drugačije? 3x15 i koji odnos sa MAP-om ili? Totalno sam sluđen a finansije na rezervi. Nemam dovoljno ni drva (nemam gde više da sečem) a nemam za uglja, računi stižu... Pucam polako na svim poljima.

marko22
13-09-12, 09:01
Uz to brdo kako kazes, sleper ti nece izaci. Za rasturanje ti treba ili prikolica za rasturanje, ili ciklon, ali bolje prikolica zbog traktora. Koliko vidim kod tebe je to malo nezgodno uraditi. Takodje ti treba u ult da ti to tovari u prikolicu cak i kad bi rucno razbacivao iz nje.
Lucerka trazi, ali i vraca.
U kiselom zemljistu uvek jedan deo djubriva bacas dzabe, i za pH~5, iskoristivost ne bi bila veca od 50%.
Odredi prioritete i glavu gore.

mladizemljoradnik
13-09-12, 09:45
da u institutu, besplatna do 15-tog u ovom mesecu

Danas sam opet zvao telefonom i rekli su da se analiza plodnosti zemljista placa 2000dinara po uzorku. Covek mi je preporucio da se obratim PKB-u za analizu jer su i ovako pretrpani sa poslom. Tako su mi rekli, pitanje je da li je to tako ili nece da rade jos ova adva dana dzabe.

Jel stvarno nista nisi platio ili zezas?

garisa
17-09-12, 12:37
Ako si napisao da si iz Bg ili ako ti je zemlja u potesu PKB-a skroz do Opova i Čente onda pripadaš PKB Agroekonomiku. Prosto je tako. Cena od 2000 din po uzorku je niska, ako ti je tako rečeno, po cenama đubriva, to je oko 50 kg đubriva i manje (prošle godine je NPK bio oko 45 din/kg). Ako planiraš 200-250 kg/kj ili 350- oko 450 kg/ha (sa navedenom cenom je to 15750-20250 dinara/ha) onda je to mali trošak. Veći je trošak nekontrolisana kupovina đubriva "po navici" ili "tako svi" i sl. Iskreno kasno si se setio, jer je sigurno smanjen budžet za pokrivanje ovih analiza kako bi za VAS bile besplatne.
Gariša, PSS Institut TAMIŠ, Pančevo.

ta Peera
17-09-12, 13:11
Kod nas je ispunjena kvota za besplatnu analizu zemljišta
A ako hoćeš da se uradi analiza onda platiš 1760 din

dragan.kovacev
17-09-12, 13:34
Danas sam opet zvao telefonom i rekli su da se analiza plodnosti zemljista placa 2000dinara po uzorku. Covek mi je preporucio da se obratim PKB-u za analizu jer su i ovako pretrpani sa poslom. Tako su mi rekli, pitanje je da li je to tako ili nece da rade jos ova adva dana dzabe.

Jel stvarno nista nisi platio ili zezas?

bilo je dzabe vec godinama u nazad, a mi smo se setili u 5 do 12 da radimo analize, ja sam uhvatio zadnji voz jer imam dobrog prijatelja u PSS tamis i obavestio me na vreme, ali ja imam jos mnogo da radim parcela dogodine, tako da cu morati da vadim :-\

diklofen
19-09-12, 13:38
Imam i ovakvih parcela.
Samo Azot u narednim godinama.
http://i50.tinypic.com/2qnsdx4.jpg

marko22
19-09-12, 15:05
P~300. Mnogo je to, nesto tu ne stima.

komsija
19-09-12, 15:06
Ja sam danas zvao Poljoprivredni fakultet u Zemunu, kosta 4000 din "osnovna" analiza, a ako se radi na mikroelemente i jos nesto bla,bla,bla.... je 10000 din. Uz izvrstaj daju i preporuke kako i sta dalje

Tintoreti
19-09-12, 18:20
Interesuje me razlika izmedu kalcijum karbonata CaCO3 i kalcijum hidroksida Ca(OH)2 (hidratni krec sto se koristi u gradjevini) u svrsi smanjenja kiselosti zemljista. Naime receno mi je da se za to koristi kalcijum karbonat jer kalcijum hidroksid ima brzu reakciju u zemljistu a da se kalcijum karbonat teze razlaze i ima ulogu u rastresitosti zemljista.
Dali moze da se koristi kalcijum hidroksid za smanjenje kiselosti (hidratni krec za gradjevinu) i u kom procentu vise ili manje od kalcijum karbonata?
Recimo ako je propisano 1000kg/ha kalcijum karbonata koliko u tom slucaju ide kalcijum hidroksida/ha ?

diklofen
19-09-12, 19:16
P~300. Mnogo je to, nesto tu ne stima.
Na istoj parceli je rađena analiza pre četiri godine.P2O5 je i tada bio preko 250mg.Ja sam mislio da je greška i dalje đubrio sa formulacijama koje imaju P.I evo gde sam stigao.Rečeno mi je da naredne četiri godine idem samo azot pa potom ponovo odradim analizu.Ovaj put ću ih poslušati.

marko22
19-09-12, 20:52
Pa kazu po teoriji da je to cak i toksicno. Jel si primetio uopste neke posledice na usevima?

Tintoreti
20-09-12, 09:52
Samo da javim posto sam jurio za sebe da je trenutno.
Maloprodajna cena kalcijum karbonata CaCO3(filer ga zovu u fabrici) 880din/t rinfuzno ili 3088din/t dzakiran po 50kg u Fabrici kreca i gipsa Jelendol tel031590599 kome je blize i treba mu dosta, isplati se.

diklofen
21-09-12, 12:32
Pa kazu po teoriji da je to cak i toksicno. Jel si primetio uopste neke posledice na usevima?
Ma ništa lošiji mi nisu prinosi nego na drugim njivama.Jedino što sam primetio je da pšenica mnogo ranije izgubi zelenu boju i požuti.Mada i tako nemam manje prinose.Najbolje mi tu uspeva suncokret.Uvek sam preko 2t/kj.

Vlada015
21-09-12, 20:20
Jesu imali za petu i šestu klasu zemlje a kod mene je četvrta. Imam 558 stari spori tip i za njega su Pećinci predaleko.Morao bih da platim kamion a nemam para a plaća se i u Pećincima utovar 1000 din tona. I kažu da je i od toga slaba vajda bez stajnjaka a ja ga već završavam u druge njive i nemam. Radnim danom (i subotom) 9 sati sam u vulkanizerskoj za neto 10000 din i zdravstveno i penziono. Nema slobodnog dana ni godišnjeg, ni bolovanja. Slobodan sam samo nedeljom i tad radim poslove za koje mi treba više vremena u cugu, sečem drva, vučem stajnjak, seno, kukuruzi, spremam hrane stoci i sl. Ne znam ni da li Pećinci daju nedeljom i kad bih čoveku oslobodio kamion. Saturacioni je u prahu pa ne može rasturivačem već lopatom što je sporo a i da li bi on hteo da ide u njivu i pusta po brdu, strnjika klizava. Jako je brdo i tu nizbrdo nemogu da spustam tereta u prikolici već samo po 2-3 tone mogu da izvlačim. A dogodine ću biti jako kratak sa senom a lakše mi je na brdo lucerku i da nemam tu obrade zemlje par godina. A i ostale njive su mi skoro iste po analizi. Tako da je tu rešeno za lucerku. Iako je jesenas sejana sa trunkom zobi i zob retka i dobra a travke nema ni divlje, tek poneka ambrozija. Inače je tu i ranije bila lucerka i bila je osrednja pa je preovladala obična trava i nikakvi prinosi. Tako je kako je, imate li neki savet kako da iskombinujem đubrivo sa malo para. Fosfora skoro da nema u zemlji a kažu da se u kiselom MAP vezuje za druge elemente pa možda i ne pomogne i čak pogorša zemlju? Da ga uzmem 25kg i 150-200kg NPK i kojeg? Nadam se da nađem nađem 8-16-24 po analizi i preporuci? Ili kako drugačije? 3x15 i koji odnos sa MAP-om ili? Totalno sam sluđen a finansije na rezervi. Nemam dovoljno ni drva (nemam gde više da sečem) a nemam za uglja, računi stižu... Pucam polako na svim poljima. utovar se placa 150 din po toni,uopste ne treba stajnjak jer je saturacioni mulj mnogo bolji,ja sam placao prevoz do sapca 120 eura za sleper......ako te nesto vise interesuje pitaj na pp..............

MONTOYA
21-09-12, 22:46
u nekoj drugoj temi sam napisao da je kod nas tj. u mom kraju analiza bespotrebna....
a zašto,zato što nije tačna a samim tim ni merodavna preporuka
ranije sam pričao sa komšijama a danas sa nekoliko njih iz mog sela koji su slali zemlju na analizu i svi do jednog su dobili iste rezultate...
i kod onog što se zemlja đubri svake druge godine stajnjakom + veštak u full dozi i kod onog što mu zemlja nije videla stajnjaka 100god.

Alexa M.
21-09-12, 22:55
Slicna prica je i sa mnom,radio sam analizu pretprosle godine u decembru,kako oni i zahtevaju,medjutim dobio sam samo preporuku djubrenja za jednu godinu iako je zaoravanje tog istog djubriva vec odavno trebalo biti zaorano!Tako da od te njihove analize mogu samo da iskoristim ono malo papira za potpalu! A analiza je bila zavrsena polovinom marta!

MOMOSARIC
21-09-12, 23:04
U izrazito sušnoj godini rezultati analize dosta odstupaju od stvarnih vrijednosti , a i inače su analize , bar ovde sasvim "siromašne" sa svega par pokazatelja , za razliku od analiza laboratorija na zapadu gdje laički rečeno ima više desetina rubrika.

marko22
22-09-12, 19:06
@Momo,

Jel imas neki primer da postavis? Da vidimo sta gledaju nasi buduci EU zemljaci. :lol:

Matic
22-09-12, 21:05
Lepo reče jedan čika koga su intervjuisali i prikazali u jednoj emisiji na T.V-u."Bolje sam prolazio dok nisam njih počeo da slušam".

MOMOSARIC
22-09-12, 22:16
Uglavnom ima dosta podataka , pored ovih snabdjevenosti makroelementima i ph vrijednost , tu su konc. bitnih mikroelemenata , cation excange capacity (CEC) , fizičke osobine-laički rečeno kapacitet čuvanja vode , jako bitni podaci " base saturation" a to je nešto ako sam dobro shvatio matematički izračunat odnos nekih elemenata (Ca,Mg,K,H,Na,..) jednih sa drugim , tj imamo opseg u procentima u kojem bi se trebao kretati neki elemenat da taj odnos bude zadovoljen . Npr ako je Ca 65-80% , onda Mg treba biti 12-25% itd) ; topljive soli ,......

A pored toga svega redovno i uglavnom o trošku osiguranja rade analizu lista .

Evo npr jedan nepopunjen primjer analize zemlje :

http://www.ljcfeed.com/wp-content/uploads/2010/02/Soil-Test-Report.jpg

grunt
26-09-12, 22:01
LJudi sta da radim dao sam zemlju na analizu savetodavcu,on je odneo da se uradi analiza i nista od toga ne znam gde je odneo a od savetodavne sluzbe nema nista svi su dobili odkaze.Sta da radim kome da se obratim bar da znam gde je odneo ^-^

Farmer II
27-09-12, 05:04
Pa verovatno u najblizu poljoprivrednu savetodavnu sluzbu, pogledaj ovde spisak za vojvodinu. http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/

Samo je tamo mogao da nosi, jer npr onaj iz Subotice ne moze da nosi zemlju za analizu u Pancevo.

Nova Seljanka
05-10-12, 00:05
Mozda nije pravo mesto za moje pitanje al ne znam gde bih pitala pa...
Zanima me da li se livada ili pasnjak moze pretvoriti u oranicu?

MOMOSARIC
05-10-12, 00:15
Nemože , mora se poručiti baš oranica , dovezu na livadu u rolnama i samo razmotaš.

Farmer II
05-10-12, 06:04
Mozda nije pravo mesto za moje pitanje al ne znam gde bih pitala pa...
Zanima me da li se livada ili pasnjak moze pretvoriti u oranicu?
Ja cu pokusati da to odradim , kad zavrsimo poslove. Pre je moglo, sad neznam

Tintoreti
05-10-12, 08:58
Naravno da moze "jednostavnim" oranjem i tu parcelu kasnije uvedes u katastar kao njivu.

Matkee
07-10-12, 12:13
Da li je analiza zemljišta i dalje besplatna za poljoprivrednike koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ?

Tintoreti
07-10-12, 12:47
Zavisi, neznam kako je kod vas ali kod nas je za divno cudo na opstinskom nivou raspisan javni poziv da mozes izvrsiti analizu zemljista do 4 uzorka i dobiti potrebnu kolicinu kalcijum karbonata da izvrsis kalcizaciju tog zemljista od maksimalno 2ha po domacinstvu obradive zemlje.

markokg1982
10-10-12, 14:01
U PSSS Kragujevac, gde radim, od ove godine naplacujemo analizu zemljista po ceni od 1777 din po uzorku (ta cena treba da bude koliko mi je u glavi).
Od kreca takodje ove godine nema nista. Kad samo pomislim koliko smo se brukali po terenu i molili ljude da rade analizu, i obecavali im krec ukoliko je ph ispod 5,0 na osnovu iskustva predhodnih godina....
Prosle godine je postojala mogucnost besplatne analize, kao i dobijanja kalcijum karbonata. Ove godine je drzava ukinula tu stavku finansiranja. Sada preporucujemo da oni koji zele da rade analizu, sacekaju da prodje "nova godina", jer smo u nadi da ce ponovo da se vrati ta mera za poljoprivrednike.

Bas lepa vest da je opstina Gornji Milanovac raspisala takav javni poziv.

grunt
16-10-12, 18:04
Dobio sam analizu zemljsta i preporuku gde koliko i kog min djubriva treba baciti samo me zanima jel to za celu god npr hocu da sejem kukuruz na prolece sad zaorem 8 24 16 na prolece sejem i to je to!kako oni preporucuju

bojcetic
16-10-12, 19:02
Da, to je za sledecu godinu. Sad zaores NPK koliko su ti preporucili (ne bi bilo lose da dodas 20%) i na prolece dodas azota koliko su napisali.

grunt
16-10-12, 20:10
Interesantno je to da nigde u preporuci nema azota samo fosfor i kalijum,znaci kolona naziv kulture i u nstavku samo fosfor i kalijum^-^ prvi put ovo radim pa mi bas nije jasno

bojcetic
16-10-12, 20:17
Ja jos nisam video analizu po kojoj azota ima dovoljno... Azot se spusta poprilicno u dubinu u toku godine (naravno pod uticajem padavina, u ovakvoj godini kao tekuca pitanje koliko se uspeo spustiti). Racunaj da ti za kukuruz i psenicu treba po hektaru oko 140-160kg cistog azota.

- - - - - - - - - -

Ja jos nisam video analizu po kojoj azota ima dovoljno... Azot se spusta poprilicno u dubinu u toku godine (naravno pod uticajem padavina, u ovakvoj godini kao tekuca pitanje koliko se uspeo spustiti). Racunaj da ti za kukuruz i psenicu treba po hektaru oko 140-160kg cistog azota.

grunt
16-10-12, 21:11
http://www.dodaj.rs/f/1v/NZ/3Li4bQhL/1/uzorak2.jpghttp://www.dodaj.rs/f/43/GT/qRCKz73/uzorak-1.jpghttp://www.dodaj.rs/f/43/GT/qRCKz73/1/uzorak-1.jpgMalo se losije vidi al to je to ^-^

marko22
16-10-12, 21:15
Pa kasnje radis N-min, i vidis koliko treba azota. Ali u sustini, ovo sto Bojcetic navodi.

dragan.kovacev
16-10-12, 21:51
ovako izgleda kod mene, institut tamis radio analizu...
http://poljoinfo.com/attachment.php?attachmentid=3430&d=1350416479
http://poljoinfo.com/attachment.php?attachmentid=3431&d=1350416512
http://poljoinfo.com/attachment.php?attachmentid=3432&d=1350416548
http://poljoinfo.com/attachment.php?attachmentid=3433&d=1350416583

i klasifikacija, cisto da znas gde se nalazis...
http://poljoinfo.com/attachment.php?attachmentid=3437&d=1350417427

German hunting terrier | Jagdterrier